U ovom tekstu pozabavićemo se ugovorom o radnoj praksi shodno Nacrtu zakona o radnoj praksi, kako bi se i poslodavci i budući praktikanti upoznali sa istim, a ovaj propis je od značaja i za službe zapošljavanja, HR i sve druge koji bi u njemu videli svoj interes. Takođe, u ovom trenutku zainteresovani mogu uzeti svoje učešće u javnoj raspravi.
U smislu Nacrta zakona o radnoj praksi оbjavljenom na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za koji se javna rasprava sprovodi od 28.11.2025. godine do 18.12.2025. godine za obavljanje radne prakse kojim poslodavac angažuje praktikanta mora se zaključiti ugovor o radnoj praksi.
Podsećamo, u periodu od 17.08.2023. godine do 18.09.2023. godine je održavana javna rasprava o Nacrtu zakona o radnoj praksi, te smo i tada obrađivali temu ugovora o radnoj praksi.
Novi Nacrt zakona o radnoj praksi se razlikuje od prethonog u pogledu ugovora o radnoj praksi i pravima i obavezama koje iz njega proizlaze u pojedinim segmentima.
Šta ugovor o radnoj praksi sadrži?
Ugovor o radnoj praksi shodno Nacrtu zakona sadrži:
1) naziv, sedište, matični broj, PIB i pretežnu delatnost poslodavca;
2) lično ime, JMBG ili EBS za strance i mesto prebivališta, odnosno boravišta praktikanta, kvalifikacija i nivo kvalifikacije koji praktikant ima;
3) nivo kvalifikacije koji je potreban za zanimanje za koje praktikant obavlja radnu praksu kod poslodavca;
4) naziv zanimanja i opis poslova u okviru zanimanja za koje praktikant obavlja radnu praksu;
5) mesto rada praktikanta obavljanja radne prakse ;
6) trajanje ugovora o radnoj praksi;
7) dan početka rada praktikanta;
8) broj radnih sati na dnevnom i nedeljnom nivou;
9) novčani iznos naknade za obavljanje radne prakse, uvećan za pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje i porez na dohodak građana;
10) rokove za isplatu naknade za obavljanje radne prakse;
11) trajanje dnevnog i nedeljnog odmora;
12) trajanje plaćenog godišnjeg odmora;
13) pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, osim prava na naknadu za vreme privremene sprečenosti za rad;
14) druge uslove u vezi sa obavljanjem radne prakse;
15) načine i razloge prestanka ugovora o radnoj praksi i otkazni rok;
Ovde treba naglasiti da se za razliku od Nacrta zakona od pre dve godine (2023) sada u okviru ugovora o radnoj praksi zahtevaju: matični broj i PIB poslodavca, JMBG ili EBS za strance, kod nivoa kvalifikacije nije više potrebno da se radi o uslovu za zanimanje koje praktikant obavlja već da je “potreban”, a umesto mesta rada, koristi se termin “mesto obavljanja radne prakse”. Takođe, ime i prezime mentora je izostavljeno kod sadržaja ugovora o radnoj praksi. U okviru sadržaja sada je dodato pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, osim prava na naknadu za vreme privremene sprečenosti za rad.
Nacrtom zakona se navodi da se ugovorom o radnoj praksi može predvideti da se prava iz tač. 10)-12) i 14) ovog člana ostvaruju u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje rad.
Iz čega se može izvesti zaključak o obaveznosti preciziranja i navođenja svih drugih pobrojanih elemenata u samom ugovoru (tač.1)-9),13) i tač 15), imajući u vidu da kada su u pitanju tač. 10-12) i 14) samo se može pozvati na relevantne odredbe zakona.
Pored navedene sadržine, zakonom je propisano da se uz ugovor o radnoj praksi prilaže i plan obavljanja radne prakse.
Planom obavljanja radne prakse utvrđuju se zanimanje za koje praktikant obavlja radnu praksu, period obavljanja radne prakse, mentor, ciljevi radne prakse i zadaci čije obavljanje treba da doprinese ostvarivanju tih ciljeva.
Nacrtom zakona propisan je i Obrazac plana obavljanja radne prakse.
Da li se ugovorom o radnoj praksi zasniva radni odnos?
Ugovorom o radnoj praksi se ne zasniva radni odnos shodno Nacrtu zakona, ali se na praktikanta primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje rad: o radnom vremenu, odmoru u toku dnevnog rada, dnevnom i nedeljnom odmoru, godišnjem odmoru, zaštiti omladine, naknadi troškova u vezi sa radom i odgovornosti za štetu, kao i propisi o bezbednosti i zdravlju na radu, osim ukoliko ovim ili drugim zakonom nije drugačije propisano.
Kada se ugovor o radnoj praksi zaključuje?
