Pritužilja je u kontinuitetu punih osam i po godina na listama čekanja za ugradnju veštačkog zgloba kuka i toliko dugo čeka na neophodnu zdravstvenu uslugu. U identičnoj ili sličnoj situaciji je veliki broj osiguranika koji su znatno duže od propisanog maksimalnog vremena čekanja na listama čekanja za medicinske intervencije i na taj način im je povređeno pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Republički fond za zdravstveno osiguranje, ignorišući obavezujuće propise, ne sprovodi nadzor nad listama čekanja i ne vrši poslove iz svoje nadležnosti, što za posledicu ima povredu prava građana na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i povredu prava na poštovanje propisa, utvrdio je Zaštitnik građana.
Obrazlažući utvrđenu povredu prava na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i povredu prava na poštovanje propisa, Zaštitnik građana je naveo da je:
Ustavom RS (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006, 115/2021-Amandmani i 16/2022) određeno je da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se zakonom (čl. 68.).
Zakon o zdravstvenoj zaštiti (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019) definiše zdravstvenu zaštitu kao organizovanu i sveobuhvatna delatnost društva, sa ciljem ostvarivanja najvišeg mogućeg nivoa očuvanja i unapređenja zdravlja građana. Zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti za očuvanje i unapređenje zdravlja državljana Republike Srbije (građanin), sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno, delotvorno i efikasno lečenje, zdravstvenu negu i rehabilitaciju (čl. 2.). Građanin, kao i strani državljanin i lice bez državljanstva koje je stalno nastanjeno ili privremeno boravi u Republici Srbiji, ima pravo na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa zakonom, i dužnost da čuva i unapređuje svoje i zdravlje drugih građana, kao i uslove životne i radne sredine (čl. 3.). Učesnici u zdravstvenoj zaštiti u Republici Srbiji su: pružaoci zdravstvene zaštite, organizacije za zdravstveno osiguranje, građani, porodica, poslodavci, obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije, udruženja, jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republika Srbija (čl. 4.).
Zakonom o pravima pacijenata (“Sl. glasnik RS”, br. 45/2013 i 25/2019 – dr. zakon) uređuju se prava pacijenata prilikom korišćenja zdravstvene zaštite i kao jedno od bazičnih prava propisuje pravo pacijenta na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite (čl. 6.).
Zakonom o zdravstvenom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019) propisano je da se za određene vrste zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i koje nisu hitne može utvrditi redosled korišćenja, u zavisnosti od medicinskih indikacija i zdravstvenog stanja osiguranog lica, kao i datuma javljanja davaocu zdravstvenih usluga, s tim da vreme čekanja ne može da ugrozi zdravlje ili život osiguranog lica (u daljem tekstu: lista čekanja). Davalac zdravstvenih usluga utvrđuje listu čekanja i osiguranom licu pruža zdravstvenu uslugu u skladu sa tom listom čekanja, odnosno jedinstvenom listom čekanja koju ustrojava i vodi Republički fond (čl. 129.). Davalac zdravstvenih usluga koji je utvrdio listu čekanja dužan je da osigurano lice obavesti o listi čekanja. Obaveštenje sadrži pismenu informaciju davaoca zdravstvenih usluga o razlozima za stavljanje na listu čekanja, o utvrđenom redosledu na listi čekanja, odnosno očekivanom datumu pružanja zdravstvene usluge (čl. 130.).
Pravilnikom o listama čekanja (“Sl. glasnik RS”, br. 75/2013 i 110/2013) određuju se, između ostalog, vrste zdravstvenih usluga za koje se utvrđuju liste čekanja, kriterijumi i standardizovane mere za procenu zdravstvenog stanja osiguranih lica i za stavljanje na listu čekanja, najduže vreme čekanja za zdravstvene usluge, neophodni podaci i metodologija za formiranje liste čekanja, način informisanja osiguranog lica, lekara koji je uputio osigurano lice i RFZO o bitnim podacima sa liste čekanja promenama, kao i brisanju osiguranih lica sa liste čekanja, nadzor nad listom čekanja, kao i način korišćenja zdravstvene zaštite mimo liste čekanja.
