Sve o sudu u Strazburu
Kada se pravda, prema meri onih koji su nezadovljni, ne može više postići u Republici Srbiji, onda mnogi građani pominju sud u Strazburu ili samo Strazbur, a da pri tom mnogi opet nemaju celovitu sliku o tome u čemu je značaj tog suda, kada možemo da mu se obratimo, kako mu se obraćamo, koje norme on primenjuje u oceni naših predstavki i dr.
Treba istaći da Evropski sud za ljudska prava predstavlja međunarodni sud sa sedištem u Strazburu. U njemu postoji broj sudija koji je jednak broju zemalja članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Savet Evrope trenutno čini četrdeset šest država članica. Sudije Evropskog suda za ljudska prava deluju samostalno i ne predstavljaju nijednu zemlju. U radu sa predstavkama, Sud sarađuje sa Sekretarijatom koji uglavnom čine pravnici iz zemalja članica. Oni su takođe potpuno nezavisni od svojih zemalja i ne predstavljaju podnosioce predstavki niti zemlje.
Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda je međunarodni ugovor koji mogu potpisati samo zemlje članice Saveta Evrope. Konvencija, kojom se Sud osniva i koja objašnjava način njegovog funkcionisanja, sadrži listu prava i garantija koje priznaje svaka država članica. Sud primenjuje ovu Konvenciju i njegov zadatak je da obezbedi da države članice poštuju prava i garantije koje su date Konvencijom. On to sprovodi kroz razmatranje predstavki (aplikacija, tužbi) podnetih od strane pojedinaca ili ponekad, država. Kada se ustanovi da je država članica prekršila jedno ili više prava i garantija, Sud donosi presudu.
Presude ovog Suda su obavezujuće: država na koju se presuda odnosi je u obavezi da deluje u skladu sa njom. Predstavka se podnosi sudu ukoliko neko smatra da je lično i direktno bio žrtva kršenja prava garantovanih Konvencijom ili njenim Protokolima. Povreda prava mora biti učinjena od strane zemlje potpisnice Konvencije.
Konvencija garantuje brojna osnovna prava i slobode, a takođe zabranjuje brojne radnje koje smatra ugrožavanjem ovih prava i sloboda.
Da bi neko mogao da podnese predstavku mora da bude neposredno i lično žrtva kršenja jednog od prava garantovanih Konvencijom. Ne može se podnositi generalna pritužba na zakon ili postupak, npr. ukoliko se smatra nepravednim; niti se može neko žaliti u ime drugih lica (osim ako su jasno identifikovana a neko je njihov zvanični predstavnik). Prema Konvenciji, kršenje prava mora biti počinjeno u nadležnosti – od strane jedne od država koje obavezuje Konvencija, što obično znači unutar njene teritorije. Povređeni ne mora biti državljanin neke od država članica Saveta Evrope.
Podnosilac predstavke može biti pojedinac ili pravno lice poput preduzeća ili udruženja. Da bi predstavka mogla da se podnese potrebno je ispunjenje nekih uslova koji se odnose na nacionalne sudove. Naime, pre podnošenja predstavke, mora se iskoristiti svaki pravni lek unutar države koji bi mogao da pomogne u obeštećenju u predmetu povodom kojeg se podnosi predstavka. To obično podrazumeva obraćanje nadležnom sudu, uz podnošenje žalbe, odnosno žalbe višem sudu do pravosnažne sudske odluke, kao i podnošenje ustavne žalbe Ustavnom sudu Republike Srbije. Rok za ustavnu žalbu je 30 dana od pravosnažnosti.
Takođe, nije dovoljno samo upotrebiti pravne lekove. Tokom postupka pred nacionalnim sudovima, takođe, mora se istaći primedbe na poštovanje Konvencije. Rok za podnošenje predstavke je šest meseci od dana donošenja konačne presude u domaćem pravosuđu (presuda najvišeg suda). Nakon tog perioda predstavka ne može biti prihvaćena od strane Suda.
