U „Sl. glasniku RS“, br. 34/2018 objavljen je Poseban kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe (u daljem tekstu: Izmene).
U nastavku će biti izvšen prikaz odredaba Posebnog kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe kao i prečišćeni tekst izmenjenih članova.
Članom 1. Izmene u članu 43. stav 6. broj: „6” zamenjuje se brojem: „5”.
U stavu 8. reči: „stava 9)” zamenjuju se rečima: „stava 1. tačka 9)”.
Prečišćeni tekst člana 43. glasi:
„Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć, za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom sa slučaj smrti člana uže porodice;
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji pogine u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen – do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike;
8) rođenja deteta zaposlenog – u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
9) štete nastale usled elementarnih nepogoda ili nesrećnim slučajem (požar, poplava, bujica, zemljotres, klizišta i sl), u porodičnom domaćinstvu u kome živi zaposleni, ako šteta nije nadoknađena iz odgovarajućeg osiguranja, odnosno od štetnika – do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Duža i teža bolest u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 60 dana neprikidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smataju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog.
Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. od 1) do 5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu Republike Srbije, a najviše do visine tri mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se po zahtevu člana porodice koji se podnosi u kalendarskoj godini u kojoj je nastupila okolnost koja je osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Porodicu u smislu stava 5. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
U slučaju da su oba roditelja zaposlena u državnim organima, pravo iz stava 1. tačka 8) ovog člana, ostvaruje majka deteta.
U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno u državnim organima, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5) i za štetu iz stava 1. tačka 9) ovog člana, ostvaruje jedan zaposleni.
Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na ortopedska pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.
Rukovodilac organa u skladu sa ovim članom određuje visinu solidarne pomoći za svaku budžetsku godinu u skladu sa obezbeđenim finasijskim sredstvima za te namene. Za državne organe koji su indirektni korisnici budžeta, visinu solidarne pomoći određuje ministarstvo u čijem delokrugu je nadležnost za obezbeđenje sredstava za isplatu plata državnih službenika i nameštenika.“
Članom 2 Izmene menja se čl. 4. stav 1. Aneksa Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe (u daljem tekstu: Aneks), i to tako što se reči: „mogu da se utvrde” zamenjuju se rečima: „utvrđuju se”.
Prečišćeni tekst člana 4. Aneksa glasi:
„Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuju se veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom i Aneksom, kao i prava koja nisu utvrđena zakonom, ukoliko zakonom nije određeno drukčije.
Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju nadležni organ poslodavca i ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata kod poslodavca, u skladu sa zakonom.“
Članom 3 Izmene posle člana 7. Aneksa dodaje se član 7a koji glasi:
„Član 7a
Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme i radno angažovanih po drugim osnovama mora da bude u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.“
Članom 4. Izmene u članu 14. Aneksa posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:
„Poslodavac je dužan da u slučaju uvođenja prekovremenog rada zaposlenom izda rešenje o prekovremenom radu u skladu sa zakonom.”
Prečišćeni tekst člana 14. Aneksa glasi:
„Poslodavac utvrđuje raspored radnog vremena zaposlenog za period od četiri nedelje (mesec dana).
Raspored radnog vremena zaposlenog se objavljuje najmanje deset dana pre primene.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana raspored radnog vremena zaposlenog može biti promenjen i pre isteka roka od deset dana od dana obaveštenja zaposlenog, u slučajevima koji se ne mogu unapred predvideti.
Neposredni rukovodilac mora zaposlenog da obavesti o promeni njegovog rasporeda radnog vremena.
Rasporedom radnog vremena ili uvođenjem prekovremenog rada ne može se zaposlenom uskratiti dnevni odmor od najmanje 12 sati neprekidno niti nedeljni odmor od najmanje 24 sata neprekidno.
Poslodavac je dužan da u slučaju uvođenja prekovremenog rada zaposlenom izda rešenje o prekovremenom radu u skladu sa zakonom.“
Članom 5 Izmena u članu 17. stav 1. Aneksa posle reči: „zakonski minimum” dodaju se reči: „od 20 radnih dana”.
U stavu 2. broj: „25” zamenjuje se brojem: „30”.
