U „Sl. glasniku RS“, br. 54/2018 od 13. jula 2018. godine objavljena je Uredba o nominalnim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i visini i načinu usklađivanja iznosa dečijeg dodatka.
Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 113/17 i 50/18) u okviru glave II PRAVA NA FINANSIJSKU PODRŠKU PORODICI SA DECOM članovima od 26-33. uređuje pravo na dečiji dodatak:
„Član 26.
Dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja koji neposredno brine o detetu, koji je državljanin Republike Srbije i ima prebivalište u Republici Srbiji ili strani državljanin koji ima status stalno nastanjenog stranca u Republici Srbiji za prvo, drugo, treće i četvrto dete po redu rođenja u porodici, od dana podnetog zahteva, pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana majka koja ima troje dece a u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na dečiji dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana pravo na dečiji dodatak podnosilac zahteva može ostvariti i za dete višeg reda rođenja od četvrtog, ukoliko zbog starosne granice za neko od prvo četvoro dece po redu rođenja više ne može ostvariti pravo.
Pod uslovima iz stava 1. ovog člana pravo na dečiji dodatak ima i staratelj deteta.
Izuzetno od stava 1. ovog člana staratelj deteta može ostvariti pravo na dečiji dodatak za najviše četvoro sopstvene dece u porodici i za svako dete bez roditeljskog staranja o kome neposredno brine.
Strani državljanin koji radi na teritoriji Republike Srbije ostvaruje dečiji dodatak, ako je to određeno međunarodnim sporazumom, pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Dečiji dodatak pripada deci koja žive i pohađaju program pripreme deteta pred polazak u osnovnu školu u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja na teritoriji Republike Srbije.
Dečiji dodatak pripada deci koja žive, školuju se i redovno pohađaju nastavu na teritoriji Republike Srbije, ako međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno.
Dečiji dodatak pripada detetu ako ima svojstvo učenika osnovne škole, odnosno svojstvo redovnog učenika srednje škole do završetka srednjoškolskog obrazovanja, a najduže do navršenih 20 godina života.
Dečiji dodatak pripada i detetu koje iz opravdanih razloga ne započne školovanje u osnovnoj ili srednjoj školi, odnosno koje započne školovanje kasnije ili prekine školovanje u svojstvu redovnog učenika u srednjoj školi, i to za sve vreme trajanja sprečenosti, do završetka srednjoškolskog obrazovanja a najduže do 21 godine života.
Izuzetno od stava 9. ovog člana, dečiji dodatak pripada za dete sa smetnjama u razvoju i dete sa invaliditetom za koje je doneto mišljenje interresorne komisije, koja je obrazovana u skladu sa propisima iz oblasti prosvete (u daljem tekstu: Komisija) sve dok je obuhvaćeno vaspitno obrazovnim programom i programom osposobljavanja za rad, a za dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo najduže do 26 godina.
Nadležni organ dužan je da u saradnji sa odgovarajućom školom, u toku trajanja školske godine, krajem svakog tromesečja proveri redovnost pohađanja nastave deteta za koje se ostvaruje pravo.
Član 27.
Neposredna briga o detetu, u smislu ovog zakona, podrazumeva neposredno staranje o životu, zdravlju, vaspitavanju i obrazovanju deteta koje živi u zajedničkom domaćinstvu podnosioca zahteva.
Smatra se da roditelj neposredno brine o detetu ako dete živi, pohađa program pripreme deteta pred polazak u osnovnu školu u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja i školuje se u mestu prebivališta.
Izuzetno od stava 2. ovog člana smatra se da roditelj neposredno brine o detetu i ako dete pohađa:
a) osnovnu ili srednju školu van mesta prebivališta jer u mestu prebivališta ne postoji osnovna ili srednja škola;
b) osnovnu školu koja mu je bliža mestu stanovanja, odnosno dostupnija;
v) željenu srednju školu koja ne postoji u mestu prebivališta, ili koju nije moglo da upiše zbog nedovoljnog broja bodova.
Neposrednom brigom ne smatra se zbrinjavanje deteta u ustanovu socijalne zaštite, starateljsku ili hraniteljsku porodicu.
Član 28.