Predstavka se može podneti protiv jedne ili više država potpisnica Konvencije koja je direktno uticala i kršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Način na koji se obraća Sudu je da se predstavka podnosi slanjem pisma Sudu, davanjem jasnih informacija koje se odnose na predstavku ili popunjavanjem formulara za podnošenje predstavke i slanjem na sledeću adresu: The Registrar, European Court of Human Rights, Council of Europe, F-67075 Strasbourg Cedex.
Predstavku se piše na jednom od zvaničnih jezika Suda (engleskom ili francuskom) ili na zvaničnom jeziku jedne od zemalja koje su ratifikovale Konvenciju, što znači i na srpskom.
Predstavka se razmatra besplatno, snose se samo lični troškovi npr. dnevnice advokata, troškovi vezani za prepisku. Nakon što ste predali predstavku, možete se obratiti za pravnu pomoć. Pravna pomoć se ne odobrava automatski i novac se ne dobija odmah, već u kasnijim stadijumima postupka.Postupak se vodi pisanim putem. Stoga, obično nema saslušanja i o presudi donetoj od strane Suda bićete pismeno obavešteni.
Ako Sud utvrdi da je došlo do kršenja odredbi Konvencije, može se dobiti pravično zadovoljenje, određena količina novca kao nadoknada za štetu koja je podnosiocu predstavke učinjena. Takođe, Sud može tražiti da se preduzmu određene individualne mere (kao na primer, ponovno otvaranje predmeta u slučaju nepravičnog postupka, uništavanja informacija dobijenih povredom prava na privatnost ili poništenja odluke o deportaciji) ili opšte mere(kao na primer, promene u zakonodavstvu ili u sudskoj praksi) koje su neophodne kako bi država ispunila obaveze koje proizilaze iz presude. Sud takođe može zatražiti od tužene države da nadoknadi troškove koji su nastali u procesu prezentacije slučaja. Ako Sud utvrdi da nije bilo kršenja Konvencije, ne snose se nikakvi dodatni troškovi (kao na primer troškovi ostvareni od strane tužene države).
Sud ne može da menja domaće presude niti nacionalne zakone, a izvršenje presude nije u nadležnosti Suda. Izricanjem presude ona prelazi u nadležnost Komiteta ministara Saveta Evrope, koji ima zadatak da nadgleda izvršenje presude i isplatu nadoknade.
Značajno je naglasiti da je moguće preispitivanje presude Suda, ako se otkrije činjenica koja po svojoj prirodi može da ima odlučujući uticaj i koja nije bila poznata stranci, niti se može pretpostaviti da joj je bila poznata u trenutku izricanja presude. Stranka može, u roku od šest meseci od kada je saznala za tu činjenicu, zahtevati da Sud preispita presudu. Druge, već donete presude su javne i dostupne na internetu u bazi u bazi HUDOC: http://www.echr.coe.int.
Odluke Suda imaju uticaj na zakonodavstvo zemlje članice. Više država je preduzelo zakonske mere kao posledicu presude u skladu s Konvencijom. Evropski sud za ljudska prava može se kontaktirati slanjem elektronske pošte na adresu: webmaster@echr.coe.int.
20 Komentari
Ostavite komentar
You must be logged in to post a comment.
Servisne informacije
Propis Soft – za olakšanu primenu propisa
Poštovani,
na koji način se može proveriti šta se dešava sa našim predmetom poslatim u Strazbur? Prošle su već skoro tri godine od kako čekamo na odluku. Advokat koji je to slao nema više naš dosije kod sebe,a mi nismo dobili nikakav dopis od Suda. Zapravo, predmet je poslao moj otac, koji je u međuvremenu preminuo, pa mene i moju porodicu zanima dokle se stiglo sa našim slučajem. Postoji li način da se od Suda dobiju bilo kakve informacije u vezi sa tim i ako postoji, u kojoj formi se traže?
Srdačan pozdrav!
