Šta donosi novi Zakon o elektronskom dokumentu

U „Sl. glasniku RS“, br. 94/2017 objavljen je Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju koji se primenjuje od 27. oktobra 2017. god.

Ovim zakonom uređuju se elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.

Prema stavu predlagača donošenjem ovog zakona čini se korak dalje u pravnom uređivanju elektronskog poslovanja i to upravo uređivanje onih pitanja koja su bitna za praksu odnosno funkcionisanje elektronskog poslovanja u stvarnosti.

Pošto se informacione tehnologije i načini poslovanja izuzetno brzo menjaju, ocenjena je potreba da zakonska rešenja budu fleksibilna i otvorena za nova tehnološka dostignuća, da se zasnivaju na rešenjima sadržanim u međunarodnim dokumentima, propisima i standardima Evropske unije, a posebno na rešenjima tehnološki razvijenih zemalja.

Osnovni cilj zakonskog uređivanja je da se omogući i podstakne brže i efikasnije poslovanje i smanjenje troškova poslovanja, razvije tržište usluga od poverenja, modernizuje i, usled toga, učini efikasnijim rad organa javnih vlasti i privrednih subjekata, omogući građanima lakši i sigurniji pristup uslugama organa javne vlasti i drugih subjekata i pristup većem broju navedenih usluga, kao i pouzdano čuvanje elektronskih dokumenata, što će doprineti smanjenju troškova za čuvanje dokumentacije.

Posebni ciljevi zakonskog uređivanja sastoje se u tome da se pravnim uređenjem ove materije otvori prostor za intenzivnije elektronsko poslovanje, stvori poverenje najšire javnosti u upotrebu i razmenu elektronskih dokumenata, upotrebu usluga od poverenja u elektronskom poslovanju i postigne konkurentnost na svetskim tržištima.

Pojedini izrazi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:

1) elektronsko poslovanje je upotreba podataka u elektronskom obliku, sredstava elektronske komunikacije i elektronske obrade podataka u obavljanju poslova fizičkih i pravnih lica;

2) elektronski oblik podataka je digitalni zapis podataka pogodan za elektronsku obradu i prenos putem sredstava elektronske komunikacije;

3) elektronska transakcija je poslovna aktivnost između dve ili više strana koja se obavlja elektronskim putem;

4) elektronski dokument je skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbola, grafičkih, zvučnih i video materijala, u elektronskom obliku;

5) proizvod je hardver, softver odnosno hardver sa pripadajućim softverom, ili njihove odgovarajuće komponente, namenjen elektronskoj obradi, elektronskom prenosu odnosno čuvanju podataka;

6) interoperabilnost je sposobnost dva ili više sistema ili njihovih komponenti da razmenjuju podatke i omoguće zajedničku upotrebu podataka i znanja;

7) organ javne vlasti je državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, preduzeća, ustanove, organizacije i pojedinci kojima su povereni poslovi iz nadležnosti Republike Srbije, odnosno javna ovlašćenja;

8) fizičko lice u svojstvu registrovanog subjekta je fizičko lice koje je registrovano za obavljanje određene delatnosti u skladu sa zakonom;

9) autentikacija je proces provere identiteta pravnog lica, fizičkog lica ili fizičkog lica u svojstvu registrovanog subjekta uključujući proveru integriteta i porekla podataka za koje se pretpostavlja da ih je to lice stvorilo, odnosno poslalo;

10) identifikacioni podaci predstavljaju skup podataka na osnovu kojih je moguće jednoznačno utvrditi identitet pravnog lica, fizičkog lica ili fizičkog lica u svojstvu registrovanog subjekta;

11) elektronska identifikacija je postupak korišćenja ličnih identifikacionih podataka u elektronskom obliku koji jednoznačno određuju pravno lice, fizičko lice ili fizičko lice u svojstvu registrovanog subjekta;

12) sredstvo elektronske identifikacije je materijalno odnosno nematerijalno sredstvo koje sadrži identifikacione podatke i kojim se dokazuje identitet prilikom autentikacije;

13) šema elektronske identifikacije je sistem izdavanja sredstva elektronske identifikacije pravnom licu, fizičkom licu ili fizičkom licu u svojstvu registrovanog subjekta;

14) usluga elektronske identifikacije je usluga koja omogućava korišćenje određene šeme elektronske identifikacije u elektronskim transakcijama pri čemu se u okviru te usluge pružaju garancije da identifikacioni podaci iz sredstva elektronske identifikacije odgovaraju licu kome je sredstvo izdato;