Shodno Nacrtu zakona Ugovor o radnoj praksi zaključuje se pre stupanja praktikanta na radnu praksu.
Smatra se zaključenim kada ga potpišu praktikant i ovlašćeno lice poslodavca.
Obavezna forma i broj primeraka
Ugovor o padnoj praksi shodno Nacrtu zakona može biti elektronski dokument ili u pisanoj formi u kom slučaju je u najmanje dva primerka od kojih se jedan obavezno predaje praktikantu.
Koliko traje ugovor o radnoj praksi?
Ugovor o radnoj praksi se zaključuje na period koji ne može biti duži od šest meseci.
Može li se sa istim licem ponovo zaključiti ugovor o radnoj praksi?
Poslodavac može da zaključi sa istim licem ugovor o radnoj praksi samo jednom, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Može li se radna praksa prekinuti i nastaviti?
U slučaju opravdanog odsustva praktikanta sa radne prakse u trajanju dužem od 20 radnih dana u kontinuitetu, radna praksa se prekida sa prvim radnim danom odsustva. Po isteku prekida radne prakse, ugovor o radnoj praksi može da se nastavi za preostalo ugovoreno vreme, s tim što ukupno trajanje radne prakse sa periodom prekida ne može da bude duže od devet meseci.
U slučaju prekida radne prakse, praktikantu miruju prava i obaveze po osnovu zaključenog ugovora o radnoj praksi.
Postoje li još neka ograničenja vezana za mogućnost zaključivanja ugovora o radnoj praksi?
Ograničenja shodno broju zaposlenih
Nacrtom zakona je predviđen maksimalan broj ovakvih ugovora shodno broju zaposlenih kod poslodavca:
– Poslodavac koji ima u radnom odnosu do 5 zaposlenih može da organizuje radnu praksu za jednog praktikanta.
Ovo se odnosi i na preduzetnika koji nema zapsolene a ispunjava usloe za mentora.
– Poslodavac koji ima u radnom odnosu od 6 do 10 zaposlenih može da organizuje radnu praksu za najviše dva praktikanta istovremeno.
– Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih a nema pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova može sa licem da zaključi ugovor o radnoj praksi samo radi obavljanja prakse na poslovima koji su iz pretežne delatnosti poslodavca.
– Poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 10 zaposlenih:
–Broj praktikanata ne može da bude veći od 20% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca istovremeno.
– Praktikanti se mogu angažovati na poslovima utvrđenim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Da li poslodavac za određeno radno mesto može stalno da zaključuje ugovor o radnoj praksi?
Po isteku ugovora o radnoj praksi, poslodavac može da, za obavljanje posla za koji je praktikant obavljao radnu praksu, zaključi ugovor o radnoj praksi sa drugim praktikantom po proteku perioda čija dužina odgovara periodu obavljanja radne prakse na osnovu prethodnog ugovora o radnoj praksi.
Ovo ograničenje se ne odnosi na poslodavca koji je sa prethodnim praktikantom zasnovao radni odnos na nedoređeno vreme ili na određeno vreme u trajanju koje nije kraće od perioda provedenog na radnoj praksi.
Druga ograničenja
Praktikant ne može da bude angažovan za obavljanje određenog posla, u slučaju povećanog obima posla kod poslodavca, niti može da bude angažovan kao zamena zaposlenog kod poslodavca koji je privremeno odsutan sa rada u skladu sa zakonom.
Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi sa licem koje je kod njega prethodno bilo zaposleno ili radno angažovano na bilo kom zanimanju.
Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi sa licem koje je bilo zaposleno, radno angažovano ili obavilo radnu praksu kod drugog poslodavca u istom zanimanju.
Poslodavac ne može da organizuje radnu praksu na poslovima na kojima je u prethodna tri meseca utvrdio višak zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Kao ograničenje navodi se i činjenica da se radna praksa obavlja za zanimanje za koje se zahteva najviši nivo kvalifikacije koji je praktikant stekao kroz školovanje i ne može, mimo njegove volje, da obavlja radnu praksu u nižem nivou kvalifikacije u toku prvih devet meseci od završetka školovanja.
Radna praksa ne može da se obavlja na poslovima za koje je zakonom predviđeno obavljanje pripravničkog staža, odnosno polaganje stručnog ispita radi sticanja radnog iskustva u odgovarajućoj struci.
