Prema rečima predlagača, materija predlaganja zakona nije na adekvatan način regulisana u Republici Srbiji. Pitanja predlaganja zakona, izuzev narodne inicijative, su uređena podzakonskim aktima – poslovnicima Narodne skupštine i Vlade. U nameri da se unapredi zakonodavna politika usvojena je u Narodnoj skupštini Rezolucija o zakonodavnoj politici, međutim ovaj dokument nema svoju punu primenu.
Tekst predloga.
U dosadašnjoj praksi brojni su problemi koji se javljaju u postupku predlaganja zakona, a koji značajno utiču na transparetnost postupka, kvalitet zakonskih rešenja i pravnu sigurnost u konačnom ishodu. Često se pribegava hitnom postupku u postupku donošenja zakona, javne rasprave se ne održavaju, zakoni stupaju na snagu pre isteka roka od 8 dana od dana objave u „Službenom glasniku RS“.
Sve ono što je izuzetak u postupku predlaganja zakona postalo je pravilo, što u praksi dovodi do čestih propusta u samim zakonskim rešenjima, zbog čega se zakoni vrlo brzo ponovo nalaze u proceduri radi izmena ili dopuna. Takođe dolazi i do nedovljnog poznavanja propisa i propusta u njihovoj primeni, kao i do pravne nesigurnosti.
Još je jedan problem u postupku predlaganja zakona koji kasnije dovodi do problema u primeni donetih zakona. Prilikom predlaganja zakona ne dostavljaju se predlozi podzakonskih akata, iako je to previđeno Rezolucijom o zakonodavnoj politici. U praksi je vrlo često kašnjenje u donošenju podzakonskih akata, što onemogućava primenu zakona. Ukoliko bi se uz predlog zakona dostavljali i predlozi podzakonskih akata, primena usvojenog zakona ne bi kasnila. Predlog zakona u raspravi obično pretrpi izvesne amandmanske promene, ali one nisu takve da suštinski menjaju predložena rešenja, tako da bi predloženi podzakonski akti pretrpeli eventualno izvesne korekcije, a ne suštinske izmene.
Donošenje zakona, bez prethodne rasprave, uvida javnosti u predloge i bez uvažavanja mišljenja državnih organa koji pripadaju tzv. četvrtoj grani vlasti dovodi ozbiljno u pitanje stabilnost i konzistentnost pravnog sistema.
Posebno je bitno pitanje mišljenja drugih državnih organa. Zaštitnik građana, Agencija za borbu protiv korupcije, Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imaju obavezu davanja mišljenja na propise iz domena njihove nadležnosti. Njihova mišljenja, zasnovana na visokom stepenu znanja i stručnosti, kao i na iskustvu u konkretnoj oblasti, su od izuzetnog značaja za unapređenje kvaliteta samih zakona. Imajući to u vidu potrebno je utvrditi obavezu da određeni krug predlagača od njih zatrži mišljenje i da mišljenje obavezno bude dostavljeno uz predlog zakona Narodnoj skupštini.
Dosadašnja praksa je da navedeni organi samoinicjativno dostavljaju svoja mišljenja Vladi, budući da je najveći broj predloga zakona potiče upravo od nje, a da Vlada odlučuje da li će i šta od sugestija iskazanih u mišljenjima usvojiti, što je njeno pravo kao predlagača. Međutim, narodni poslanici nisu uvek upoznati sa mišljenjima ovih organa, niti znaju u kojoj meri su njihove sugestije inkorporirane u predlog zakona o kojem raspravljaju. Radi kvalitetnije rasprave i radi kvalitetnijih zakona potrebno je da mišljenja budu obavezno dostavljena uz predloge zakona.
Ustav Republike Srbije u članu 99. stav 1. tačka 7. utvrđuje da Narodna skupština donosi zakone, a u članu 53. stav 1. tačka 2) Zakona o Narodnoj skuštini propisano je da je postupak za donošenje zakona jedan od postupaka u Narodnoj skupštini, dok stav 2. istog člana predviđa da se se postupci (u Narodnoj skupštini), koji su utvrđeni Ustavom i zakonom, uređuju poslovnikom.
Donošenje zakona ne znači samo odlučivanje o predlogu zakona koji je podnet Narodnoj skupštini, već znači upravo i regulisanje načina formulisanja predloga zakona, regulisanje postupka koji će garantovati formulisanje kvalitetnih predloga zakona na transparentan način uz uključivanje svih relevantnih subjekata u postupak formulisanja predloga zakona, čime se garantuje pravna sigurnost i bolja primena zakona. Zakon, sa čijim rešenjima su građani imali prilike da se upoznaju još u fazi formulisanja predloga i u čijem stvaranju je učestvovao širi krug subjekata, biće bolje prihvaćen od strane građana i efikasnije će se primenjivati.
Zbog svega navedenog potrebno je da se u formi zakonskih rešenja urede pitanja koja se odnose na predlaganja zakona.
Izvor: Redakcija „Profi Sistema“.