Prečišćeni tekst člana 17. Aneksa glasi:
„Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima, i to:
1) Po osnovu doprinosa na radu:
(1) zaposlenom koji se naročito istakao na radu – za 5 radnih dana,
(2) zaposlenom koji se istakao na radu – za 3 radna dana,
(3) zaposlenom koji je ostvario standardni učinak na radu – 1 radni dan;
2) Po osnovu stručne spreme:
(1) zaposlenom sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i zaposlenom sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine – za 5 radnih dana,
(2) zaposlenom sa srednjom školskom spremom – za 3 radna dana,
(3) zaposlenom sa ostalim stepenima školske spreme – za 1 radni dan;
3) Po osnovu godina rada provedenih u radnom odnosu:
(1) zaposlenom preko 30 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 5 radnih dana,
(2) zaposlenom od 25 do 30 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 4 radna dana,
(3) zaposlenom od 15 do 25 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 3 radna dana,
(4) zaposlenom od 5 do 15 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 2 radna dana,
(5) zaposlenom do 5 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 1 radni dan;
4) Po osnovu uslova rada:
(1) za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom – za 3 radna dana,
(2) za rad na radnom mestu na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme – za 10 radnih dana,
(3) za noćni rad – za 2 radna dana;
5) Zaposlenoj osobi sa invaliditetom – za 5 radnih dana;
6) Po osnovu brige o deci i članovima uže porodice:
(1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom – za 2 radna dana, a za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan,
(2) samohranom roditelju sa detetom do 14 godina – za 3 radna dana, s tim što se ovaj broj dana uvećava za po 2 radna dana za svako naredno dete mlađe od 14 godina,
(3) zaposlenom koji se stara o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan – za 5 radnih dana.
Godišnji odmor, koji se utvrdi nakon primene svih kriterijuma, ne može se koristiti u trajanju dužem od 30 radnih dana.
Zaposleni sa navršenih 30 godina rada provedenih u radnom odnosu ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Samohranim roditeljem u smislu ovog člana smatra se roditelj koji sam vrši roditeljsko pravo, kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda ili kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom kojim se uređuju porodični odnosi.“
Članom 6. Izmena posle člana 17. Aneksa dodaje se član 17a i 17b koji glase:
„Član 17a
Vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se planom korišćenja godišnjeg odmora.
Plan korišćenja godišnjeg odmora donosi rukovodilac organa najkasnije do kraja aprila kalendarske godine, nakon prethodno pribavljenog mišljenja rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica u organu autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, vodeći računa o pisanom zahtevu zaposlenog.
Plan korišćenja godišnjeg odmora sadrži: ime i prezime zaposlenog, radno mesto, trajanje godišnjeg odmora, vreme korišćenja godišnjeg odmora i ime zaposlenog koji menja zaposlenog za vreme korišćenja godišnjeg odmora.
Član 17b
Na osnovu plana korišćenja godišnjeg odmora, donosi se za svakog zaposlenog rešenje kojim se utvrđuje ukupno trajanje godišnjeg odmora prema merilima iz člana 17. Aneksa i vreme korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora može da se dostavi zaposlenom u elektronskom obliku, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da rešenje dostavi i u pisanoj formi.”
Članom 7 izmena u članu 19. stav 1. tačka 13) Aneksa reči: „radna” brišu se.
Prečišćeni tekst člana 19. Aneksa glasi:
„Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u slučaju:
1) porođaj supruge ili usvojenje deteta – 5 radnih dana;
2) porođaj drugog člana uže porodice – 1 radni dan;
3) polaganje stručnog ispita koji je obavezan uslov za rad na radnom mestu na koje je raspoređen – do 7 radnih dana;
4) stupanje u brak zaposlenog – 5 radnih dana;
5) stupanje u brak deteta odnosno pastorka, usvojenika/cu ili hranjenika/cu – 3 radna dana;
6) otklanjanje posledica u domaćinstvu zaposlenog izazvanim elementarnim nepogodama, havarijama, požarom ili drugim nepredvidivim razlozima više sile – do 3 radna dana;
7) selidbe – 3 radna dana;
8) polaska deteta zaposlenog u prvi razred osnovne škole – 2 radna dana;
9) ispraćaj deteta odnosno pastorka, usvojenika/cu ili hranjenika/cu u vojsku – 2 radna dana;
10) polaganje ispita u okviru stručnog usavršavanja ili obrazovanja – po 1 radni dan, a najviše 7 radnih dana u toku kalendarske godine;
11) teže bolesti člana uže porodice – 7 radnih dana;
12) smrti člana uže porodice – 5 radnih dana;
13) za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi – 3 uzastopna dana;
14) učešća u takmičenju u organizaciji sindikata – do 7 radnih dana;
15) rekreativnog odmora u organizaciji sindikata – do 7 radnih dana;
16) obavljanja volonterskih dužnosti u humanitarnim udruženjima i organizacijama – do 2 radna dana, a najviše 4 radna dana u toku kalendarske godine;
17) učešća na međunarodnim sportskim takmičenjima u svojstvu člana reprezentacije Republike Srbije za vreme boravka reprezentacije, kao i za vreme pripreme te reprezentacije – najduže 45 radnih dana;
18) smrti krvnog srodnika – 1 radni dan.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni drug, vanbračni drug, deca rođena u braku i van braka, rođena braća i sestre, braća i sestre po ocu i majci, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana može se koristiti u toku kalendarske godine u ukupnom trajanju – od 7 radnih dana.