15) usluga od poverenja je elektronska usluga koja olakšava poslovnu aktivnost između dve ili više strana pri čemu se zasniva na tome da pružalac usluge stranama garantuje verodostojnost pojedinih podataka, a koja je kao takva određena ovim zakonom;

16) pružalac usluga od poverenja je pravno lice ili fizičko lice u svojstvu registrovanog subjekta koje pruža jednu ili više usluga od poverenja;

17) pouzdajuća strana je pravno ili fizičko lice koje se pouzdaje u uslugu elektronske identifikacije odnosno uslugu od poverenja;

18) kvalifikovana usluga od poverenja je usluga od poverenja koja ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom za kvalifikovanu uslugu od poverenja;

19) pružalac kvalifikovane usluge od poverenja je pravno lice ili fizičko lice u svojstvu registrovanog subjekta koje pruža jednu ili više kvalifikovanih usluga od poverenja;

20) elektronski potpis je skup podataka u elektronskom obliku koji su pridruženi ili logički povezani sa drugim (potpisanim) podacima u elektronskim obliku tako da se elektronskim potpisom potvrđuje integritet tih podataka i identitet potpisnika;

21) elektronski pečat je skup podataka u elektronskom obliku koji su pridruženi ili logički povezani sa drugim (pečatiranim) podacima u elektronskom obliku tako da se elektronskim pečatom potvrđuje integritet tih podataka i identitet pečatioca;

22) podaci za kreiranje elektronskog potpisa odnosno pečata su jedinstveni podaci koje koristi potpisnik odnosno pečatilac za kreiranje elektronskog potpisa odnosno pečata i koji su logički povezani sa odgovarajućim podacima za validaciju elektronskog potpisa odnosno pečata;

23) podaci za validaciju elektronskog potpisa odnosno pečata su podaci na osnovu kojih se proverava da li elektronski potpis odnosno pečat odgovara podacima koji su potpisani odnosno pečatirani;

24) sertifikat za elektronski potpis odnosno pečat je elektronska potvrda kojom se potvrđuje veza između podataka za validaciju elektronskog potpisa odnosno pečata i identiteta potpisnika odnosno pečatioca;

25) potpisnik je fizičko lice koje je kreiralo elektronski potpis i čiji su identifikacioni podaci navedeni u sertifikatu na osnovu koga je kreiran taj elektronski potpis, to jest sertifikatu kojim se potvrđuje veza između identiteta tog potpisnika i podataka za validaciju elektronskog potpisa koji odgovaraju podacima za kreiranje elektronskog potpisa koje je potpisnik koristio pri kreiranju tog elektronskog potpisa;

26) pečatilac je pravno lice, fizičko lice ili fizičko lice u svojstvu registrovanog subjekta u čije ime se kreira elektronski pečat i čiji su identifikacioni podaci navedeni u sertifikatu na osnovu koga je kreiran taj elektronski pečat, odnosno u sertifikatu kojim se potvrđuje veza između identiteta tog pečatioca i podataka za validaciju elektronskog pečata koji odgovaraju podacima za kreiranje elektronskog pečata koji su po ovlašćenju pečatioca korišćeni pri kreiranju tog elektronskog pečata;

27) sredstvo za kreiranje elektronskog potpisa odnosno pečata je tehničko sredstvo (softver odnosno hardver) koje se koristi za kreiranje elektronskog potpisa odnosno pečata uz korišćenje podataka za kreiranje elektronskog potpisa odnosno pečata;

28) validacija je postupak provere i potvrđivanja ispravnosti elektronskog potpisa odnosno elektronskog pečata;

29) napredni elektronski potpis je elektronski potpis koji ispunjava dodatne uslove za obezbeđivanje višeg nivoa pouzdanosti potvrđivanja integriteta podataka i identiteta potpisnika u skladu sa ovim zakonom;

30) kvalifikovani elektronski potpis je napredni elektronski potpis koji je kreiran kvalifikovanim sredstvom za kreiranje elektronskog potpisa i koji se zasniva na kvalifikovanom sertifikatu za elektronski potpis;

31) kvalifikovano sredstvo za kreiranje elektronskog potpisa je sredstvo koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom;

32) kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis je sertifikat za elektronski potpis koji izdaje kvalifikovani pružalac usluga od poverenja i koji ispunjava uslove predviđene ovim zakonom;

33) napredni elektronski pečat je elektronski pečat koji ispunjava dodatne uslove za obezbeđivanje višeg nivoa pouzdanosti potvrđivanja integriteta podataka i identiteta pečatioca u skladu sa ovim zakonom;