Jednoroditeljska porodica u smislu ovog zakona, jeste porodica u kojoj jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo, pod uslovom:
1) da je drugi roditelj nepoznat;
2) da je drugi roditelj preminuo, a nije ostvareno pravo na porodičnu penziju;
3) da je drugi roditelj postao potpuno i trajno nesposoban za rad, a nije stekao pravo na penziju;
4) da je drugi roditelj preminuo, a ostvareno je pravo na porodičnu penziju;
5) da je drugi roditelj na izdržavanju kazne zatvora duže od šest meseci;
6) da drugi roditelj ne vrši roditeljsko pravo po odluci suda;
7) da drugi roditelj ne doprinosi izdržavanju deteta, a izvršenje obaveze izdržavanja nije bilo moguće obezbediti postojećim i dostupnim pravnim sredstvima i postupcima.
Ne smatra se jednoroditeljskom porodicom, u smislu ovog zakona, porodica u kojoj je roditelj koji je samostalno vršio roditeljsko pravo, po prestanku ranije bračne, odnosno vanbračne zajednice, zasnovao novu bračnu, odnosno vanbračnu zajednicu.
Član 29.
Školovanje u smislu ovog zakona jeste pohađanje škole u cilju sticanja obrazovanja u osnovnoj školi i sticanja obrazovanja u svojstvu redovnog učenika u srednjoj školi, a u skladu sa propisima kojima se uređuje prosveta.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, svojstvo redovnog učenika smatra se da ima i lice iz osetljivih društvenih grupa i lice sa izuzetnim sposobnostima mlađe od 17. godina koje stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, ako opravda nemogućnost redovnog pohađanja nastave, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove prosvete.
Član 30.
Pravo na dečiji dodatak ostvaruje se:
1) ako ukupan mesečni prihod, umanjen za poreze i doprinose, po članu porodice ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev ne prelazi utvrđeni cenzus, a ukupan mesečni katastarski prihod po članu porodice u prethodnoj godini ne prelazi iznos od 3% prosečnog katastarskog prihoda po jednom hektaru plodnog zemljišta u prethodnoj godini ili je ostvaren od zemljišta do 500 metara kvadratnih na kome je podignuta stambena zgrada;
2) ako ukupan mesečni katastarski prihod po članu porodice u prethodnoj godini ne prelazi iznos od 7% prosečnog katastarskog prihoda po jednom hektaru plodnog zemljišta u prethodnoj godini, a porodica ne ostvaruje druge prihode.
Izuzetno od stava 1. ovog člana pravo na dečiji dodatak bez ponovnog dostavljanja dokaza o materijalnom stanju porodice ostvaruje korisnik novčane socijalne pomoći čija deca redovno pohađaju školu, a nezavisno od materijalnih uslova porodice korisnik čije dete ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Ispunjavanje uslova iz ovog člana organ nadležan za rešavanje o pravu utvrđuje pribavljanjem podataka iz službenih evidencija po službenoj dužnosti.
Član 31.
Za jednoroditeljske porodice iz člana 28. stav 1. tač. 1) do 3) cenzus utvrđen u članu 30. ovog zakona uvećava se za 30%.
Za jednoroditeljske porodice iz člana 28. stav 1. tač. 4) do 7), za staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom za koje postoji mišljenje Komisije, a koje ne koristi usluge smeštaja, cenzus utvrđen u članu 30. ovog zakona uvećava se za 20%.
Član 32.
Nominalne iznose i način usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, u skladu sa čl. 30. i 31. ovog zakona, propisuje Vlada na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja.
Član 33.
Visinu i način usklađivanja dečijeg dodatka, propisuje Vlada na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja.
Iznos dečijeg dodatka, utvrđen u stavu 1. ovog člana, za jednoroditeljske porodice i staratelje, uvećava se za 30%, a za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje je doneto mišljenje Komisije, i za dete koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica, a koje ne koristi usluge smeštaja, uvećava se za 50%.
Ukoliko su ispunjeni uslovi da se iznos dečijeg dodatka uveća po više osnova u skladu sa stavom 2. ovog člana, ukupan iznos uvećanja ne može biti veći od 80%.