Izuzetno, u slučajevima iz stava 1. tač. 1, 3, 4, 5, 6, 11, 12, 13, 15. i 17. ovog člana ukupan broj radnih dana koji se koriste kao plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine, uvećava se za broj dana koji je utvrđen kao vreme odsustva u svakom od tih slučajeva.
Plaćeno odsustvo se odobrava na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog odsustva).
Poslodavac može da odobri zaposlenom odsustvo iz stava 1. ovog člana i za srodnike koji nisu navedeni u stavu 2. ovog člana i za druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrđenom rešenjem poslodavca.
Opštim aktom poslodavca mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ostvaruje pravo na plaćeno odsustvo.“
Članom 8. Izmena u članu 30. Aneksa posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Ugovorom iz stava 1. ovog člana, u okviru iste premije osiguranja, mogu se obezbediti i sistematski pregledi zaposlenih.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Prečišćeni tekst člana 30. Aneksa glasi:
„Poslodavac je dužan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka radne sposobnosti, radi obezbeđenja naknade štete.
Poslodavac je u obavezi da pre raspisivanja javne nabavke za zaključenje ugovora o osiguranju iz stava 1. ovog člana, pregovara i pribavi saglasnost reprezentativnog sindikata u organu.
Ugovorom iz stava 1. ovog člana, u okviru iste premije osiguranja, mogu se obezbediti i sistematski pregledi zaposlenih.
Poslodavac može, u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, da obezbedi dodatno zdravstveno osiguranje, za isti iznos premije osiguranja za lečenje u zdravstvenim institucijama – u državnom ili privatnom vlasništvu – sa kojima osiguravajuća kuća ima ugovor, kao i da za svoje zaposlene organizuje penzijski plan u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, po osnovu koga bi vršio uplate penzijskog doprinosa najviše do visine neoporezivog iznosa u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.“
Članom 9. Izmena u članu 40. stav 1. tačka 2) Aneksa reč: „ili” briše se, a posle reči: „profesionalnom bolešću” dodaju se reči: „ili malignim oboljenjem.”
Prečišćeni tekst člana 40. Aneksa glasi:
„Zaposleni koji ne radi do 30 dana zbog bolesti ili povrede (privremena sprečenost za rad) ima pravo na naknadu plate koja iznosi:
1) 65% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;
2) 100% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, prouzrokovana povredom na radu profesionalnom bolešću ili malignim oboljenjem.
Naknada plate ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene opštim propisima o radu.
Naknada plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta ili drugih razloga predviđenih zakonom isplaćuje se zaposlenima u organima u kojima su zasnovali radni odnos.“
Članom 10. Izmena u članu 41. Aneksa posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, na zahtev zaposlenog, poslodavac može doneti odluku da isplatu vrši u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.”
Dosadašnji st. 2, 3, 4. i 5. postaju st. 3, 4, 5. i 6.
Prečišćeni tekst člana 41. Aneksa glasi:
„Zaposleni ima pravo na mesečnu pretplatnu kartu za dolazak i odlazak sa rada za relacije gde javni prevoznik omogućava kupovinu istih.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na zahtev zaposlenog, poslodavac može doneti odluku da isplatu vrši u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.
Za relacije na kojima javni prevoznik ne omogućava kupovinu mesečne pretplatne karte zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza u novcu i to u visini stvarnih troškova.
Stvarni trošak se utvrđuje na osnovu broja dana dolaska i odlaska sa rada i iznosa cene pojedinačne karte na linijama i rastojanju koje zaposleni koristi a za koje ne postoji mesečna pretplatna karta.
