Šta predstavlja isticanje pogrešne cene pored proizvoda?

Ovaj tekst predstavlja deo serije komentara na Pravnom portalu, započetih tekstom „Koje su obaveze trgovaca u vezi isticanja i oglašavanja cene?“, u kojima pokušavam da ukažem na ponašanja trgovaca koja su problematična (po mom mišljenju), i dam potrošačima neke praktične savete. Znači, analiziram „greške“ koje trgovci namerno ili iz neznanja prave prilikom isticanja cena, te oglašavanja sniženja i akcijskih prodaja u maloprodajnim objektima. Zato, da bi se razumelo ovo izlaganje poželjno je pročitati navedeni tekst. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu važe i ovde (svrha i manir pisanja teksta, odsustvo namera izvrgavanja ruglu i optuživanja, oko upotrebe izraza i skraćenica itd.).

1.  Šta je trgovac konkretno učinio?

Da ponovim, iako je sve ono o čemu pišem primećeno u maloprodajnom objektu jednog trgovačkog lanca, ovi komentari nisu upereni protiv istog, ovo su stvari koje sa malim varijacijama čine svi trgovci. Ovde ću se konkretno pozabaviti time, šta trgovac čini ako istakne sniženu cenu pored proizvoda na koji se ne odnosi, tj. koja se odnosi na manje pakovanje.

Konkretno, prilikom jedne kupovine primetio sam da je uz  pakovanje instant kafe (poznati brend) od 200g, istaknuta snižena cena koja važi za pakovanje od 100g iste vrste od istog proizvođača.

Po mom mišljenju, to je urađeno s namerom. Zašto tako mislim?

Pre svega, jer im to nije prvi put da čine istu stvar. Lično sam više puta vraćao proizvode (i to najčešće baš instant kafe) kada prilikom plaćanja na kasi utvrdim da istaknuta cena važi za manje pakovanje. Inače to čine sa skupljim proizvodima, jer verovatno računaju na platežnu moć onih koji to kupuju, te da neće vraćati proizvod kada primete razliku u ceni.

Drugo, nije samo jedna tegla stavljena na pogrešno mesto, pored pogrešne cene, već desetine. To je nemoguće ne primetiti pri ređanju na raf.

Treće, nije moguće ne primetiti razliku kod izlaganja robe, jer pakovanje konkretne instant kafe od 100g je mnogo manje i malo drugačije po obliku („spljošteno“, poklopac pre svega), i kod stare i kod nove varijante ambalaže.

Četvrto, pakovanja od 100g, na koja se sniženje odnosi, nisu bila izložena tu pored spornih od 200g, a svakako nisu bila izložena u istom redu, na polici neposredno ispod ili iznad, pa da se može reći da je slučajna greška u izlaganju ili postavljanju obaveštenja o ceni. Čak, uopšte ih nisam video u ponudi tog dana kao izložene.

Peto, koliko se sećam, instant kafa tog proizvođača od 200g, nije bila na sniženju, već jedna druga vrsta instant kafe istog proizvođača, što se tek ne može pomešati sa vrstom na koju se sniženje odnosi,  jer je pakovanje – tegla u potpunosti drugačija po obliku, i mnogo je manja.

I poslednje, ali ne i nevažno, cena je čvrsto fiksirana za policu (zalepljena trakom), tako da se ne može reći da je spala od nekud, neko je morao da utroši vreme da je postavi baš tu, a za to vreme sigurno je morao da primeti da to nisu ta pakovanja.

A pogrešna cena nije uklonjena ni sutradan, ni posle dva dana… sve dok nije ispražnjen raf. Znači, pogrešna cena stajala je istaknuta neprekidno, sve vreme.

2. Da li se navedenim čine kaznena dela?

U komentaru „Koje su obaveze trgovaca u vezi isticanja i oglašavanja cene?“ detaljno sam analizirao kakve su obaveze trgovca u vezi obaveštenja o cenama i zašto istaknuta cena obavezuje trgovca. Ukratko ću reći, u smislu propisa, istaknuta cena važi dokle god je istaknuta i za proizvode uz koje je istaknuta. Generalna obaveza trgovca je isticanje tačne (važeće) cene na način koji po objektivnim merilima ne može dovesti nekog prosečnog kupca u zabludu, znači da obaveštenja o cenama budu čitka, lako uočljiva, nedvosmislena i nesumnjiva u pogledu informacija koje daju.

