Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon i 5/15) uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.
Imajući u vidu predmet ovog zakona, isti je od naročitog značaja je za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj privrede Republike Srbije i poslovanje privrednih subjekata na teritoriji Republike Srbije.
Vlada je Zaključkom 05 Broj: 337–5373/17 od 19. juna 2017. godine, usvojila Pregovaračku poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje – 6 „Pravo privrednih društava” kojom se Republika Srbija obavezala da će preuzeti u pravni sistem Republike Srbije pravne tekovine Evropske unije iz oblasti korporativnog prava sa kojima domaći propisi iz ove oblasti do sada nisu bili usaglašeni, i to: Uredbu Saveta (EZ-a) br. 2157/2001 od 8. oktobra 2001. godine o statutu evropskog društva – (SE), Uredbu Saveta 1985/2137/EEZ o Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji ( EEIG) i Direktivu 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine. odnosno – Direktivu (EU) 2017/1132 Evropskog parlamenta i Saveta od 14. juna 2017. godine u okviru koje je kodifikovana Direktiva 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine.
Pripremi za izradu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima prethodila je analiza sprovođenja postojećih rešenja iz Zakona u praksi, kao i analiza komentara, sugestija i predloga domaćih i stranih privrednih subjekata, odnosno Privredne komore Srbije, kao i stranih privrednih komora koje su aktivne u Republici Srbiji, za poboljšanje pojedinih rešenja iz važećeg zakona koja su predstavljala prepreku i „uska grla” u primeni Zakona, a koja je trebalo otkloniti radi njegove efikasnije primene.
Imajući u vidu izneto, Predlogom zakona izvršene su dopune odredaba ovog zakona kojima je preuzeta sadržina navedenih uredbi, kao i osnovna načela i principi navedene direktive, pa su u pravni sistem Republike Srbije uvedene nove pravne forme društava, odnosno uređen je pravni položaj Evropskog akcionarskog društva i Evropske ekonomske interesne grupacije, a uređeno je i prekogranično spajanje i pripajanje društava kapitala osnovanih u Republici Srbiji sa društvima kapitala iz drugih država članica Evropske unije, s tim da će se ove odredbe koje su sadržane u posebnim novim delovima Zakona, primenjivati od 1. januara 2022. godine.
U Predlogu zakona posebna pažnja je posvećena unapređenju zaštite prava manjinskih akcionara u skladu sa Akcionim planom za unapređenje ranga Srbije na listi Svetske banke „Doing business”, pa se, između ostalog, uređuje nova obaveza za društvo, u slučaju zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji u kojima postoji lični interes članova društva koji imaju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva, odnosno koji imaju kontroli uticaj na poslovanje drugog lica, kao i za lica koja vrše funkciju zastupanja i nadzornu funkciju u organima društva, prokuriste i likvidacione upravnike. Naime, ova obaveza podrazumeva da pre odobravanja zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje u kojoj postoji lični interes, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi više od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja, društvo ima obavezu da pribavi izveštaj o proceni tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet takvog pravnog posla ili pravne radnje, a koji čini sastavni deo odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes. Takođe, propisuje se obaveza društva da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojoj postoji lični interes sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, i to u roku od 15 dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.
Takođe, omogućeno je da članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju ili zastupaju 10 % udela društva mogu da sazovu sednicu društva. Naime, izmenama člana 202. Zakona propisuje se da se sednica skupštine obavezno saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 10 % (umesto dosadašnjih 20%) glasova, ako osnivačkim aktom nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova.
Ujedno, omogućeno je da jedan ili više članova društva koji poseduju ili zastupaju najmanje 5 % (umesto dosadašnjih 10%) udela u osnovnom kapitalu društva, mogu putem pisanog obaveštenja društvu staviti dodatne tačke na dnevni red sednice skupštine. Ovom izmenom u članu 205. Zakona izjednačen je položaj članova društva sa ograničenom odgovornošću sa pravom jednog ili više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa, u akcionarskom društvu, na predlaganje dopune dnevnog reda sednice skupštine.
Pored navedenih odredaba kojima se vrši značajno unapređenje zaštite prava manjinskih akcionara, Predlogom zakona dopunjuju se odredbe člana 515. Zakona kojom se precizira da se odluka o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva donosi bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama, jer je u praksi prethodna formulacija izazivala nedoumice da li akcije na kojima je bila ustanovljena zaloga mogu biti predmet prinudnog otkupa. Istovremeno je u izmenjenom članu 516. Zakona predviđeno da se prenete akcije upisuju na račun otkupioca bez tereta, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama.
Nadalje, Predlogom zakona se dopunjuju odredbe kojima se uređuje pravo akcionara na dividendu, tako što je određen rok za isplatu dividende koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende, kako bi se izbegle situacije da se dividenda, na osnovu odluke o isplati dividende, isplaćuje akcionarima i nakon nekoliko godina po donošenju ove odluke, ili čak nikad, što je u praksi bio čest slučaj.
