Na sajtu Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ objavljen je zaključak izvršnog odbora sa vanredne sednice održane 4.6.2018. god o Nacrtu zakona o štrajku.
Izvršni odbor UGS Nezavisnost razmatrajući Nacrt Zakona o štrajku u zaključku konstatuje da su predloženim tekstom, u odnosu na važeći Zakon iz 1996. godine, definisana određena poboljšanja:
– Zaposleni mogu da štrajkuju i van poslovnog kruga poslodavca uz najavu u skladu sa posebnim zakonom,
– Zaposleni imaju pravo na zaradu/platu ukoliko je štrajk organizovan zbog neisplaćenih zarada/plata,
– Nezakonitost štrajka može da utvrdi samo sud,
– Pojačane su nadležnosti Inspekcije rada.
Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i pored navedenih pozitivnih pomaka, u zaključku navode da ne mogu da daju pozitivno mišljenje na predloženi Nacrt Zakona jer:
– Nacrt Zakona o štrajku nije krovni zakon, obzirom da se u predloženom tekstu Nacrta Zakona predviđa primena drugih posebnih zakona, podzakonskih akata i uredbi koji su već na snazi i ograničavaju pravo na štrajk u određenim delatnostima;
– Obesmišljeno je uvođenje štrajka solidarnosti ako se podrška daje samo zaposlenima ili sindikatima koji su u štrajku kod istog poslodavca ili istoj grani, grupi ili delatnosti na teritoriji Republike Srbije, jer se time narušava jedan od osnovnih principa sindikalnog organizovanja i delovanja – solidarnost;
– Nacrtom Zakona su, u suprotnosti sa principima Međunarodne organizacije rada i standardima Evropske unije, preširoko utvrđene najpre delatnosti u kojima je zabranjen štrajk, a zatim i delatnosti od opšteg interesa u kojim aje moguće organizovati štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje zaštita života, lične bezbednosti i zdravlja stanovništva ili dela stanovništva. I određivanje tehnološkog minimuma procesa rada je uopšteno definisano, posebno sa aspekta šta je to „nenadoknadiva šteta“ usled koje bi se ugrozilo obavljanje delatnosti u toku ili nakon prestanka štrajka;
– Iako postoji saglasnost da Agencija za mirno rešavanje radnih sporova vodi evidenciju o štrajku, izražavaju sumnju u mogućnost kvalitetnog sprovođenja arbitražnog postupka kod određivanja minimuma procesa rada, ukoliko isti nije utvrđen kolektivnim ugovorom ili sporazumom između sindikata, odnosno većine zaposlenih i poslodavaca. Definisano je da se Arbitražno veće sastoji od pet arbitara, dva stručnjaka i tri arbitra sa liste miritelja i arbitara. Izražavaju sumnju u kapacitete arbitara da se bave ovom veoma složenom materijom. Neprihvatljivo je da se arbitražna odluka donosi većinom glasova, da je ona obavezujuća i konačna, jer se definiše da sindikati predlažu jednog arbitra, poslodavac jednog, a ostala tri se predlažu iz imenika.
U obrazloženju zaključka se navodi da je nesporno da treba doneti novi zakon, posebno imajući u vidu da je važeći Zakon o štrajku donet još 1996. godine i da je u međuvremenu donet novi Ustav sa kojim Zakon o štrajku nije usaglašen. Navode da su svesni da je i taj zakon u mnogim odredbama kršen, bez sankcija, navodeći konkretan primer.
U obrazloženju se dalje navodi da bi novim zakonom prvenstveno trebalo, u skladu sa principima Međunarodne organizacije rada koji su utvrđeni na osnovu ratifikovanih konvencija, kao i standardima Evropske unije, ograničiti pravo na štajk samo u delatnostima u kojima bi prekid rada ugrozio život i bezbednost stanovništva, što Nacrtom Zakona o štrajku nije učinjeno, već su delatnosti od opšteg interesa definisane uopšteno i preširoko. Osnovno je da se ne može drugim zakonima definisati minimum procesa rada u delatnostima od opšteg interesa, jer se time oduzima pravo socijalnim partnerimada učestvuju u utvrđivanju minimuma procesa rada. Praksa je pokazala da je dosadašnji način utvrđivanja minimuma procesa rada imao za posledicu široko definisane minimume koji su, u velikom broju slučajeva, bili veći i od utvrđenog procesa rada pre najave štrjka.
Navodi se da su poslodavci u praksi odbijali da, od dana najave štrajka i za vreme štrajka, pregovaraju o načinu rešavanja ispostavljenih štrajkačkih zahteva. Zato je pozitivno da se u Nacrtu Zakona stavlja akcenat na postupak mirnog rešavanja sporova, uz obavezu daljeg obrazovanja i usavršavanja miritelja u oblasti štrajka.
Na kraju se u obrazloženju navodi da bez obzira na konstataciju da je ideja donošenja novog zakona pozitivna, da se on mora usaglasiti sa Ustavom i principima Međunarodne organizacije rada, te da sindikati ne mogu dati pozitivno mišljenje na Nacrt u kome su delatnosti od opšteg interesa i dalje date preširoko, da zakon nije sistemski zakon, jer se njime i dalje daje mogućnost da se posebnim zakonima (o prosveti, rudarstvu, zdravstvenoj zaštiti,….) definišu različita pitanja u vezi štrajka- ili je štrajk zabranjen ili ograničen obavezom uvođenja minimuma procesa rada, sve dok se ne postigne konsenzus o ovim bitnim, sistemskim pitanjima.
Izvor: vesti- sajt Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ (www. gsprs-nezavisnost.org.rs)