Postovani
Usao sam u sestu godinu od kada sam predao jednu od tri aplikacije sa najmanjim iznosom od 20. hiljade eura zaleci se na razuman rok i nepravicno sudjenje
Kod podnosenja prve sugerisali su mu da obezbedim ustavnu ocenu sto sam i uradio
Do danasnjeg dana nemam nikakvih informacija o aplikacijama
Oni koji su se interesovali dobili su odgovor BICETE OBAVESTENI
Neki kazu da su APLIKACIJE PRIHVACENE obzirom da nisu odbijene te da mi je potrebno strpljenje posto imaju puno predmeta
Zanima me Vase misljenje
Hvala
interesuje me da li je moj slucaj uopste za strazbur,ovako parnicni postupak je u pitanju,proces je trajao 11 godina imali milion rocista, izvodjenje svedoka,vestaka itd.za tih 11 god izmenilo se mislim 4 sudije da bi 2015-te nova sudija koja je dosla donela resenje gde se moja tuzba odbacuje nakon 11 god zato sto u tuzbi nije i moj polubrat a koji je valjda morao biti obuhvacen tuzbom kako god tuzba je nakon 11 god odbacena i meni su pripali troskovi suda i druge strane od 850.000 dinara + 90.000din taksa vrhovnog suda da platim izvrsitelji su to vec odradili.zalio se visem sudu koji je to odbacio onda se zalio vrhovnom sudu koji je to odbacio jer vrednost mog spora nije dovoljno visok za razmatranje vrhovnom sudu sada sam poslao na ustavni sud.kod svih advokata kojih sam isao a mnogo ih je,kazu da je sud napravio gresku tj sudija koji je jos na pocetku morao da moju tuzbu odbaci a ne posle 11 god i svih troskova koje sam ja imao u toku 11 godisnjeg sudjenja.MOJE PITANJE JE DA LI JA IMAM PRAVA ZALITI SE SUDU U STRAZBUR?i cemu bih mogao da se nadam.hvala
Ja sam iz Crne Gore i imem jedan veliki problem. Kod registrovanja google naloga za zamlju Crnu Goru stoji moj broj telefona kao primjer. Sada su se pojavili i neki sajtovi za rezervaciju avio karti koji su takodje naveli moj broj kao primjer za potvrdjivanje avio karti. Problem je sledeci: 50% ljudi ne razumije da je moj broj dat kao primjer kod registrovanja google naloga i da u tom polju trebaju da otkucaju svoj broj, nego samo idu na potvrdjivanje i verifikacioni kod stize meni na telefon, kao i za potvrdjivanje rezervacija avio karti. Ljudi me stalno zovu, neki ne znaju o cemu se radi, neki oce da rezervisu kartu, neki su mi prijetili. Prijavljivao sam u policiju, pokusavao kod nasih advokata, ali sve je bilo uzalud. Da li mi vi mozete nekako pomoci i dati mi neki savjet?
nemam ljudska prava U srbiji diskriminacija
nisi jedini i mene je novosacki sud ostetio i sudija kog su najurili iz b.petrovca i nemam nikakvu zastitu i sutra kad se desi zla krv …..
Poštovani,
obračavam se sa molbom da pročitate ovo moje pismo upučeno Vama a onosi se na mene i Aik Banku, filijala Inđija Srbija.
Naime, 04.2010 godine bila sam žirant za jedan kredit osobi koja je po zanimanju stomatolog sada u penziji, pod imenm Čopič Gordana.tada sam je upoznala preko mog rođenog ujaka.Družile smo se.Delovala je kao jedna ugledfna i časna gospođa.Zamolila me je da joj budem žirant.Pošto sam ja tada, kao i sada, zaposlena kao viša medicinska sestra u Kliničkom centru Srbije, Begorad, stalni radni odnos, mogla sam da ispunjavam uslove i da budem žirant.Prihvatila sam da joj pomognem i učinim.Ista je donela, jedan dokument kod mene koji je pribavila iz Aik banke sa ciljem da ih pounim ”blanco” bez imena i bez visine kredita i overim u administrativnoj službi KSC-a.