Osigurano lice se stavlja na listu čekanja samo ukoliko je zdravstvena usluga koja treba da mu bude pružena, a za koju se formira lista čekanja, najbolji ili jedini način lečenja osiguranog lica, odnosno dijagnostike (čl. 1.).
Ovim pravilnikom je propisano da je ugradnja implantata u ortopediji (kukovi i kolena) jedna od zdravstvenih usluga za koje se utvrđuju liste čekanja (čl. 2. tač.8.).
Ukoliko izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, uputi osigurano lice u zdravstvenu ustanovu na specijalističko-konsultativni pregled na osnovu koga lekar specijalista te zdravstvene ustanove, u svom nalazu i mišljenju, utvrdi potrebu za pružanjem zdravstvene usluge za koju se formira lista čekanja u toj zdravstvenoj ustanovi, osigurano lice se stavlja na listu čekanja, neposredno, bez rezervacije izabranog lekara. Osigurano lice se stavlja na listu čekanja, ako je lekar specijalista te zdravstvene ustanove, koji je utvrdio potrebu za pružanjem zdravstvene usluge, uvidom u liste čekanja drugih zdravstvenih ustanova, utvrdio da će osiguranom licu u toj zdravstvenoj ustanovi najbrže biti pružena potrebna zdravstvena usluga (čl. 8. st. 2.).
Vreme čekanja za pružanje zdravstvene usluge utvrđuje se prema kriterijumima i vremenu predviđenom za pružanje zdravstvene usluge i datumu utvrđivanja potrebe za pružanjem zdravstvene usluge za koju se utvrđuje lista čekanja. Istovremeno, propisano je i najduže vreme čekanja na listi čekanja za pružanje zdravstvene usluge (čl. 22.), U Prilogu 1 ovog Pravilnika određeno je da za ugradnju implantata u ortopediji (kukova i kolena) osigurana lica se u zavisnosti od stepena prioriteta zahtevane procedure svrstavaju u dve grupe prema dužini čekanja – do šest meseci i do dvanaest meseci.
Republički fond je kontinuirano informisan svakodnevnim uvidom u liste čekanja svih zdravstvenih ustanova o stavljanju osiguranih lica, promenama i brisanju osiguranih lica sa lista čekanja (čl. 28.).
Pod nadzorom nad listama čekanja podrazumeva se kontrola primene kriterijuma i standardizovanih mera za procenu zdravstvenog stanja osiguranog lica za stavljanje na listu čekanja, ispravnost unetih podataka o osiguranom licu i drugih podataka u liste čekanja, a vrše ga nadzornici osiguranja Republičkog fonda i nadzornici osiguranja filijala Republičkog fonda (čl. 29.). Ako zdravstvena ustanova, suprotno odredbama ovog pravilnika, stavi osigurano lice na listu čekanja prekoračujući najduže vreme čekanja propisano ovim pravilnikom, Republički fond će umanjiti naknadu zdravstvenoj ustanovi u skladu sa zakonom i opštim aktom Republičkog fonda kojim se uređuje ugovaranje zdravstvene zaštite sa davaocima zdravstvenih usluga i ugovorom koji je zaključen sa tom zdravstvenom ustanovom za pružanje zdravstvene zaštite osiguranim licima Republičkog fonda (čl. 30.).
Zakonom o Zaštitniku građana (“Sl. glasnik RS”, br. 105/2021) propisano je da Zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi. Pored prava na pokretanje i vođenje postupka, Zaštitnik građana ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno, u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenja zaštite ljudskih prava i sloboda (čl. 27.). Kada okonča ispitni postupak, sačinjava pismeni izveštaj o slučaju koji dostavlja nadležnom organu i podnosiocu pritužbe i objavljuje ga na svojoj veb prezentaciji. U izveštaju o slučaju Zaštitnik građana utvrđuje da li je u aktima, radnjama ili nečinjenju organa uprave bilo nezakonitosti i nepravilnosti kojima je povređeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda građana. Ako utvrdi nepravilnosti i nezakonitosti u radu organa uprave, Zaštitnik građana u izveštaj o slučaju unosi preporuku o načinu na koji bi nepravilnosti i nezakonitosti u radu trebalo otkloniti odnosno načinu unapređenja rada organa (čl. 37. st. 1-3.).
Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com