34) kvalifikovani elektronski pečat je napredni elektronski pečat koji je kreiran kvalifikovanim sredstvom za kreiranje elektronskog pečata i koji je zasnovan na kvalifikovanom sertifikatu za elektronski pečat;

35) kvalifikovano sredstvo za kreiranje elektronskog pečata je sredstvo koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom;

36) kvalifikovani sertifikat za elektronski pečat je sertifikat za elektronski pečat koji izdaje kvalifikovani pružalac usluga od poverenja i ispunjava uslove predviđene ovim zakonom;

37) sertifikat za autentikaciju veb sajta je potvrda pomoću koje je moguće izvršiti autentikaciju veb sajta i kojom se veb sajt povezuje sa identitetom fizičkog ili pravnog lica kome je sertifikat izdat;

38) kvalifikovani sertifikat za autentikaciju veb sajta je sertifikat za autentikaciju veb sajta koju izdaje kvalifikovani pružalac usluga od poverenja i ispunjava uslove predviđene ovim zakonom;

39) elektronski vremenski žig je zvanično vreme pridruženo podacima u elektronskom obliku kojim se potvrđuje da su ti podaci postojali u tom vremenskom trenutku;

40) kvalifikovani elektronski vremenski žig je elektronski vremenski žig koji ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom za kvalifikovani elektronski vremenski žig;

41) usluga elektronske dostave je usluga prenosa podataka elektronskim putem u okviru koje pružalac usluge obezbeđuje dokaze o postupanju sa prenesenim podacima, uključujući dokaz slanja i prijema podataka, čime se preneseni podaci štite od rizika gubitka, krađe, oštećenja odnosno bilo kojih neovlašćenih promena;

42) konverzija je prevođenje dokumenta iz jednog oblika u drugi tako da je očuvan sadržaj dokumenta;

43) digitalizacija je konverzija dokumenta iz oblika koji nije elektronski u elektronski oblik;

44) digitalizovani dokument je dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenata;

45) telo za ocenjivanje usaglašenosti je telo ovlašćeno za sprovođenje ocenjivanja usaglašenosti kvalifikovanog pružaoca usluga od poverenja i kvalifikovane usluge od poverenja koju on pruža sa uslovima za pružanje kvalifikovanih usluga od poverenja.

U skladu sa čl. 7. navedenog zakona elektronskom dokumentu ne može se osporiti punovažnost, dokazna snaga, kao ni pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku.

U skladu sa čl. 11. Zakona koji se odnosi na overu digitalizivanog akta:

„Akt koji je digitalizovan ima istu dokaznu snagu kao originalni akt ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi i to:

1) da je digitalizacija akta obavljena na jedan od sledećih načina, odnosno pod nadzorom:

(1) fizičkog odnosno ovlašćenog lica fizičkog lica u svojstvu registrovanog subjekta ili ovlašćenog lica pravnog lica čiji je to akt, ili

(2) lica koje je ovlašćeno za overu potpisa, rukopisa i prepisa u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, rukopisa i prepisa, ili

(3) lica koje je posebnim zakonom ovlašćeno za overu digitalizovanog akta;

2) da je istovetnost digitalizovanog akta sa originalom potvrđena kvalifikovanim elektronskim pečatom ili kvalifikovanim elektronskim potpisom lica iz podtač. (1)–(3) ovog stava ili lica na koga su prenete nadležnosti na osnovu kojih je akt donet.

Ovlašćeno lice organa javne vlasti može u postupcima koji se sprovode u vršenju javnih ovlašćenja digitalizovati akt i overiti digitalizovani akt kvalifikovanim elektronskim pečatom organa ili svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom, čime se potvrđuje istovetnost digitalizovanog akta sa originalnom ispravom.

Digitalizovani akt koji je overen od strane organa iz stava 2. ovog člana ima istu dokaznu snagu kao original u okviru sprovođenja tog postupka.“

Kada je u pitanju overa odštampanog primerka elektronskog dokumenta čl. 12. je propisano:

„Odštampani primerak elektronskog dokumenta ima istu dokaznu snagu kao originalni akt, ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi i to:

1) da je štampanje elektronskog dokumenta izvršeno pod nadzorom:

(1) fizičkog lica, ovlašćenog lica fizičkog lica u svojstvu registrovanog subjekta, odnosno ovlašćenog lica pravnog lica čiji je to akt, ili

(2) lica koje je ovlašćeno za overu potpisa, rukopisa i prepisa u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, rukopisa i prepisa;

2) da je istovetnost odštampanog primerka elektronskog dokumenta sa originalom potvrđena, uz naznaku da je reč o odštampanom primerku elektronskog dokumenta:

(1) svojeručnim potpisom fizičkog lica, ili

(2) svojeručnim potpisom ovlašćenog lica fizičkog lica u svojstvu registrovanog subjekta, odnosno ovlašćenog lica pravnog lica, kao i pečatom fizičkog lica u svojstvu registrovanog subjekta, odnosno pravnog lica, ako postoji zakonska obaveza da akt sadrži pečat, ili

(3) od strane lica koje je ovlašćeno za overu potpisa, rukopisa i prepisa u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, rukopisa i prepisa.