08.04.2010 god. overila sam taj dokumet i otišla sa ČG u Aik banku, Inđija.Tamo nas je sačekala izvesna Ekmeđić Dragica, koju je navela kao dobru prijateljicu koja poznaje direktra filijale, pa če preko tog poznanstva da ubrza dobijanje kredita, jer su joj novci bili hitno potrebni da bi sinu otvorila privatni biznis.Tada sam verovala u njenu priču, ni ne sluteći da se radi o prevari.U prisustvu GČ, Dragica je od direkora, Petričević Igora, donela dokumentaciju za odobravanje kredita, koje sam i popunila.Na šalteru sam popunila: prvo jednu menicu, da bi službenica na šalteru rekla da je nepravilo popunjena i da mora<m drugu menicu da popunim.Prvu ''neisparvnu menicu'' je samo spustila ispod stola, a po pravilima banke istu je trebala da pocepa a to se kasnije u sudskom procesu ispodtavilo da nije urađeno.Naime, nastavile smo naše druženje, inače da napomen da je gospođa Gordana, bila i pripadnik državne bezbednosti, tada predsednika Srbije, Birisa Tadiča.Često je boravila na Kosovu u njegovoj komisiji koja je dole vršila nekakv nadzor ( posao državne bezbednosti).Zbog obavljanja tako bitnog posla, gospođa je zaista delovala kao uzoran i savestan građanin, ne sluteći, da ću kasnije saznati da je pripadnik kriminalne organizacije.Nakon odobrenja kredita, tačnije, posle više od godinu dana, usledili su mi pozivi od strane Petričevič Igora ( lično me je više puta kontaktirao) kako se kredit ne otplačuje redovno.Svaki put kada bi me dotični zvao da me obavesti o kašnjenju plačanja rate za kredit, uredno sam kontaktirala i prenela poruku Gordani Čopič na koju se ona nije obazirala u smislu ( ''šta on hoće, platiču'').Nakon godinu dana, usledio je poziv iz MUP-a Pančevo da dođem u stanicu radi informativnog razgovora.Odazvala sam se pozivu i tada su mi u MUP-u Pančevo, otkrikli šokantnu istinu o tome da sam žirant na dva kredita u iznosu od 10000,00 eura(2 x 5000,00 eura).Osečala sam se zloupotrebljenom,prevarenom jer uslov da budem žirant dotičnoj osobi, nisu bili dva kredita, već samo jedan u iznosu od 1000,00-2000,00 eura.Kao i da je nosilac i odgovorno lice kredita Gordana Čopić.Inače, na informativnom razgovoru u MUP-u Pančevo,saznajem da je Gordana Čopić upletena u kriminalne veze i prevare vezano kredite po bankama.Na osnovu dobijenih informacija, iu MUP-a Pančevo, obratila sam se direktoru filijale Aik banke, Igoru P, da mi da na uvid dokumentaciju o odobrenju kredita.Isti mi nije dozvolio, pristup dokumjetaciji, već mi je na jedna neprofesionalan način dao imena i ostale podatle o nosiocima kredita kojima sam ja žirant.U pitanju su dve osobe koje upošte ne poznajem.To su Đorđević Milan iz Vojke i Dejan Stamenković Pančevo.Direktor mi je rekao da ih ja kontaktiram i da im kažem da plaćaju kredit.Sve mi je to bilo sumnjivo i nejasno.A između ostalog stigla mi je i jedanomesečna administrativna zabrana gde mi je odbijena rata za kredit od plate.Šef računovodstva me V.R. me je pozvala, iz razloga jer primetila da je dokument iz banke falsifikovan.To znači sledeće da dokumentu nije bio ni moj ni njen potpis kao ovlašćenog lica koji overava dokumeta ispred KCS-a, kao ni rukopis službenice KSc-A koja popunjava jedan deo dokumenta za overu.Ista V.R se obratila banci i potraživala orginal dokumet na uvid ali banka to nikada nije dostavila.Na osnovu toga,odnosno sumljivog dokumenta , ista je odličila da mi prekine adm. zabranu.Višem sudu u Sremskoj Mitrovici ,(broj pred K104/14) vodi se krivični postupak protiv E.D, ČG, i PI da su oštetili banku za oko milion evra.U tom postupku ja sam svedok, ali i oštečeno lice.Moj problem je sledeći : Želim da Vam prijavim korupciju u sudstvu.
Osnovni sud u Staroj Pazovi, pom.tužioca Bojana Dimič-Obradović me tereti za izvršenje krivičnog dela falsifikovanja i neovlašćenog uzimanja kredita.Krenulo je ročište u sudskoj jedinici Inđija sudija Dalać darko koji vodi postupak.Uporedo sa ročištem koji več unazad tri god traje u Sremskoj Mitrovic.Ništa mi tu nije bilo jasno, jer da sam bilo pta krivo uradila meni bi več bilo rečeno i suđeno.Iz tih razloga sam morala da angažujem advokata.
Naime, direektor filijale IP je primao overena dokumenta, prevarenih ljudi koje su mu dovodile GČ i DE, da bi IP obrađivao te predmete po orginal modelu falsifikovao i stavljao iznos koji je njima odgovarao a potom delili novac.Sada mene terete da sam ja falsifikovala samu sebe za ta dva kredita i uzela novac.U ovom istražmnom postupku saslušani su i jedan i drugi svedok Dejan Stamenković i Đorđević Milan sa kojima sam i suočena i koji su rekli da samnom nokada nisu ni bili u dogovoru za kredit niti u banci zajedno da potpisujemo papire za kredit, niti da sam bila prisutna a što i nisam kada se u banku išlo po novac.Stigao je i nalaz sudskog veštaka, koji je potvrdio da na oba kredita nisu moji potpisi što se i videlo već da je falsifikat.Međutim, bez obzira na sve dokaze koji upučuju da nisam imala nikakvih dodira sa prevarama i malverzacijama u banci sudija u Inđiji je presudio sa rećima da sam ja oštetila Aik banku i uzela novce.Dok Vam ovo pišem, trake mi rok žalbe, a i stigla mi je opepmena od Aik banke da vratim jedan kredit u rokuod dva dana u iznosu blizu 5000,00 evra a sudska odluka još nije stupila na snagu.Advokat je uložio žalbi, i čekamo konačnu odluku (presudu)
Na osnovu svega što se izdešavalo, jasan je motiv jednog sudije zašto sam ja okrivljena u postupku i zašto me osuđuju na 5 meseci zatvora uz 2 god uslovne kazne.Aik banci sam jedina garancija za vračanje kredita, jer sam u stalnom radnom odnosu , dok ĐM i DS su nezaposlena lica.Inače, banka neopominje njih kao nosioce kredita nit ih sud za bilo šta tereti, a u iskazima su priznali da su po novac u banku išli sami sa Gordanom Č i Dragicom E., bez mene kao što i jeste tačno.Na osnovu čvrstih, jasnih dokaza/iskaza koje su mu jasno predočene,smatram da je sudija to zanemario i da je zaključak doneo na osnovu petpostavki,koje i idu na korist Aik banke da bi vračala kredite a i samog suda da bih platila sve sudske troškove.
Molim Vas da razmotrite ovaj moj slučaj i odgovorute mi kako bi trebalo i šta pravno da se uradi kako bih bila oslobođena krivice za koji nisam počinila.
Vi ste verovatno nagodbu loše razumeli. Nemoguće je da se država dogovori sa sudom u Strazburu da donosi presude u njenu korist. Naime, što se tiče vojnih penzionera,ta presuda u njihovu korist daje mogućnost državi da se sporazume sa onima u čiju korist je ta presuda suda u Strazburu doneta. Dakle, ona je kao takva obavezujuća za državu, ali država može sa onima koji su državu dobili u sporu pred navedenim sudom, da zaključi poravnanje.
