Šta je Registar „NE ZOVI“?

Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta će se desiti ako trgovci zovu potrošače koji to ne žele?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 114, februar 2024. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti). Sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde.

Povod za pisanje gore navedenog komentara je nedavno usvojeni Pravilnik o registru potrošača koji ne žele primati pozive i/ili poruke u okviru promocije i/ili prodaje telefonom („Sl. glasnik RS”, br. 118/2023), koji se  primenjuje od 5. januara 2024. god. (u daljem tekstu: Pravilnik). Isti je bombastično najavljen te mnogo komentarisan i analiziran u medijima,  ali mi se čini niko nije sagledao sve aspekte. Neki analitičari i udruženja za zaštitu potrošača hvale napore države u cilju zaštite potrošača od nasrtljivih trgovaca, dok neki smatraju da je sve što se čini nedovoljno i samo „mrtvo slovo na papiru“.

Dakle, osnovno pitanje kojim se bavim, kakve konsekvence će snositi trgovac koji poziva telefonom potrošača koji je upisan u Registar „NE ZOVI“, ustanovljen Pravilnikom? I daću odgovor, najverovatnije nikakve, tj. ništa se neće desiti. Zašto tako mislim biće jasno kad se pročita ovaj i povezani tekstovi.

1. O kakvom registru je reč?

Registar „NE ZOVI“ predstavlja registar potrošača koji ne žele primati pozive i/ili poruke u okviru promocije i/ili prodaje telefonom. Pravilnikom su bliže propisani način upisa i ispisa, uslovi i način korišćenja i vođenja tog registra, kao i obrazac zahteva za upis i ispis iz istog.

Registar „NE ZOVI” u stvari predstavlja bazu podataka sa odgovarajućom aplikacijom za unos, pregled i preuzimanje podataka i sa pretraživačima koji omogućavaju direktan pristup podacima. Baza sadrži:  broj telefona, podatke korisnika telefonskog broja (ime i prezime, jedinstveni matični broj), podatke operatora elektronskih komunikacija koji je izvršio upis ili ispis (poslovno ime, matični broj), te datum upisa i ispisa. Registar „NE ZOVI” je javan u delu koji se odnosi na brojeve telefona i datum upisa. Provera brojeva telefona upisanih u Registar „NE ZOVI” omogućena je na internet stranici regulatornog tela nadležnog za elektronske komunikacije.

Inače, Pravilnik je formalno doneo Ministar unutrašnje i spoljne trgovine (odnosno resorno ministarstvo) na osnovu ovlašćenja iz stava 10. člana 37. Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS”, broj 88/2021).  Navedenim članom propisana su ograničenja upotrebe pojedinih sredstava komunikacije na daljinu, koja važe za direktno oglašavanje. 

Dakle, zabranjeno je direktno oglašavanje telefonom, faksom ili elektronskom poštom kao i drugim sredstvima komunikacije na daljinu, bez prethodnog pristanka potrošača.

Posebno je navedena zabrana upućivanja poziva i/ili poruka telefonom potrošačima čiji su telefonski brojevi upisani u registar onih koji ne žele primati pozive i/ili poruke u okviru promocije i/ili prodaje telefonom, što je sada Registar „NE ZOVI“.

Da bi se razumela ova analiza, moram dati određene definicije iz propisa kojim su u Republici Srbiji (u daljem tekstu: RS),  uređena prava i obaveze potrošača, instrumenti i načini zaštite tih prava, te informisanje o tome, kao i druga pitanja od značaja za položaj i zaštitu potrošača, što je u ovom trenutku Zakon o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS”, broj 88/2021).

Prema članu 2. Zakona o zaštiti potrošača, potrošač je fizičko lice koje na tržištu pribavlja robu ili usluge u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti (dakle za sopstvenu upotrebu, tj. potrošnju), a trgovac je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje nastupa na tržištu u okviru svoje poslovne delatnosti ili u druge komercijalne svrhe, što uključuje i druga lica koja posluju u njegovo ime ili za njegov račun. Prodavac je onaj trgovac sa kojim je potrošač zaključio ugovor o prodaji robe ili pružanju usluge. Ugovor o prodaji je svaki ugovor kojim prodavac prenosi ili se obavezuje da prenese svojinu na robi potrošaču, a potrošač plaća ili se obavezuje da plati cenu, uključujući i ugovor koji za predmet ima i prodaju robe i pružanje usluge, dok je ugovor o pružanju usluga svaki ugovor, koji nije ugovor o prodaji, u skladu sa kojim prodavac pruža ili se obavezuje da pruži uslugu potrošaču, a potrošač plaća ili se obavezuje da plati cenu za uslugu.

Dakle, prava potrošača odnose se i na kupljenu robu i na pružene usluge, tako da izraz „trgovac“ u ovom tekstu, osim prodavaca robe, podrazumeva i pružaoce usluga.

Ovde moram ponovo da istaknem, pravni sistem ne čini jedan propis, jer pravni poredak je jedinstven kako to  u članu 4. kaže Ustav Republike Srbije („Sl.  glasnik RS”, br. 98/2006, 115/2021-Amandmani i 16/2022), a ponavlja i u članu 194. O nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”, te ovde neću ponavljati tamo izneto.

Zato se moram osvrnuti na propis kojim je uređeno oglašavanje u RS, Zakon o oglašavanju („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016 i 52/2019-dr.zakon), jer će to biti od značaja u kasnijem razmatranju.