Gore opisanim činjenjem, učinjeni su prekršaji po više propisa. I postoji osnov da se svaki od tih prekršaja procesuira kao poseban i naplati posebna kazna. Jer, tako su propisani, različitim zakonima. Ne, ovo ne potpada pod zabranu ponovnog suđenja u istoj stvari (“ne bis in idem”), jer ne govorimo o nekom prekršaju o kome je pravnosnažno odlučeno u skladu sa zakonom, niti je učinilac prekršaja u krivičnom ili postupku po privrednom prestupu pravnosnažno oglašen krivim za delo koje obuhvata i obeležja prekršaja. Ovo su različiti prekršaji propisani različitim zakonima, sa različitim bićima dela, ostvareni povezanim radnjama (jednom radnjom, isticanjem cene koja ne važi za ono pored čega je istaknuta, čine se prekršaji po više zakona,). Koji su to prekršaji?

Članom 160. Zakona o zaštiti potrošača  (stav 1, tač. 1., 2., 4., 9. i 12.) predviđena je novčana kazna za prekršaj, u iznosu od 300.000,00 do 2.000.000,00 din. za pravno lice,  i  za  odgovorno lice u pravnom licu (direktora) od 50.000,00 do 150.000,00 din. (stav 2.), ako se povrede odredbe o isticanju i oglašavanju prodajne cene, ako se trgovac ne  pridržava istaknute cene pri naplati robe, obmanjuje potrošača pri oglašavanju cene, ili ako odbije da potrošaču proda robu po istaknutoj ceni. Navedeni zakon u članu 161. predviđa i da se uz prekršajnu novčanu kaznu iz člana 160. stav 1. tač. 9) pravnom licu može izreći i zaštitna mera zabrane da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude, a odgovornom licu mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine.

Dakle,  trgovac je obmanjivao potrošače pri oglašavanju cene  koju je istakao uz robu, znači, povređene su odredbe o isticanju i oglašavanju prodajne cene, čime je postupljeno suprotno odredbama čl. 6. i 19. Zakona o zaštiti potrošača, što je kažnjivo počlanu 160. stav 1, tač. 1., 4., i 9. istog zakona.

I direktno je ostvareno biće više prekršaja,jer ovde se za ostvarenje bića prekršaja, ne traži kumulacija, svaka od radnji je delo za sebe. Tehnička je stvar (odluka suda) da li će se sve to biti podvedeno pod jednu radnju i kaznu.

Drugo i bitno, za povredu odredbi o isticanju i oglašavanju prodajne cene, i obmanu potrošača pri oglašavanju ne traži se ni ostvarenje neke specifične  zabranjene posledice. Delo je svršeno samim isticanjem pogrešne cene uz proizvod. Anaplatom cene koja nije istaknuta uz proizvod, bila bi ostvarena i specifična zabranjena posledica dodatnog prekršaja (jer trgovac se nije  pridržavao istaknute cene pri naplati robe). Rešavanjem eventualne reklamacije u korist kupca i povraćajem neosnovano naplaćenog iznosa trgovac bi samo rešio eventulani imovinsko-pravni zahtev kupca za povraćaj neosnovano stečenog. Ali, sudbina potraživanja – obligacionog zahteva kupca kao“oštećenog lica” i namere istog u vezi s tim su njegov privatni interes, i nemaju uticaja na postojanje kaznenog dela, čije procesuiranje je javni  intres (da se spreče buduća nepravilna ponašanja).

Prema članu 67. stav 1., tač. 5) Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019), novčanom kaznom od 100.000,00 din. kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne istakne cenu na propisan način, i  odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000,00 din. (stav 2.).

Ovde imamo pravno lice, a koje nije  istaklo informacije o prodajnoj ceni na propisan način (na jasan i nesumnjiv način). U stvari učinili su sve suprotono tome, sa verovatnom namerom dovođenja potrošača u zabludu. Navedenim je direktno postupljeno u suprotnosti odrdbi člana 35. Zakona o trgovini, što je kažnjivo po članu 67. stav 1., tač. 5) istog zakona.

Ni ovde se ne traži ostvarenje neke specifične zabranjene posledice niti umišljaj. Delo je svršeno samim isticanjem pogrešne cene, jer ono što je istakuto smatra se važećom ponudom i oglasnom porukom.

Po članu 78. stav 1. tač. 2) Zakona o oglašavanju novčanom kaznom od od 300.000,00 do 2.000.000,00 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice, i odgovorno lice kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 din. (stav 2.), ako vrši obmanjujuće oglašavanje. Napred sam naveo šta predstavlja obmanjujuće oglašavanje, ono koje na bilo koji način, uključujući način prikazivanja, obmanjuje ili je verovatno da će obmanuti primaoce oglasne poruke uzimajući se u obzir karakteristike nekog prosečnog ili konkretnog kupca.