Hteo sam ds Vam postavim pitanje u vezi tuzbi vojnih lica za plate. Naime, cuo sam da se drzava Srbija nagodila, odnosno platila sudu u Strazburu da donosinpresude u korist drzave. Hteo sam da pitam da li je to moguce i koliko bo po Vasoj proceni trebalo novca da se dodje do tog suda?
Na Vaše pitanje u vezi sa brojem dokumenata koje možete priložiti uz predstavku Evropskom sudu u Strazburu mogu Vas posavetovati da dati broj od 25 dokumenata je primera radi, te on kao takav Vas ne ograničava da priložite i dostavite sve potrebne dokumente. To je mišljenje Redakcije “Profi Sistema”. Hvala Vam na poverenju.
Upravo sam dobila odluku Ustavnog suda i pripremam predstavku za Evropski sud u Strazburu. Na propisanom obrascu, u odeljku pod rednim brojem 45 (strana 10.) treba pobrojati dokumenta koja se prilažu kao dokaz. Tamo je data mogućnost za 25 dokumenta, a ja ih imam više od tog broja. Mnogo više, jer je postupak pred domaćim sudovima trajao više od deset godina. Bitno mi je da sva ta dokumenta priložim, a da ne prekršim propise suda koji regulišu način popunjavanja predstavke na datom obrascu. Iz instrukcija datih na sajtu nisam baš sigurna kako to da uradim. Molim Vas da me posavetujete u vezi s tim. Hvala!
Nenade, na žalost, u Strazburu pred Evropskim sudom za ljudska prava postupak prosečno traje oko četiri godine.
Dobro vece svima zanima me koliko moze da traje resavanje predmeta u strazburu ? sutra treba da idemo kod advokata da potpisemo da advokat salje za strazbur a skoro 4 godine je proslo na 5 suda smo isli i na kraj sad u strazbur..Hvala u napred ko moze da mi kaze bilo sta ..mi trazimo nematerijalnu stetu za nas 9,pretrpljeni strah..
Slobodane, kako je već navedeno u ovom pravnom tekstu:
Da bi neko mogao da podnese predstavku mora da bude neposredno i lično žrtva kršenja jednog od prava garantovanih Konvencijom. Ne može se podnositi generalna pritužba na zakon ili postupak, npr. ukoliko se smatra nepravednim; niti se može neko žaliti u ime drugih lica (osim ako su jasno identifikovana a neko je njihov zvanični predstavnik). Prema Konvenciji, kršenje prava mora biti počinjeno u nadležnosti – od strane jedne od država koje obavezuje Konvencija, što obično znači unutar njene teritorije. Povređeni ne mora biti državljanin neke od država članica Saveta Evrope.
Podnosilac predstavke može biti pojedinac ili pravno lice poput preduzeća ili udruženja.
Da bi predstavka mogla da se podnese potrebno je ispunjenje nekih uslova koji se odnose na nacionalne sudove.
Naime, pre podnošenja predstavke, mora se iskoristiti svaki pravni lek unutar države koji bi mogao da pomogne u obeštećenju u predmetu povodom kojeg se podnosi predstavka. To obično podrazumeva obraćanje nadležnom sudu, uz podnošenje žalbe, odnosno žalbe višem sudu do pravosnažne sudske odluke, kao i podnošenje ustavne žalbe nadležnom Ustavnom sudu . Rok za ustavnu žalbu je 30 dana od pravosnažnosti, bar kod nas u Srbiji.
Takođe, nije dovoljno samo upotrebiti pravne lekove. Tokom postupka pred nacionalnim sudovima, takođe, mora se istaći primedbe na poštovanje Konvencije. Rok za podnošenje predstavke je šest meseci od dana donošenja konačne presude u domaćem pravosuđu (presuda najvišeg suda). Nakon tog perioda predstavka ne može biti prihvaćena od strane Suda.