Predlogom zakona se menjaju odredbe člana 259. Zakona kojima se sada dodatno pojačava značaj kriterijuma likvidnosti akcija i isti pooštrava, a ujedno se vrši i približavanje režimu trgovanja akcijama u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, tako što se u stavu 1. ovog člana predviđa da se tržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje kao ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, u periodu od šest meseci koji prethodi danu donošenja odluke kojom se utvrđuje tržišna vrednost akcija, pod uslovom da je u tom periodu ostvareni obim prometa akcijama te klase na tržištu kapitala predstavljao najmanje 0,5% ukupnog broja izdatih akcija te klase, i da se u istom periodu trgovalo više od 1⁄3 trgovačkih dana na mesečnom nivou. Istovremeno se izmenom člana 475. Zakona preciziraju odredbe kojima se uređuje postupak ostvarivanja prava na otkup akcija nesaglasnih akcionara. Tako se predviđa da javno akcionarsko društvo koje ispunjava kriterijume likvidnosti definisane u članu 259. stav 1. Zakona ima obavezu da od nesaglasnog akcionara otkupi akcije koje su predmet zahteva po vrednosti koja je jednaka tržišnoj vrednosti, a javno akcionarskog društva čije akcije, kojima se trgovalo, ne ispunjavaju navedene kriterijume likvidnosti, kao i akcionarsko društvo koje nije javno imaju obavezu da otupe akcije po najvišoj od utvrđenih vrednosti: knjigovodstvene vrednosti akcija i procenjene vrednosti akcija koju utvrđuje ovlašćeni procenitelj iz člana 51. Zakona. U vezi sa navedenim definisanjem tržišne vrednosti akcija javnog akcionarskog društva, izvršeno je i usklađivanje odredaba člana 57. Zakona koji se odnosi na utvrđivanje vrednosti hartija od vrednosti i instrumenata tržišta novca, kada one čine nenovčani ulog u društvo. U skladu sa važećim Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, koji se primenjuju u državama članicama Evropske unije, procena vrednosti akcija tj. tržišna vrednost kotirane hartije od vrednosti ne zahteva nikakve dodatne korekcije.
Naime, u skladu sa paragrafom 77. Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 13-Odmeravanje fer vrednosti, kotirana cena na aktivnom tržištu pruža najpouzdaniji dokaz fer vrednosti i koristi se bez korekcija u odmeravanju fer vrednosti kad god je dostupna. Izmenama odredbe stava 1. člana 259. uvodi i broj dana trgovanja kao dodatni pokazatelj stepena aktivnosti tržišta, pošto samo na aktivnom tržištu (tržište na kome se redovno i na trajnoj osnovi odvijaju transakcije) postignuta cena odražava fer vrednost akcija društva. Osim navedenog, na taj način se sprečavaju eventualne manipulacije sa cenom u smislu trgovanja isključivo radi stvaranja likvidnosti, kao i veštačko spuštanje cene. Imajući u vidu izneto, navedeno rešenje bilo je nužno ugraditi i u odredbu člana 475. koji se odnosi na utvrđivanje vrednosti akcija javnog akcionarskog društva čije su akcije likvidne, a po kojoj će nesaglasni akcionari biti isplaćeni.
Takođe, u odredbama kojima se uređuje poziv akcionarima za sednicu skupštine, na kojoj se odlučuje o raspolaganju imovinom velike vrednosti, uvedene su značajne novine radi otklanjanja nedostataka u postojećem tekstu i veće transparentnosti. Naime, novine su sadržane u činjenici da se uz poziv akionarima za sednicu skupštine dostavlja i obaveštenje o odlukama koje predstavljaju raspolaganje imovinom velike vrednosti, kao i obaveza akcionarskog društva da poziv za sednicu objavi i na internet stranici registra privrednih subjekata i na interenet stranici Centralnog registra.
Predlogom zakona preciziraju se odredbe kojima se uređuje prinudna likvidacija, i to kroz intervencije i preciziranje razloga za pokretanje postupka prinudne likvidacije, kao i uvođenju obaveze da pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 90 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni razloge koje je u skladu sa ovim zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji. Predlogom zakona u tekst se uvode i nove odredbe kojima se uređuje status društva u postupku prinudne likvidacije, kao i okončanje postupka prinudne likvidacije. Posebno se, kao razlog za pokretanje postupka prinudne likvidacije precizira slučaj kada društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji. Ovaj razlog je predviđen, s obzirom da, prema raspoloživim podacima Agencije za privredne registre veoma veliki broj privrednih društava koji više godina uzastopno nisu dostavljali finansijske izveštaje se nalaze u blokadi računa, odnosno praktično ne posluju zaključno sa 28. februarom 2018. godine, a protiv njih do sada niko od poverilaca nije pokretao postupke stečaja. Nedostavljanje godišnjih finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine ukazuje da takva društva de facto nemaju nikakvu poslovnu aktivnost, a veliki broj njih faktički ni ne postoje na registrovanim adresama.
Izvor: obrazloženje Zakona, sajt Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs).