Različit tretman obračuna naknade zarade u zavisnosti od osnova

Naknada zarade kao jedno od prava zaposlenih može se ostvariti na različite načine.

Svi navedeni osnovi za ostvarivanje naknade zarade definisani su zakonom. Problem se javlja kod obračuna naknade zarade kod pojedinih osnova za ostvarivanja ovog prava. Predmet ovog komentara je zapravo problem i moguće nalaženje rešenja za one situacije gde se za obračun naknade traži prosek zarade određenog broja meseci pre ostvarivanja ovog prava, a da zaposleni nema toliko meseci efektivnog rada, odnosno nije toliko dugo u radnom odnosu kod poslodavca kod kog ostvaruje ovo pravo.

Da situacija bude komplikovanija, način rešavanja ovog problema je različit u zavisnosti od osnova za ostvarivanje naknade zarade.

U nastavku ćemo priložiti i relevantna mišljenja nadležnih organa i ustaljeno postupanje u praksi kod obračuna nekih od njih.

Vrste naknada zarade

Zakon o radu u čl. 114. stav 1 Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje)(u daljem tekstu: ZOR) propisuje:

„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.“

Dakle, ista se ostvaruje za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

Pored pomenutog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti u smislu čl. 115. ZOR

„1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.“

ZOR je naknadu zarade predvideo i čl. 116. u slučaju prekida rada,odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog,  pa tako u pomenutom članu u stavu 1 navodi „Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.“

Član 117. ZOR je rezervisan za naknadu zarade zaposlenog za vreme prekida rada po naredbi državnog organa:

„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.“

Takođe, naknada zarade je rezervisana i za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta u smislu čl. 94. stav 7 ZOR a koja se bliže uređuje Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021-OUS, 51/2021-OUS, 53/2021-OUS, 66/2021 i 130/2021).

Naknada zarade propisana je i u slučaju odsustva sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe u čl. 96. I 97. ZOR

Takođe, na osnovu čl. 168. ZOR za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu čl. 165. i 166. ovog zakona, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine osnovne zarade.

Sindikalni predstavnik takođe ima pravo na naknadu zarade na osnovu čl. 24. ZOR a u vezi sa odsustvom iz čl. 211-213. ZOR.

Nejasnoće kod obračuna naknade zarade

Kako smo i naveli na početku ovog komentara problem obračuna naknade zarade nastaje zbog same formulacije definisane zakonom.

Jedno od prvih pitanja koje se javlja kao sporno je šta se smatra pod prosečnom zaradom za potrebe utvrđivanja naknade zarade. Tamo gde nije definisano izričito da se pod prosekom uzima u obzir prosečna zarada na nivou poslodavca, ili republički prosek, misli se na prosečnu zaradu konkretnog zaposlenog kome se vrši obračun naknade zarade.

Drugi problem koji je ujedno i predmet ovog komentara je situacija kada zakonska odredba podrazumeva prosečnu zaradu u prethodnih 12 meseci na primer, a zaposleni nije toliko dugo u radnom odnosu.

Ova situacija je svakodnevna, ako ni zbog čega drugog, česte su situacije, koje je omogućio ZOR da zaposleni već posle mesec dana neprekidnog rada ima pravo na srazmerni godišnji odmor. Za vreme korišćenja odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade, a za obračun te naknade je neophodno u obzir uzeti njegovu prosečnu zaradu u prethodnih 12. meseci. U praksi najčešće kada zaposleni nema punih 12 meseci rada u prethodnom periodu, poslodavac obračun vrši u odnosu na zaradu iz perioda u kojem je zaposleni radio.

Kada je u pitanju privremena sprečenost za rad i naknada po tom osnovu za zaposlene koji nemaju 12 meseci rada a samim tim i mogućnost da im se naknada zarade izračuna prema pravilu definisanom ZOR, rešenje se može naći

u mišljenju Ministarstva zdravlja, br. 011-00-95/2019-05 od 14. maja 2019. god. gde se navodi da je čl. 88. stav 3. ZZO, propisano da ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade iz člana 87. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, a za mesece za koje nije ostvario zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu iz stava 2. ovog zakona. Najviši osnov za naknadu zarade čini prosek najviših mesečnih osnovica na koji se plaća doprinos za mesece koji ulaze u prosečan iznos zarade…

Dakle, u slučaju provremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju za one mesece koji „nedostaju“ za primenu odredbe o računanju prosečne zarade prethodnih 12 meseci, uzimaće se prema stavu ministarstva minimalna zarada.

Više o naknadi zarade za vreme privremene sprečenosti za rad možete pogledati u okviru teksta Računanje naknade zarade kada je radni odnos tek zasnovan, dipl. prav. Danijela Jokić,objavljenom na Pravnom portalu.

Kada je u pitanju naknada zarade za vreme plaćenog odsustva u praksi se ustalio stav na osnovu nezvanične potvrde ministarstva da se zaposlenom za one mesece koji nedostaju od propisanih 12 meseci koji prethode mesecu otpočinjenja odsustva ne uzima ništa. Tačnije zaposlenom će se u slučaju naknade zarade za vreme plaćenog odsustva u obzir uzimati samo prosek onoliko meseci koliko je bio u radnom odnosu pre otpočinjanja plaćenog odsustva i ostvarivanja naknade po tom osnovu.

To je dakle, sasvim drugačiji stav od malo pre iznetog u pogledu obračuna naknade kod privremene sprečenosti za rad.

Treći slučaj je obračun naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta gde se u smislu čl. 13. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom a na koji zakon upućuje i sam ZOR za prosek uzima 18 meseci. Ovoj kategoriji zaposlenih za one mesece koji nedostaju uzima se nula, a ukupan zbir se svakako deli sa 18.

Ovo su samo neki od primera različitog tretmana obračuna naknade zarade po nekim od osnova.

Postavlja se opravdano pitanje zašto su neki osnovi povlašćeniji od drugih?

Ne mora se posedovati visok nivo poznavanja matematike da se ustanovi značajna razlika u pogledu tretmana onih meseci koji nedostaju u pogledu pobrojanih osnova. Kod nekih osnova se meseci koji nedostaju uopšte ne uzimaju u prosek, kod nekih se uzima u obzir minimalna zarada pa se tako dobijen zbir deli sa propisanim brojem meseci za koje se računa prosek, a kod nekih se za mesece koji nedostaju uzima nula kao parametar ali se ukupan dobijen zbir ipak deli sa propisanim brojem meseci za koje se računa prosek. Ovi poslednji dati kao primer evidentno je da su stavljeni u najgori položaj.

Ako ovoj priči dodamo i različit tretman te varijacije od osnova do osnova za ostvarivanje naknade zarade, kada je zaposleni u mesecima koji ulaze u prosek ostvarivao pravo na naknadu zarade po nekom osnovu (porodiljsko odsustvo, privremena sprečenost za rad, plaćeno odsustvo i sl.) stvar se dodatno komplikuje i usložnjava.

Opravdano se može postaviti pitanje zašto zakonodavac nije posebnom odredbom regulisao način obračuna naknade zarade kada zaposleni nema propisani broj meseci rada kao parametar za obračun.

Ako stavimo po strani ostvarivanje naknade zarade bliže uređeno drugim zakonima kojima se reguliše zdravstveno osiguranje i finansijska podrška porodici sa decom, svakako ovakva odredba nedostaje i u pogledu obračuna onih naknada zarade definisanih isključivo ZOR.

Izvor: izvodi iz propisa su preuzeti iz pravne baze „Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com