Ublažavanje kazne

Osnovne odredbe o ublažavanju kazne sadržane su u čl. 56. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019).

Prema navedenim odredbama:

Sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, kad:

1) zakon predviđa da se kazna može ublažiti;

2) zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne;

3) utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti koje ukazuju na to da se sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.

Vrste kazni

Odredbama čl. 43. Krivičnog zakonika propisane su kao vrste kazni u našem krivičnom zakonodavstvu:

1) kazna zatvora;

2) novčana kazna;

3) rad u javnom interesu;

4) oduzimanje vozačke dozvole.

Najnovije izmene i dopune Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br.35/19), kao nova vrsta kazne uvodi se doživotni zatvor, koje će stupiti na snagu danom isteka šest meseci od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.  

Kazna je jedna od najčešće izricani krivičnih sankcija, posebno za učinioce teških krivičnih dela. U politici suzbijanja kriminaliteta ona ima poseban značaj.

Ako sagledamo odredba člana 56. KZ, možemo uočiti da sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, pod uslovima propisanim zakonom.

Dakle,ublažavanje kazne je izricanje učiniocu manje kazne od one propisane ili izricanje blaže vrste kazne od propisane.

Tako razlikujemo ublažavanje kazne po meri i po vrsti.

Na ovaj način, odstupa se od osnovnog pravila o odmeravanju kazne u granicama propisanog posebnog minimum i posebnog maksimuma, s obzirom da se kod ublažavanja po vrsti može izreći kazna koja nije propisana za izvršeno krivično delo.

Kao opravdanje za ovu zakonsku mogućnost navodi se okonost da krivično delo može biti učinjeno pod takvim okolnostima da bi i kazna izrečena u propisanim granicama bila nepravična, prestroga i necelishodna.

Bitno je napomenuti da je ublažavanje kazne moguće samo u slučajevima koji su zakonom predviđeni, kada postoje zakonski osnovi ublažavanja.

U našem krivičnom zakonodavstvu postoje tri grupe takvih osnova:

Prvu grupu čine opšti osnovi ublažavanja kazne, s obzirom da se mogu primeniti na svakog učinioca i povodom izvršenja ma kog krivičnog dela. U ovu grupu spadaju: prekoračenje nužne odbrane, prekoračenje krajnje nužde, bitno smanjena uračunljivost, pokušaj krivičnog dela, neuspelo podstrekavanje i pomaganje u izvršenju krivičnog dela. Takođe, sud uvek može ublažiti kaznu i kada je ovlašćen da učiniocu izrekne oslobođenje od kazne.

Posebni osnovi za ublažavanje kazne su propisani kod pojedinih krivičnih dela i svaki od njih može se primeniti samo za to delo za koje je propisan.

Pored navedenog, sud može ublažiti kaznu kada utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti koje ukazuju na to da se sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.

U praksi, ova zakonska mogućnost se najviše koristi.

Međutim, da bi došlo do primene ovog zakonskog osnova za ublažavanje kazne, moraju da se ispune dva uslova.

Prvi uslov je da je delo izvršeno pod naročito olakšavajućim okolnostima. Bez obzira na upotrebljenu množinu postojanja ovih okolnosti, prevolađuje mišljenje da je za primenu ovog zakonskog osnova dovoljna i jedna ovakva okolnost.

Drugi uslov je da naročito olakšavajuće okolnosti ukazuju, naravno po oceni suda, da se i sa ublaženom kaznom može postići svha kažnjavanja. Dakle, radi se o slobodnoj oceni suda.

Ublažavanje kazne po ovim osnovima je fakultativno, ostavljeno sudu na ocenu.

Bitno je istaći odredbe čl.57. Krivičnog zakonika, koje regulišu granice ublažavanje kazni, o kom institutu je bilo više reči ranije na Pravnom portalu, u obrađenoj temi: “Granice ublažavanja kazne i zabrana ublažavanja”.

Granice ublažavanja kazne

(1) Kad postoje uslovi za ublažavanje kazne iz člana 56. ovog zakonika, sud će ublažiti kaznu u ovim granicama:

1) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od deset ili više godina, kazna se može ublažiti do sedam godina zatvora;

2) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet godina, kazna se može ublažiti do tri godine zatvora;

3) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od tri godine, kazna se može ublažiti do jedne godine zatvora;

4) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od dve godine, kazna se može ublažiti do šest meseci zatvora;

5) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od jedne godine, kazna se može ublažiti do tri meseca zatvora;

6) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor ispod jedne godine, kazna se može ublažiti do trideset dana zatvora;

7) ako je za krivično delo propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere, umesto zatvora može se izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu;

8) ako je za krivično delo propisana novčana kazna, kazna se može ublažiti do jedne polovine najmanje mere propisane kazne.

(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, ne može se ublažiti kazna za krivična dela iz 134. st 2. i 3, 178, 179, 180, 214. st. 2. i 3, 246. st. 1, 350. st. 3. i 388. ovog zakonika.

(3) Izuzetno od stava 1. ovog člana ne može se ublažiti kazna učiniocu krivičnog dela koji je ranije osuđivan za isto ili istovrsno krivično delo.

(4) Kad je sud ovlašćen da učinioca krivičnog dela oslobodi od kazne može mu kaznu ublažiti, bez ograničenja propisanih u st. 1. do 3. ovog člana.

Međutim, već pomenutim najnovijim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, ne može se ublažiti kazna za krivična dela i iz čl.114 i čl. 246. sт. 4.

Imajići u vidu sve navedeno, tendencija zakonodavca da ogrniči krivična dela i učinioce na koje se može primeniti institute ublažavanja kazne, na koji način imamo težnju da se pooštri kaznena politika. Kakve će posledice imati primena najnovijih imena Krivičnog zakonika u domenu kaznene politike, videćemo nakon početka primene predmetnih krivičnopravnih odredbi.

Izvor: Izvod iz Zakona preuzet iz programa “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.