Ako Sud utvrdi da je došlo do kršenja odredbi Konvencije, može se dobiti pravično zadovoljenje, određena količina novca kao nadoknada za štetu koja je podnosiocu predstavke učinjena. Takođe, Sud može tražiti da se preduzmu određene individualne mere (kao na primer, ponovno otvaranje predmeta u slučaju nepravičnog postupka, uništavanja informacija dobijenih povredom prava na privatnost ili poništenja odluke o deportaciji) ili opšte mere(kao na primer, promene u zakonodavstvu ili u sudskoj praksi) koje su neophodne kako bi država ispunila obaveze koje proizilaze iz presude. Sud takođe može zatražiti od tužene države da nadoknadi troškove koji su nastali u procesu prezentacije slučaja. Ako Sud utvrdi da nije bilo kršenja Konvencije, ne snose se nikakvi dodatni troškovi (kao na primer troškovi ostvareni od strane tužene države).
Sud ne može da menja domaće presude niti nacionalne zakone, a izvršenje presude nije u nadležnosti Suda. Izricanjem presude ona prelazi u nadležnost Komiteta ministara Saveta Evrope, koji ima zadatak da nadgleda izvršenje presude i isplatu nadoknade.
Značajno je naglasiti da je moguće preispitivanje presude Suda, ako se otkrije činjenica koja po svojoj prirodi može da ima odlučujući uticaj i koja nije bila poznata stranci, niti se može pretpostaviti da joj je bila poznata u trenutku izricanja presude. Stranka može, u roku od šest meseci od kada je saznala za tu činjenicu, zahtevati da Sud preispita presudu.
Zeleo bi samo kratko da pitam u vezi podele dece posle braka.
Deca su morala otici kod psihicki bolesne supruge sa kojom zivim u Norveskoj razdvojeno.
Moj stariji sin (9) je meni licno a i ovima sto rade u zavodu za sigurnost dece u Oslu rekao da zeli da zivi kod oca i da nezeli da zivi sa majkom te da ce oboleti ako bude pored nje ziveo, svejedno su ga poslali sa njegovim ladjim bratom kod psihicki bolesne majke.
Zeleo bi da znam koliko bi trajalo to sudjenje za decu i dali bi to bilo usvojeno ili odbaceno na tom sudu u Strazburu?
Živorade, mali je broj predstavki sudu u Strazburu koje dočekaju meritorno odlučivanje. Prema raspoloživoj statistici, više od 90 odsto se odbaci.
Ono što je najvažnije da znate je da postupak uglavnom traje dugo, u proseku, prema raspoloživim saznanjima, nešto manje od četiri godine, iako oni, ne retko, osuđuju našu državu za kršenje prava na suđenje u razumnom roku, prema Evropskoj konvenciji za ljudska prava.
Što se tiče praćenja predmeta pred sudom u Strazburu, moguće je dobiti ta saznanja.
Ima vec tri ipo godine sto sam se obratio ESLJP jos nisam dobio nikajvu obavestenje koliki je postupak pred tom sudom.
Ima li ko saznanja na koliko traje postupak pred sudom u strazburu, zatim moze li se imati uvid u postojeci predmet i da li se zna koliko nagodbi ima sa drzavom
Hvala
Problem koji se javlja kod nas, a čiji je uzrok prebukiranost Ustavnog suda predmetima, je što podnošenje predstavke Evropskom sudu biva faktički odloženo do donošenja odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi, a to odlučivanje nekada može da traje i par godina.
Ne treba u svim predstavkama da se dokumentuje da je upućena Ustavna žalba.Ovo iz razloga što je Ustavni sud RS prespor pa krši pravo stranaka da im se sudi u razumnom roku što i konvencija predvidja.Tako napr. u radnim sporovima u vezi sa neplaćenom Minimalnom zaradom zbog proglašenje tehnološkoga viška i neplacenih zarada u trajanju od više godina nije od uticaja ranije podneta Ustavna žalba.Tako je jedan covek u Arandjelovcu dobio 2.000 Eura za nematerijalnu štetu što mu zarada nije isplaćena od HK Šamota iz Arandjelovca.Za presudu suda još ceka.Medjunarodni sud pravde u Strazburu je za istu takvu štetu presuđivao 4000 Eura.