Digitalizacija postupka i masovno sprovođenje ozakonjenja nelegalnih objekata, uvođenje sistema eProstor za izradu prostornih i urbanističkih planova i pojednostavljenje procedure postavljanja baznih stanica mobilne telefonije, tri su ključna prioriteta koje će Savez za imovinu i investicije NALED-a – dalje: Savez, nominovati novoj Vladi Srbije za rešavanje u naredne dve godine.
Zakon o ozakonjenju objekata (“Sl. glasnik RS”, br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020-OUS) između ostalog propisuje:
“Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju (u daljem tekstu: nezakonito izgrađeni objekti), uslovi, način i postupak izdavanja rešenja o ozakonjenju, pravne posledice ozakonjenja, kao i druga pitanja od značaja za ozakonjenje objekata.
…”
Zakon o planiraju i izgradnji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009,…,52/2021) propisuje sledeće:
“4.1. Promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište
Član 88.
Kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom.
Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 15 dana po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.
Poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja zemljišta nameni može se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju.
Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se vlasniku zemljišta, ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede i nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja.
Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište ili zakonom kojim se uređuje šumsko zemljište.
Ako je promena namene, odnosno vrste zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko izvršena na osnovu zakona, planskog dokumenta, odluke nadležnog organa ili ukoliko je izgrađen objekat u skladu sa zakonom do 15. jula 1992. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS”, broj 49/92), ne plaća se naknada za promenu namene zemljišta, bez obzira što je kao kultura određene klase tog zemljišta upisana njiva, vinograd, voćnjak, livada, pašnjak, trstik-močvara ili neplodno zemljište.
Naknada za promenu namene poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište ne plaća se prilikom izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, kao i za izgradnju objekata javne namene u skladu sa programom uređivanja građevinskog zemljišta kada je obveznik plaćanja Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i javna preduzeća čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Promena namene iz šumskog u građevinsko zemljište sadržana u planskom dokumentu smatra se opštim interesom u skladu sa članom 10. Zakona o šumama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12 i 89/15).
Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom.
Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, utvrđuje projekte za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju.”
Među prioritetima koje su članovi Saveza izabrali jesu i ukidanje konverzije uz naknadu koja je zarobila 5.000 hektara građevinskog zemljišta, bolji poreski tretman samostalnih proizvođača zelene energije tzv. prozjumera, kao i rešavanje sporova nad poljoprivrednim zemljištem između zadruga i kompanija koje su to zemljište kupile, nastalih usled nejasnog tumačenja Zakona o zadrugama (“Sl. glasnik RS”, br. 112/2015). Fokus Saveza je time stavljen na brže otklanjanje prepreka koje otežavaju ili onemogućavaju ulaganja u Srbiji.
Nastavak rada na inicijativama koje će učiniti da Srbija bude najbolje mesto za investiranje, a za to je neophodno pre svega dodatno definisanje imovinsko pravnih odnosa. Istaknuta je važnost rešavanja goruće teme energetske tranzicije, za šta je potrebno formiranje podsticajnog sistema za zelene izvore energije.
Među ključnim rezultatima Saveza istaknut je doprinos uspostavljanju dva važna elektronska sistema – eAukcija u okviru koje je u 2021. organizovano gotovo 14.500 licitacija za prodaju imovine u postupcima izvršenja i uvedena transparentnost u ovu proceduru, kao i eŠalter kroz koji je za skoro četiri godine podneto više od 1,5 miliona zahteva za upis u katastar dok je prosečno vreme rešavanja predmeta 5,26 dana.
Direktor Republičkog geodetskog zavoda – dalje: RGZ, najavio je da će uskoro biti donet novi Zakon o legalizaciji (kolokvijalan naziv za Zakon o ozakonjenju objekata) koji će ozvaničiti masovnu legalizaciju koja će biti digitalna, baš kao što je i NALED predlagao. On je istakao da je u prethodnom periodu dosta toga urađeno na unapređenju celog sistema RGZ.
Digitalizacijom postupaka upisa u katastar omogućena je komunikacija između različitih državnih organa, što je građane lišilo odlaska na nekoliko šaltera a postupak upisa skratilo na pet dana.
Sprovođenje masovne legalizacije posebno je istaknuto imajući u vidu da je na satelitskom snimku RGZ evidentirano više od 2,5 miliona nelegalnih objekata. Gradovi i opštine zbog ograničenih resursa uspevaju da u proseku reše nešto više od 20 predmeta mesečno dok na svakog službenika dođe više od 1.100 zahteva. Tim tempom ozakonjenje bi bilo okončano tek za nekoliko decenija iako je rok za završetak naredna godina. Izostanak legalizacije onemogućava građane da u punoj meri koriste svoju imovinu, lakše je prometuju, založe za kredit i dr.
Izvor: sajt NALED-a (www.naled.rs)
Izvor: izvodi iz propisa su preuzeti iz pravne baze “Propis Soft”, redakcija Profi Sistem Com