Spajanje i razdvajanje krivičnog postupka propisano je odrebama čl.30. i 31. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 – odluka US i 62/2021 – odluka US).
Spajanje krivičnog postupka
Jedinstveni krivični postupak će se po pravilu sprovesti:
1) ako je isto lice okrivljeno za više krivičnih dela;
2) ako je više lica okrivljeno za jedno krivično delo;
3) prema saučesnicima, prikrivačima, licima koja su pomogla učiniocu posle izvršenja krivičnog dela, kao i licima koja nisu prijavila pripremanje krivičnog dela, izvršenje krivičnog dela ili učinioca;
4) ako je oštećeni istovremeno učinio krivično delo prema okrivljenom.
Jedinstveni krivični postupak se može sprovesti i u slučaju kad je više lica okrivljeno za više krivičnih dela, ali samo ako između izvršenih krivičnih dela postoji međusobna veza i ako postoje isti dokazi.
Ako je za neka od krivičnih dela iz st. 1. i 2. ovog člana nadležan niži, a za neka viši sud, za sprovođenje jedinstvenog krivičnog postupka nadležan je viši sud. Ako su nadležni sudovi iste vrste, za sprovođenje jedinstvenog postupka nadležan je sud na čijem području je prvo pokrenut krivični postupak (član 7.)
O spajanju krivičnog postupka odlučuje sud koji je nadležan za sprovođenje jedinstvenog postupka. Protiv rešenja kojim je određeno spajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za spajanje nije dozvoljena žalba.
Razdvajanje krivičnog postupka
Na predlog stranaka i branioca ili po službenoj dužnosti, sud koji je po članu 30. ovog zakonika nadležan, može zbog pravičnosti, celishodnosti ili drugih važnih razloga, do završetka glavnog pretresa, odlučiti da se krivični postupak za pojedina krivična dela ili protiv pojedinih okrivljenih razdvoji i posebno dovrši ili preda drugom nadležnom sudu.
Rešenje kojim je određeno razdvajanje krivičnog postupka ili je odbijen predlog za razdvajanje postupka, sud donosi nakon saslušanja prisutnog tužioca i okrivljenog.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana žalba nije dozvoljena.
U citiranoj zakonskoj odredbi propisano je da će se jedinstveni krivični postupak po pravilu sprovesti, ako je ispunjen bar jedan od taksativno nabrojanih uslova.
Govoreći o spajanju postupka, govorimo i o određivanju stvarne i mesne nadležnosti u slučaju spajanja postupka-o nadlžnosti po međusobnoj vezi krivičnih dela-koneksitetu (forum connexitatis).
Tako, subjektivni koneksitet poostoji kada je jedno lice okrivljeno za više krivičnih dela. Radi se o subjektivnom koneksitetu jer se veza između krivčnih dela uspostavlja preko okrivljenog. U ovim slučajevima, ako su u pitanju krivična dela iz nadležnosti nižeg i nadležnosti višeg suda u prvom stepenu, a dođe do spajanja postupka, nadležan će biti viši sud, jer ko može više, može i manje.
Ako su nadležni sudovi iste vrste, za sprovođenje jedinstvenog postupka nadležan je sud na čijem području je prvo pokrenut krivični postupak.
Objektivni koneksitet postoji kad je u izvršenju jednog krivčnog dela učestvovalo više lica u svojstvu saizvršilaca ili saučesnika. Podvrsta ovog koneksiteta postoji kada je više lica izvršilo više krivičnih dela odvojeno, ali je krivično delo jednog od njih nužan uslov za postojanje drugih.
Pitanje stvarne nadležnosti kod objektivnog koneksiteta se ne postavlja, jer svi okrivljeni odgovaraju za isto delo za koje je nadležan isti sud.
Mešoviti koneksitet postoji da je više lica učestvovalo u izvršenju više krivičnih dela, i to u izvršenju neki sami, a u izvršenju drugih u društvu sa drugim okrivljenim (st.4.), ako između njih postoji međusobna veza i ako postoje isti dokazi.
Stvarna nadležnost se određuje prema najtežem delu, a mesna prema prvenstvu otpočinjanja postupka.
Mogući slučaj spajanja postupka je kad je oštećeni istovremeno učinio krivčno delo prema okrivljenom, što podrazumeva postojanje uzajamne veze između ovih dela, da je jedno delo bilo povod izvršenja drugog dela, kao reakcija na prethodno učinjeno. Ovde je spajanje postupka korisno zbog jasne uzajamne veze, zajednice dokaznog materijala, da se izbegne različito tretiranje ovih slučajeva, potrebe provere postojanja nužne odbrane i dr.
Naravno, za primenu odredaba o sprovođenju jedinstvenog postupka uslov je da je sud obavešten o vim postupcima koji se vode protiv određenog lica. Različiti su izvori ovih saznanja, izjave stranaka, sada naravno „Libra“ daje tu mogućnost.
Spajanje u jedinstveni postupak nameće jedinstvene procesne forme za sve spojene krivične stvari, koje važe za sud pred kojim se jedinstveni postupak vodi. O spajanu odlučuje sud koji je nadležan za sprovođenje jedinstvenog postupka. Protiv rešenja kojim je određeno spajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za spajanje nije dozvoljena žalba.
Kod razdvajanja krivičnog postupka, govorimo o razdvajanju već spojenog krivičnog postupka.
Spajanje zakonodavac propisuje kao pravilo, zbog čega razdvajanje mora da se pravda razlozima pravičnosti, celishodnosti ili postojanja drugih važnih razloga.
Razdvajanje postupka se vrši na predlog stranaka i branioca ili po službenoj dužnosti. Razdvajanje se može izvršiti do završetka glavnog pretresa, odnsno sud može odlučiti da se krivični postupak za pojedina krivična dela ili protiv pojedinih okrivljenih razdvoji i posebno dovrši ili preda drugom nadležnom sudu.
Razdvajanje postupka podrazumeva i odlučivanje o daljem toku postupka po izdvojenim krivičnim delima, odnosno prema pojedinim okrivljenim.
Kako se radi o procesnim odlukama, protiv rešenja suda o spajanji ili razdvajanju postupka, ili odbijanju ovih predloga nisu dozvoljene žalbe.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com.