U pogledu ograničenja treba navesti i šta se shodno Nacrtu zakona o radnoj praksi ne smatra radnom praksom:
1) praktična nastava i profesionalna praksa koja se ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano delom u srednjoj školi, a delom kod poslodavca, saglasno planu i programu nastave i učenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje i vaspitanje;
2) učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje dualno obrazovanje;
3) studentska praksa koju visokoškolska ustanova organizuje u okviru osnovnih i master studija, kao deo određenog studijskog programa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje;
4) učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje dualni model studija u visokom obrazovanju;
5) praktična nastava i praktičan rad kod poslodavca koje realizuju javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih, u skladu sa zakonom kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije;
6) pripravnički staž, koji je u skladu sa zakonom utvrđen kao uslov za rad na određenom radnom poslu ili za polaganje stručnog ispita, a koji se obavlja za zanimanje u okviru stečene vrste i nivoa kvlifikacije, zasnivanjem radnog odnosa ili zaključivanjem ugovora o stručnom osposobljavanju odnosno drugog ugovora u skladu sa zakonom;
7) volontiranje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje volontiranje;
8) angažovanje stipendista mladih istraživača i studenata doktorskih akademskih studija uključenih u naučno-istraživački rad naučno-istraživačkih organizacija po osnovu godišnjeg konkursa za dodelu stipendije iz sredstava nauke, zasnovanog na propisima iz oblasti nauke.
Na koji način prestaje ugovor o radnoj praksi?
Ugovor o radnoj praksi može prestati:
1) sporazumom između praktikanta i poslodavca;
2) otkazom jedne od ugovornih strana;
3) istekom perioda na koji je zaključen ugovor o radnoj praksi.
Otkaz ugovora o radnoj praksi
Pre isteka vremena za koji je ugovorena radna praksa, poslodavac ili praktikant može da otkaže ugovor o radnoj praksi sa otkaznim rokom koji ne može da bude kraći od 10 radnih dana.
Praktikant može da otkaže ugovor o radnoj praksi bez obaveze navođenja razloga za otkaz.
Poslodavac može da otkaže ugovor o radnoj praksi ako:
1) prestanu da postoje uslovi za obavljanje radne prakse;
2) na osnovu izveštaja mentora, utvrdi da praktikant ne ispunjava ugovorene obaveze, odnosno ako praktikant nakon dobijanja smernica ne ostvaruje ciljeve radne prakse, odnosno ne razvija veštine u skladu sa planom obavljanja radne prakse .
Otkaz ugovora o radnoj praksi se dostavlja drugoj strani u formi u kojoj je ugovor zaključen.
Takođe, ako praktikant neopravdano izostane sa radne prakse pet uzastopnih radnih dana, smatra se da je dao otkaz i radna praksa mu prestaje zaključno sa poslednjim danom obavljanja radne prakse.
Obaveze poslodavca po prestanku ugovora o radnoj praksi
Po prestanku ugovora o radnoj praksi, poslodavac je dužan da praktikantu isplati sve neisplaćene naknade za obavljanje radne prakse koje je praktikant ostvario do dana prestanka ugovora o radnoj praksi, u skladu sa ugovorom o radnoj praksi i to najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka ugovora o radnoj praksi.
Ovde je neophodno skrenuti pažnju da se navedena potvrda izdaje samo kod obavljene prakse, dakle kod prestanka ugovora o radnoj praksi njegovim istekom. Zakon ništa ne govori o izdavanju potvrde za delimično obavljenu praksu, ovo naročito imajući u vidu da je Nacrtom zakona predviđeno kao ograničenje odnono nemogućnost da poslodavac ugovor o radnoj praksi zaključi sa licem koje je steklo radno iskustvo (bilo zaposleno, radno angažovano ili obavilo radnu praksu) u zanimanju za koje obavlja radnu praksu kod poslodavca.
Obrazac 2 koji je sastavni deo zakona takođe ne daje odgovor na pitanje da li se potvrda izdaje i za delimično obavljenu radnu praksu.
Rešavanje spornih pitanja i zaštita prava
Sporna pitanja između praktikanta i mentora mogu se rešavati mirnim putem kod poslodavca.
Praktikant koji smatra da mu je poslodavac uskratio neko pravo iz ugovora o radnoj praksi može zahtevati od poslodavca ostvarivanje toga prava.
Za zaštitu prava u skladu sa ovim zakonom i ugovorom o radnoj praksi praktikant se može obrati nadležnoj inspekciji rada i sudu.
Novčane kazne za prekršaje u vezi ugovora o radnoj praksi
U pogledu ugovora o radnoj praksi propisane su novčane kazne za prekršaj poslodavaca, preduzetnika i odgovorno lice u pravnom licu:
– ako sa licem koje obavlja radnu praksu nije zaključio ugovor o radnoj praksi u skladu sa odredbama ovog zakona ili ga je zaključilo suprotno odredbama ovog zakona;
– ako zaključi ugovor o radnoj praksi suprotno ograničenjima za organizovanje i obavljanje radne prakse utvrđene odredbama ovog zakona;
– ako praktikantu otkaže ugovor o radnoj praksi suprotno odredbama ovog zakona.