Ovlašćeno lice organa javne vlasti može u postupcima koji se sprovode u vršenju javnih ovlašćenja odštampati elektronski dokument na papiru i overiti odštampani primerak elektronskog dokumenta na način iz stava 1. tačka 2) podtačka (2) ovog člana, pri čemu odštampani primerak elektronskog dokumenta obavezno sadrži pečat utvrđen zakonom kojim se uređuje pečat državnih i drugih organa.

Odštampani primerak elektronskog dokumenta koji je overen od strane organa iz stava 2. ovog člana ima istu dokaznu snagu kao original u okviru sprovođenja tog postupka.“

Kada je u pitanju potvrda o prijemu elektronskog dokumenta ona  je dokaz da je taj dokument primljen od strane primaoca.

Potvrdu o prijemu elektronskog dokumenta izdaje primalac elektronskog dokumenta ili pružalac usluge elektronske dostave.

Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta može biti sačinjena u formi elektronskog dokumenta.

Obaveza izdavanja potvrde o prijemu elektronskog dokumenta i elementi sadržaja potvrde uređuju se propisima ili voljom stranaka, ako zakonom nije drugačije određeno.

Kada je u pitanju dostavljanje elektronskih dokumenta, zakon propisuje sledeće u zavisnosti od činjenice da li se radi o:

– Dostavljanju elektronskih dokumenata između organa javne vlasti i stranaka:

„Podnesak izrađen kao elektronski dokument fizička i pravna lica (stranke) dostavljaju organima javne vlasti putem elektronske pošte na adresu elektronske pošte koja je od strane organa javne vlasti određena za prijem elektronskih podnesaka, putem usluge kvalifikovane elektronske dostave na adresu za kvalifikovanu elektronsku dostavu koja je od strane organa javne vlasti određena za prijem elektronskih dokumenata ili drugim elektronskim putem ako je zakonom koji uređuje taj postupak predviđena mogućnost elektronskog opštenja, odnosno ako pitanje elektronske dostave tim zakonom nije drugačije uređeno.

Elektronski dokument iz stava 1. ovog člana organ javne vlasti dostavlja stranci na adresu elektronske pošte, odnosno adresu za kvalifikovanu elektronsku dostavu, koja je od strane stranke određena za prijem elektronskih dokumenata ili drugim elektronskim putem, u skladu sa propisom.“

– Dostavljanju elektronskih dokumenata između organa javne vlasti i stranaka

„Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa javne vlasti obavlja se putem elektronske pošte, servisne magistrale organa, usluge kvalifikovane elektronske dostave ili drugim elektronskim putem, u skladu sa propisom.“

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o elektronskom potpisu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) i Zakon o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik RS”, broj 51/09). Podzakonski akti doneti na osnovu ovih zakona primenjivaće se i posle prestanka važenja navedenih zakona, sve do donošenja odgovarajućih propisa saglasno ovom zakonu, osim ako su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Danom stupanja na snagu zakona sertifikaciona tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata koja su registrovana na osnovu Zakona o elektronskom potpisu nastavljaju sa radom kao kvalifikovani pružaoci usluge izdavanja kvalifikovanih sertifikata za elektronski potpis.

Danom stupanja na snagu ovog zakona izdavaoci vremenskog žiga koji su registrovani na osnovu Zakona o elektronskom dokumentu nastavljaju sa radom kao kvalifikovani pružaoci usluge izdavanja kvalifikovanih elektronskih vremenskih žigova.

Sertifikaciona tela i izdavaoci vremenskog žiga dužni su da u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona i dostave Ministarstvu izveštaj o ocenjivanju usaglašenosti. Ministarstvo vrši ocenjivanje usaglašenosti do akreditacije prvog tela za ocenjivanje usaglašenosti, u skladu sa propisima.

Celokupni tekst zakona možete pogledati u okviru pravne baze „Propis Soft“.

 

 

Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programskog paketa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.