U smislu navedenog zakona, oglašavanje je predstavljanje u bilo kom obliku u vezi sa poslovanjem odnosno profesionalnom ili poslovnom delatnošću, radi podsticanja prodaje robe i usluga, prodaje nepokretnosti, kao i prenosa prava i obaveza. A oglašivač je lice koje se oglašava, a koje ima svojstvo trgovca u skladu sa propisima koji uređuju trgovinu ili radi u ime i za račun trgovca, odnosno koje obavlja profesionalnu ili poslovnu delatnost prodaje robe i usluga. Ovo je bitno, jer kad se posmatra malo šire, obaveze u vezi Registra “NE ZOVI”, nemaju samo trgovci – direktni prodavci i pružaoci usluge, već i oni koji rade za njih (promoteri, marketinške agencije, posrednici u prodaji itd.).

Prema članu 62. Zakona o oglašavanju, direktno oglašavanje je upućivanje oglasne poruke imenovanom ili na drugi način pojedinačno određenom licu, a koje se vrši:

– na daljinu, putem dostave pismena ili drugih adresiranih pošiljki, ubacivanjem pošiljki u kućni sandučić za poštu ili na drugi način ostavljanje u određenom stambenom ili poslovnom prostoru, elektronskom poštom ili drugim vidom neposredne elektronske komunikacije;

– neposrednim obraćanjem, uručivanjem materijala koji sadrži oglasnu poruku ili na drugi način putem lične komunikacije (prezentacija, promocija, putem telefona i sl.).

Član 63. Zakona o oglašavanju propisuje uslove za direktno oglašavanje. Pa tako, direktno oglašavanje prema fizičkim licima se vrši u skladu sa pravilima o oglašavanju putem sredstava komunikacije na daljinu u skladu sa propisom koji uređuje zaštitu potrošača, što je ovde veoma bitno.

A za direktno oglašavanje prema fizičkim licima potrebna je njihova prethodna saglasnost, što se ne odnosi na oglašavanje prema licima koja obavljaju profesionalnu ili poslovnu delatnost, u vezi sa tom delatnošću (poslovna komunikacija). Znači, ograničenje se odnosi samo na lica koja se smatraju potrošačima. Kako god, saglasnost koja je data, može se opozvati u svakom momentu, a oglašivač, odnosno prenosilac oglasne poruke, mora to da omogući.

Ako se fizička lica usprotive direktnom oglašavanju, oglašivač, odnosno prenosilac oglasne poruke je dužan da ubuduće obustavi takav vid oglašavanja.

2. Kako se vrši upis Registar „NE ZOVI“ i ispis iz istog?

Upis ili ispis podataka u Registar „NE ZOVI”, na osnovu zahteva korisnika telefonskog broja, bez naknade, obavlja obveznik upisa i ispisa, što će reći, operator elektronskih komunikacija (u daljem tekstu: operator). Dakle, upis ili ispis pojedinog broja može da traži samo korisnik telefonskog broja sa kojim operator ima zaključen ugovor o korišćenju javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga, odnosno registrovani korisnik telefonskog broja u slučaju unapred plaćene usluge (pre-paid).

Podnošenje zahteva  za upis ili ispis podataka u Registar „NE ZOVI”, moguće je u elektronskoj formi putem internet stranice ili aplikacije koju operator stavlja na raspolaganje svojim korisnicima, te  na prodajnom mestu operatora.

Važno je reći, da će promena koja se odnosi na upis ili ispis broja telefona u Registru „NE ZOVI”, biti vidljiva od prvog narednog dana nakon dana izvršenog upisa ili ispisa. Zahtev za upis ili ispis pojedinog broja telefona može se podneti jednom u kalendarskom mesecu.

Kada korisnik telefonskog broja raskida ugovor sa jednim operatorom a ne prenosi broj telefona kod drugog, operator vrši ispis iz Registra „NE ZOVI”. U slučaju promene operatora i prenošenja broja telefona, korisnik telefonskog broja ne podnosi ponovo zahtev za upis ili ispis.

Prema članu 5. Pravilnika, trgovac koristi Registar „NE ZOVI” pretragom brojeva telefona i datuma upisa, sa i bez registracije, što za potrošače i nije bitno. A potrošač može proveriti podatke upisane u Registru „NE ZOVI”.  

3. Umesto zaključka

U svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulatorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa. Iako izbegavam da analiziram svrhu i cilj donošenja nekog propisa, to ponekad činim, kada je to samo puko ispunjavanje forme (što je ovde slučaj po mom sudu). Zašto tako mislim? Zato što čitam i razmatram ono što je napisano u propisima i znam kako sistem funkcioniše, što ću objasniti u ovom i povezanim tekstovima.

U ovom tekstu sam objasnio o čemu je reč, dao osnovne definicije pojmova i objasnio kako se vrši upis i ispis iz registra.

Pitanjem, da li su upisom u registar rešene sve muke potrošača, i zašto nisu, bavio sam se u „Da li su upisom u Registar „NE ZOVI“ rešene sve muke potrošača?“. Uputstvo šta da može da preduzme  potrošač koji primi neželjeni poziv od trgovca dao sam u komentaru „Šta da čini potrošač koji primi neželjeni poziv?“. A odgovor na osnovno pitanje kojim se bavim u ovim tekstovima, dao sam u komentaru „Šta bi moglo snaći trgovca koji krši zabranu zvanja?“.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.