Korisnici dečijeg dodatka čija su deca redovno pohađala srednju školu i sa uspehom završila školsku godinu u septembru tekuće godine ostvaruju pravo na još jedan dečiji dodatak.“
Na osnovu člana 32. i člana 33. stav 1. Zakona Vlada je donela Uredbu o nominalnim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i visini i načinu usklađivanja iznosa dečijeg dodatka.
U skladu sa čl. 1. Uredbe njom se propisuju nominalni iznosi i način usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i visina i način usklađivanja iznosa dečijeg dodatka.
U skladu sa čl. 2. pravo na dečiji dodatak ostvaruje se ako ukupan mesečni prihod porodice, ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev, po članu porodice ne prelazi cenzus od 9.000,00 dinara.
Za jednoroditeljske porodice iz člana 28. stav 1. tač. 1)–3) Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (u daljem tekstu: Zakon) cenzus iz stava 1. ovog člana uvećan za 30% iznosi 11.700,00 dinara.
Za jednoroditeljske porodice iz člana 28. stav 1. tač. 4)–7) Zakona, za staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom za koje postoji mišljenje interresorne komisije koja je obrazovana u skladu sa propisima iz oblasti prosvete, a koje ne koristi usluge smeštaja, cenzus iz stava 1. ovog člana uvećan za 20% iznosi 10.800,00 dinara.
U skladu sa čl. 3. nominalni iznos cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak iz člana 30. stav 1. tačka 1) Zakona iznosi 2,84 dinara.
Za jednoroditeljske porodice iz člana 28. stav 1. tač. 1)–3) Zakona cenzus iz stava 1. ovog člana uvećan za 30% iznosi 3,69 dinara.
Za jednoroditeljske porodice iz člana 28. stav 1. tač. 4)–7) Zakona, za staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom za koje postoji mišljenje interresorne komisije koja je obrazovana u skladu sa propisima iz oblasti prosvete, a koje ne koristi usluge smeštaja, cenzus iz stava 1. ovog člana uvećan za 20% iznosi 3,40 dinara.
U skladu sa čl. 4. Uredbe nominalni iznos cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak iz člana 30. stav 1. tačka 2) Zakona iznosi 6,62 dinara.
Za jednoroditeljske porodice iz člana 28. stav 1. tač. 1)–3) Zakona cenzus iz stava 1. ovog člana uvećan za 30% iznosi 8,60 dinara.
Za jednoroditeljske porodice iz člana 28. stav 1. tač. 4)–7) Zakona, za staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom za koje postoji mišljenje interresorne komisije koja je obrazovana u skladu sa propisima iz oblasti prosvete, a koje ne koristi usluge smeštaja, cenzus iz stava 1. ovog člana uvećan za 20% iznosi 7,94 dinara.
U skladu sa čl. 5 cenzusi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak iz čl. 2–4. ove uredbe usklađuju se 1. januara i 1. jula, počev od 2019. godine, na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci, a njihove nominalne iznose utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.
Članom 6 je propisano da dečiji dodatak za dete za koje je ostvareno pravo iznosi 3.000,00 dinara.
Dečiji dodatak za dete za koje je ostvareno pravo, za jednoroditeljske porodice i staratelje iz člana 33. stav 2. Zakona, uvećan za 30% iznosi 3.900,00 dinara.
Dečiji dodatak za dete za koje je ostvareno pravo, za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje postoji mišljenje interresorne komisije koja je obrazovana u skladu sa propisima iz oblasti prosvete, i za dete koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica, a koje ne koristi usluge smeštaja, iz člana 33. stav 2. Zakona, uvećan za 50% iznosi 4.500,00 dinara.
Dečiji dodatak za dete koje ispunjava uslove za uvećanje po više osnova, a najviše do 80%, u skladu sa članom 33. stav 3. Zakona iznosi 5.400,00 dinara.
Iznosi dečijeg dodatka iz st. 1–4. ovog člana usklađuju se 1. januara i 1. jula, počev od 2019. godine, na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci, a njihove nominalne iznose utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.
Članom 7 je propisano da ova Uredba stupa na snagu danom donošenja, tačnije 13. jula 2018. god.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a