I nesporno da je pravno lice u ovom slučaju vršilo obmanjujuće oglašavanje čime je direktno postupljeno suprotno odredbama člana 11. Zakona o oglašavanju, a što je kažnjivo  po članu 78. stav 1. tač. 2).istog zakona.

A biće dela je ostvareno, jer prosečan kupac se time može dovesti u zabludu. Da napomenem, u sudskoj praksi zemalja čije standadre kopiramo se inače iskristalisao stav da je isticanje pogrešne cene uz proizvod vid obmanjujućeg oglašavanja kada se uzmu u obzir sve okolnosti u vezi sposobnosti prosečnog kupca i mesta gde je istaknuta poruka. 

Ni ovde se ne traži ostvarenje neke specifične zabranjene posledice niti umišljaj. Delo je svršeno samim isticanjem  pogrešne cene,  jer ono što je istakuto smatra se važećom oglasnom porukom.

3. Zašto ovde postoji odgovornost trgovca?

Važno da napomenem, ni kod jednog od navedenih dela ne može se isključiti odgovornost za prekršaj primenom pravila o krivici (uopšte, ali i krivici pravnih lica) iz Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, broj 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019). Jer, ni kod jednog od navedenih prekršaja ne traži se direktan umišljaj, već je dovoljan i nehat, jer  po decidnoj odredbi člana 20. navedenog zakona, za postojanje odgovornosti dovoljan je nehat učinioca ako propisom o prekršaju nije određeno da će se kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem. A postojalje umišljaja učinioca navedenih prekršaja nije propisno niti jednim od navedenenih zakona. Jer, svugde je odrednica: „kazniće se za prekršaj pravno lice ako:“, bez dodatnih uslova, nigde nema formulacije tipa: „ako u nameri“ i sl.

Dalje, krivica pravnog lica ne može se potrti ni primenom odredbi člana 27. navedenog zakona. Jer,  pravno lice je odgovorno za prekršaj učinjen radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica. A pogotovo ako fizičko lice izvrši prekršaj usled propuštanja odgovornog lica da nad njim vrši nadzor ili kontrolu. Ovo je mogao da spreči bilo koji radnik, pogotovo šef objekta da je samo pogledao raf ili izdao precizno uputstvo za rad. A ko god da je direktno odgovoran (izlagao robu),  opet po decidnoj odredbi istog člana, pravno lice može da odgovara za prekršaj i kada postoje pravne ili stvarne smetnje za utvrđivanje odgovornosti odgovornog lica u pravnom licu ili se ne može odrediti ko je odgovorno lice. A ni odgovornost fizičkog ili odgovornog lica u pravnom licu za učinjeni prekršaj ne isključuje odgovornost pravnog lica za prekršaj.

A ako se u toku inspekcijskog nadzora pregledaju poslovne knjige, može se možda dokazati i direktan umišljaj (ako je postojao). Jer uvidom u stanje (količine robe) može se utvrditi da li je u objektu uopšte bilo pakovanja na koja se konkretno sniženje odnosilo. Jer sa prodajnim podticajem može se nuditi samo ono što trgovac ima,  čim se potroše zalihe, mora se ukloniti ono što se odnosi na podsticaj (istaknuta cena).

4. Umesto zaključka – nešto kao savet za potrošače

Iako u svojim tekstovima generalno izbegavam da dajem savete, ponoviću ono rečeno u „Koje su obaveze trgovaca u vezi isticanja i oglašavanja cene?“. Dakle, bez obzira da li je u nekom slučaju reč reč o neznanju, nehatu, nameri ili naprosto bezobrazluku, štitite sami svoja prava, jer niko drugi to neće činiti. Ako vas interesuje šta i kako da činite, pročitajte deo „5. Šta je savet za potrošače?“ u navedenom tekstu, da se ne ponavljam ovde. Ukratko, iskoristite sve ono što zakon predviđa.

A mene zaista ne zanima  šta će (i da  li će) neko drugi (recimo nadležni organi) uraditi povodom svega što sam naveo. Sigurno je samo da lično nisam zainteresovan da pravim skandale niti da radim posao udruženja za zaštitu potrošača. Svakako ne snosim bilo kakvu odgovornost ukoliko neko sam zaključi koja kompanija je posredi, a ista pretrpi bilo kakvu štetu tim povodom.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com