Srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača jedan je od najjačih na svetu. – Duvači u pištaljku ne ukazuju samo na korupciju, već mogu da zaštite i zdravlje ljudi i životnu sredinu. – Srpski sudovi spremni za uzbunjivače.
„Uzbunjivači su moji najbolji učitelji o životu”, kaže za „Politiku” Tom Divajn, vodeći američki stručnjak za zaštitu uzbunjivača. Sarađivao je sa više od šest hiljada uzbunjivača i pomogao im ne samo da se zaštite od odmazde, već i da budu priznati kao ljudi koji donose promene. Jedan od njegovih saradnika bio je čuveni njujorški policajac Frenk Serpiko, koji je pre pola veka ukazao na korupciju u policiji, o čemu je snimljen film sa Al Pačinom u glavnoj ulozi.
Tom Divajn sleteo je u Beograd u petak uveče, a od danas će razgovarati sa sudijama u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu. Kao ekspert američkog USAID-a i njihovog Projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlast, držaće programe obuke za primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača. Prvi intervju dao je našem listu.– Srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača jedan je od najjačih koji sam ikad video, a radio sam do sada na 32 takva zakona u celom svetu. Veliki je izazov za svaku zemlju kako će taj zakon da sprovede u praksi, ali Srbija je mnogo više od drugih zemalja radila na tome da pripremi sudije da primenjuju Zakon o zaštiti uzbunjivača i pre nego što je stupio na snagu, što mi daje veliku dozu optimizma – kaže Divajn.
Pitamo šta je to u našem zakonu što će motivisati buduće uzbunjivače da pomognu u otkrivanju korupcije.– Ovakvi zakoni daju ljudima mogućnost da nešto zaista promene u društvu, a ne samo da naprave buku. Srpski zakon je jedini koji uzbunjivaču daje pravo da učestvuje u istrazi, da ima uvid u dokaze koji su prikupljeni na osnovu njegovog uzbunjivanja. Daje mu se mogućnost da ukaže ukoliko je u toku istrage došlo do sakrivanja informacija koje je obelodanio. Njegov komentar je deo finalnog zvaničnog izveštaja. U drugim državama uzbunjivač nema to pravo – kaže Divajn.
Nije samo korupcija meta ovog zakona. Uzbunjivač može da zaštiti i zdravlje i bezbednost velikog broja građana, kao i ljudska prava. Može da ukaže na svaku vrstu zloupotrebe položaja i moći. O tome govore primeri iz Amerike, a naš sagovornik o svakom uzbunjivaču govori s velikim poštovanjem i svaki primer počinje rečima: „Zahvaljujući uzbunjivaču”.
Doktor Dejvid Grejem, stručnjak zaposlen u Upravi za hranu i lekove SAD, uspeo je da sačuva ljudske živote.– Obelodanio je informacije o novom leku protiv bolova po imenu „vajaks”, koji je bio legalno na tržištu kao „nova generacija superanalgetika”, kao „ubica bolova”, ali se ispostavilo da to nije lek koji ubija bolove, nego lek koji ubija ljude, jer je izazvao smrt oko 50.000 ljudi u SAD od infarkta. To je otprilike isti broj ljudi kao i onih koji su poginuli u Vijetnamu. Posle svedočenja doktora Grejema u američkom Senatu, proizvođač je morao da povuče „vajaks” sa tržišta – kaže Tom Divajn.
Federalni policajac Robert Meklejn sprečio je moguće terorističke napade Al Kaide, slične napadu na Menhetnu od 11. septembra 2001. godine. – Radio je na obezbeđenju letova u avionskim kompanijama. Uspeo je da spreči da vlada otkaže policijsku zaštitu komercijalnih letova posle napada 11. septembra. Al Kaida je u tom trenutku imala na meti ne samo američke gradove, nego i neke glavne gradove u Evropi. Federalni policajci su ga otpustili, ali ga je Vrhovni sud SAD vratio na posao i sada je ponovo na dužnosti – priča Divajn.
Jedan uzbunjivač prijavio je kršenje ljudskih prava žena koje su legalno dolazile u SAD i provodile po četiri dana zatvorene u nekoj vrsti pritvora, da bi se istražilo da li prenose drogu iako nije bilo nikakvih dokaza da švercuju narkotike.– Zahvaljujući hrabrosti ovakvog uzbunjivača, američka vlada je promenila praksu i sada strani državljani koji dolaze u SAD mogu biti držani u pritvoru samo do dva sata pre nego što se krene u bilo koju vrstu istrage. Zahvaljujući još jednom hrabrom uzbunjivaču, saznali smo da jedna naftna kompanija, pokušavajući da očisti naftnu mrlju, koristila supstancu koja je bila 50 puta otrovnija od same nafte. Jedan uzbunjivač dao je informacije o tome da nisu bile saopštavane tačne informacije o gubitku više od 10.000 galona nuklearnog otpada, koji je nestao. Ispostavilo se da je čak četiri milijarde galona tog nuklearnog otpada završilo u vodi – priča Tom Divajn.
Ističe da je odluka građanina o uzbunjivanju uvek teška i opasna. – To je kao borba Davida protiv Golijata, uvek teška ali uvek vredna truda. Uzbunjivači su zato moji najbolji učitelji o životu. Oni su ljudski faktor koji predstavlja Ahilovu petu korupcije u birokratskom aparatu. Oni su u SAD ključni element jednog od najuspešnijih antikorupcijskih zakona, koji se zove Zakon o lažnim potraživanjima, a odnosi se na pronevere u državnim poslovima. Pre tog zakona, američka vlada nekako je uspevala da zaštiti od pronevere oko deset miliona dolara godišnje. Posle donošenja tog zakona, američka vlada uspeva da vrati u budžet više od milijardu dolara godišnje, zahvaljujući prijavama koje daju uzbunjivači – kaže Divajn.
Ipak, samo oko 25 do 30 odsto uzbunjivača uspe da iznese svoju bitku. Važno je da dobro procene informacije koje imaju da bi se odlučili na uzbunjivanje, jer istraga uvek pokaže da li je uzbunjivanje bilo pravo ili lažno.
Zaštita od odmazde
– Uzbunjivači nisu oni koji samo „prave buku”, nego oni koji zaista nešto menjaju. Zakon im obezbeđuje da to učine bez straha, jer jasno propisuje sudsku zaštitu koja u velikom broju slučajeva može zaustaviti odmazdu zbog „duvanja u pištaljku”. Ako poslodavac preti uzbunjivaču, zastrašuje ga, preduzima prema njemu štetne radnje koje predstavljaju odmazdu, onda se uzbunjivač obraća sudu koji može da ga zaštiti od poslodavca – kaže Divajn, koji je napisao i „Vodič za preživljavanje uzbunjivača”.
Ističe da srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača ima odličan sistem privremenih mera, koje sudovi mogu izreći i pre nego što se završi istraga o onome na šta je uzbunjivač ukazao.– Najvažnije je da sudije dovoljno intenzivno i jako primenjuju sve odredbe ovog zakona, uključujući i upotrebu privremene mere, kao mere za zaštitu uzbunjivača. Obično treba mnogo vremena da se sudski postupak završi a za uzbunjivača koji je ostao bez posla to može biti prekasno. Privremenom merom sud može sprečiti otpuštanje i iznurivanje uzbunjivača – kaže Divajn.
Izvor: Politika.