Pranje novca kao problem prisutan je u svim zemljama i postoji već duže vreme. U nacionalnim zakonodavstvima predviđa se kao krivično delo tek u poslednjoj deceniji prošlog veka. Radi se o posebnoj vrsti krivičnog dela prikrivanja.
U našem krivičnom zakonodavstvu kao krivično delo pranje novca prvi put je uvedeno 2001.godine u tada važećem Zakonu o sprečavanju pranja novca.
Pranje novca kao krivično delo sada definiše odredba člana 245. Krivičnog zakonika (“Sl. glasniku RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), prema kojoj:
(1) Ko izvrši konverziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, u nameri da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lažno prikaže činjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, ili stekne, drži ili koristi imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(2) Ako iznos novca ili imovine iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.
(3) Ko učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana sa imovinom koju je sam pribavio kriminalnom delatnošću,
kazniće se kaznom propisanom u st. 1. i 2. ovog člana.
(4) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana izvrši u grupi,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.
(5) Ko učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana, a mogao je i bio dužan da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren kriminalnom delatnošću,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(6) Odgovorno lice u pravnom licu koje učini delo iz st. 1, 2. i 5. ovog člana, kazniće se kaznom propisanom za to delo, ako je znalo, odnosno moglo i bilo dužno da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren kriminalnom delatnošću.
(7) Novac i imovina iz st. 1. do 6. ovog člana oduzeće se.
Radnja izvršenja osnovnog oblika može se ostvariti na tri načina. Tri oblika u stvari odgovaraju radnjama koje su obuhvaćene pojmom pranja novca u Konvenciji o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenim kriminalom iz 1990.godine (Strazburška konvencija) koju je naša zemlja ratifikovala 2022.godine.
Prvi oblik radnje izvršenja ovog krivičnog dela je konverzija ili prenos imovine. Drugi oblik je prikrivanje ili lažno prikazivanje činjenica o imovini. Treći oblik je sticanje, držanje ili korišćenje imovine.
Za postojanje svih ovih oblika radnji izvršenja bitno je da je reč o imovini koja potiče od kriminalne delatnosti. Kriminalna delatnost je više kriminološki nego krivičnopravni pojam, te se radi o terminu koji nije dovoljno precizan. Ranije se koristio termin krivično delo, te je u sudskoj praksi bio zastupan stav da je potrebna prvnosnažna osuđujuća presuda za tkzv. Predikatno krivično delo.
Na početku primene ove definicije pranja novca kriminalna delatnost je shvatana kao pojam koji se ne može odrediti bez dovođenja u vezu sa pojmom krivičnog dela, da je protivpravno delo koje je u zakonu određeno kao krivično delo. Krivično delo čijim se izvršenjem došlo do imovine koja je predmet krivičinog dela pranje novca (predikatno krivično delo). Međutim, prema najnovijoj praksi, to delo ne mora nužno da bude krivično, već se i prekršajno delo uzima kao dovoljno predikatno delo.
Objekt radnje ovog krivičnog dela je imovina koja potiče od kriminalne delatnosti. Imovina obuhvata novac, pokretne i nepokretne stvari, imovinska prava i dr.
U subjektivnom smislu, potreban je umišljaj, a izvršilac može biti bilo koje lice.
Postavlja se pitanje naknadno nekažnjivog dela, odnosno da li se inkriminacijom može obuhvatiti izvršilac predikatnog dela kojim je imovina pribavljena. U našem Krivičnom zakoniku, u stavu tri člana 245 propisano je da će se kazniti i onaj ko učini osnovni ili teži oblik pranja novca sa imovinom koju je sam pribavio kriminalnom delatnošću.
Teži oblik krivičnog dela Pranje novca postoji ukoliko iznos novca ili imovine prelazi milion i petsto hiljada dinara
Najteži oblik propisan je u slučaju da je osnovni oblik ili teži oblik učinjen u sastavu grupe. Grupa kao kvalifikatorna okolnost određena je u interpretativnim odredbama člana 112 stav 22 Krivičnog zakonika. Prema tom članau, grupa je najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu.
Ovo krivično delo ima i privilegovan oblik ukoliko je učinjeno iz nehata, a to je slučaj kada nekok učini delo, a mogao je i bio dužan da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren kriminalnom delatnošću.
Novac i imovina koji su bili predmet ovog krivičnog dela obavezno se oduzimaju. Dakle, radi se o meri bezbednosti oduzimanja predmeta, ali u izvesnom smislu i kao meri oduzimanja imovinske koristi.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