Ako na istoj relaciji prevoz obavlja više prevoznika pri utvrđivanju stvarnih troškova prevoza uzima se iznos cene pojedinačne karte onog prevoznika koji ima najnižu cenu.
Zaposleni koji nema mogućnost da pri dolasku i odlasku sa rada koristi javni prevoz jer na konkretnoj relaciji nema organizovanog javnog prevoza, ima pravo na naknadu troškova u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju za sličnu relaciju, a na osnovu potvrde javnog prevoznika.“
Članom 11. Izmena u članu 45. Aneksa broj: „10” zamenjuje se brojem: „15”, a posle reči: „dohodak građana”, dodaju se zapeta i reči: „u skladu sa opštim aktom.”
Prečišćeni tekst člana 45. Aneksa glasi:
„Poslodavac je dužan da obezbedi deci zaposlenog do 15 godina života poklon za Novu godinu – novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, u skladu sa opštim aktom.
Poslodavac može da obezbedi zaposlenim ženama za Dan žena – 8. mart poklon u vrednosti koja je predviđena stavom 1. ovog člana, odnosno drugi prigodan poklon.“
Članom 12. Izmena menja se celokupni čl. 46. Aneksa tako da glasi:
„Član 46.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:
1) za 10 godina rada u radnom odnosu – u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa;
2) za 20 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;
3) za 30 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;
4) za 35 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%;
5) za 40 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog člana uvećane za 25%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji, kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje po pravilu na dan autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za zaposlene koji su to pravo stekli do tog dana, osim ako kolektivnim ugovorom kod poslodavca nije drugačije određeno.
Pravo iz stava 1. tačka 4) ovog člana ostvaruju svi zaposleni koji počev od 1. januara 2018. godine navršavaju 35 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.”
Članom 13. Izmena menja se celokupni čl. 47. Aneksa tako da glasi:
„Član 47.
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice;
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji izgubi život u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen – do visine prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike;
8) pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana;
9) rođenja deteta zaposlenog – u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike;
10) pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju – najviše do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu uredne dokumentacije;
11) drugu solidarnu pomoć u skladu sa opštim aktom.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog.
U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5), 8) i 9) ostvaruje jedan zaposleni.
Duža bolest u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 60 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti.
Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. od 1) do 5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa pokrajinske autonomije odnosno organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se po zahtevu člana porodice koji se podnosi u kalendarskoj godini u kojoj je nastupila okolnost koja je osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Porodicu u smislu stava 6. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na ortopedska pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.”
Članom 14. Izmena posle člana 47. Aneksa dodaje se čl. 47a i 47b koji glase:
„Član 47a
Porodica ima pravo u slučaju smrti zaposlenog na naknadu onih troškova pogrebnih usluga koji su propisani odlukom o troškovima lokalnog komunalnog pogrebnog preduzeća u mestu sahrane.
Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu uredne dokumentacije, u visini priloženih originalnih računa, a najviše do visine prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Ukoliko se smrtni slučaj desio na teritoriji Republike Srbije van mesta prebivališta zaposlenog, pa je potrebno izvršiti prevoz radi sahrane u mesto prebivališta, porodica ostvaruje pravo na naknadu troškova transporta.
Porodica ostvaruje pravo na naknadu troškova transporta iz stava 3. ovog člana ukoliko se smrtni slučaj desio van teritorije Republike Srbije van mesta prebivališta zaposlenog, ako je zaposleni boravio na toj teritoriji po zahtevu poslodavca radi obavljanja poslova iz nadležnosti poslodavca i ako naknada troškova nije obezbeđena iz odgovarajućeg osiguranja.
Izuzetno, ako zaposleni nema porodicu, pravo na naknadu troškova ostvaruje lice koje podnese dokaz da je snosilo troškove pogrebnih usluga.
Porodicom u smislu ovog člana smatraju se bračni i vanbračni partner zaposlenog i deca zaposlenog.
Član 47b
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga iz člana 47a stav 1. ovog kolektivnog ugovora, u slučaju smrti člana uže porodice, ukoliko to pravo nije ostvareno po drugom osnovu.
Smatra se da je pravo ostvareno po drugom osnovu ako je član uže porodice bio korisnik penzije, zaposleni ili osiguranik samostalne delatnosti.
Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu uredne dokumentacije, u visini priloženih originalnih računa, a najviše do visine prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Uz zahtev za naknadu troškova pogrebnih usluga prilažu se izvod iz matične knjige umrlih i dokaz o postojanju srodstva.
Članom uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni ili vanbračni partner i deca zaposlenog.”
Članom 15. Izmena u članu 50. stav 3. Aneksa, posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Zaposlenom kome je rešenjem utvrđeno da je neraspoređen u skladu sa zakonom, ima pravo na naknadu plate u visini od 65% osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kome je doneseno prvostepeno rešenje da je neraspoređen, za vreme dok je neraspoređen.”
Prečišćeni tekst člana 50 Aneksa glasi:
„Poslodavac je dužan da pre donošenja programa racionalizacije, odnosno smanjenja broja zaposlenih sa reprezentativnim sindikatom i Nacionalnom službom za zapošljavanje preduzme mere za zapošljavanje viška zaposlenih.
Poslodavac je dužan da u postupku racionalizacije razmotri predloge reprezentativnog sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku koji ne može biti duži od osam dana.
Poslodavac je dužan da prilikom smanjenja broja zaposlenih uzme u obzir mogućnost:
1) raspoređivanja na druge poslove;
2) prekvalifikacije i dokvalifikacije;
3) rada sa nepunim radnim vremenom ili ne kraćim od polovine radnog vremena;
4) ostvarivanje drugih prava u skladu sa zakonom.
Zaposlenom kome je rešenjem utvrđeno da je neraspoređen u skladu sa zakonom, ima pravo na naknadu plate u visini od 65% osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kome je doneseno prvostepeno rešenje da je neraspoređen, za vreme dok je neraspoređen.“
Članom 16. Izmena u članu 63. stav 1. Aneksa, posle reči: „sindikata” dodaju se reči: „učesnika u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora (u daljem tekstu: reprezentativni sindikat)”.
Posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:
„Poslodavac može da učestvuje u troškovima organizovanja kulturnih manifestacija i rekreativno-sportskih takmičenja u organizaciji reprezentativnog sindikata.
Poslodavac i reprezentativni sindikat mogu da zaključe pisani sporazum kojim bliže uređuju način ostvarivanja prava iz ovog člana.”
Prečišćeni tekst člana 63. Aneksa glasi:
„Poslodavac je dužan da bez naknade troškova i posredstvom svojih organa i njihovih unutrašnjih jedinica obezbedi sledeće uslove za rad sindikata učesnika u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora (u daljem tekstu: reprezentativni sindikat):
1) korišćenje odgovarajućih prostorija za redovan rad i sastanke sindikata u sedištu i organizacionim jedinicama organa poslodavca – na način i u vreme kojima se korišćenjem prostorija ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz utvrđene nadležnosti i delokruga organa pokrajinske autonomije i organa jedinice lokalne samouprave;
2) plaćeno odsustvo ovlašćenim predstavnicima reprezentativnih sindikata radi obavljanja sindikalnih funkcija srazmerno broju članova sindikata u skladu sa Aneksom;
3) administrativnu i tehničku pomoć (upotrebu telefona, telefaksa, računarske tehnike i opreme poslodavca za umnožavanje i kopiranje materijala, upotrebu prevoznih sredstava);
4) obračun i naplatu sindikalne članarine i ostalih sredstava prema aktima sindikata;
5) organizovanje i održavanje sindikalnih zborova članstva, koji na godišnjem nivou ne mogu trajati duže od 16 časova ukupno, pod uslovom da se time ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz utvrđene nadležnosti i delokruga poslodavca;
6) mogućnost isticanja obaveštenja i bitnih dokumenata sindikata na oglasnim tablama poslodavca;
7) samostalno uređivanje linka na internet mreži i internoj mreži organa poslodavca, kao i sopstvenu uređivačku politiku informisanja zaposlenih, odnosno članstva sindikata.
Poslodavac može da učestvuje u troškovima organizovanja kulturnih manifestacija i rekreativno-sportskih takmičenja u organizaciji reprezentativnog sindikata.
Poslodavac i reprezentativni sindikat mogu da zaključe pisani sporazum kojim bliže uređuju način ostvarivanja prava iz ovog člana.“
Članom 17. Izmena propisano je stupanje na snagu Izmena, osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, odnosno 12. maja 2018. god.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com