Na sajtu Sindikata pravosuđa Srbije, objavljen je dopis ovog sindikata Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije, koji vam prenosimo u celosti:
„Završena je javna rasprava povodom izmena i dopuna Zakona o platama državnih službenika i nameštenika a na osnovu kojeg platu primaju i zaposleni u pravosudnim organima Srbije. Imajući to u vidu i poštujući slovo zakona, očekujemo da će Vlada taj Nacrt zakona uputiti i vama na razmatranje i mišljenje. I zato vas molim da pre eventualnog davanja svog mišljenja na pomenuti Nacrt zakona, pažljivo razmotrite činjenice iz teksta u nastavku.
Za zaposlene u pravosuđu izmene tog zakona veoma su ozbiljna stvar, posebno zbog toga što je dosadašnja praksa pokazala da materijalna prava Budžet, najčešće, ne podržava, odnosno da sredstva za primenu zakona nisu obezbeđena ili su ograničena. Dakle, trebalo bi država da se odredi šta želi – da štedi ili da unapredi. Nemamo saznanja o visini osnovice za obračun plata u sledećoj godini ali smo sigurni da ona neće biti u visini minimalne zarade, a morala bi.
Prema našem mišljenju zaposleni bi trebalo da ostvari odgovarajuću zaradu koja bi bila u skladu sa obavljenim poslom i vremenom provedenim na radu. Dakle, prema satima stvarno izvršenog a ne projektovanog rada, odnosno koliko rada toliko i zarade. Osnovna zarada za najjednostavniji posao (cena rada) ne može da bude niža od minimalne zarade ali može da bude veća. Vi to znate i bilo bi dobro da upozorite Vladu da ne krši sopstvene zakone.
Naime, u pravosuđu, kod istog poslodavca, plate (zarade) obračunavaju se na osnovu tri različite osnovice. Prva grupa su oni sa najnižim koeficijentom jedan, gde im rukovodilac koji predstavlja poslodavca doplaćuje razliku od visine osnovice do visine minimalne zarade u skladu sa vašom odlukom o visini cene sata. Druga grupa su zaposleni državni službenici i nameštenici kojima Vlada određuje visinu osnovice Budžetom za svaku godinu (niža od minimalne, sada iznosi 19.571,00 dinar). Treća grupa su nosioci pravosudnih funkcija kojima, takođe, Vlada određuje visinu osnovice i sada iznosi 31.327,00 dinara.
Nejasno je zašto zaposleni u pravosuđu imaju različitu individualnu cenu sata i zašto se cena sata razlikuje iz meseca u mesec, pa kada državni službenik, odnosno nameštenik, radi više – ima nižu cenu sata a kada radi manje – ima višu cenu sata. Nenormalno, zar ne? Vi donosite cenu rada za najjednostavniji rad. Koeficijent izražava stepen obrazovanja, složenost i odgovornost radnog mesta. Prednost ovakvog rešenja bila bi da ne bi bilo izuzetaka i plata bi se primala za stvarni rad. Svi bi imali istu cenu sata, razlika bi se ogledala na pravi način a to je po stepenu obrazovanja, složenosti i odgovornosti posla. Pored toga, zaposleni u organima koji primaju platu na osnovu ovog zakona bili bi izjednačeni sa zaposlenima u javnim preduzećima, agencijama i drugim delatnostima kojima je osnovica usklađena sa vašom odlukom o minimalnoj ceni sata negde, čak, i uvećana za 20%. Ukoliko država želi stvarno da „ujednači“ sistem plata onda ne bi smelo da bude izuzetaka.“
Trenutno važećim Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika (“Sl. glasnik RS”, broj 62/2006, 63/2006-ispr., 115/2006-ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013 i 99/2014) u članu 2. propisano je:
„Plata državnih službenika i nameštenika sastoji se od osnovne plate i dodataka na platu.
U platu se uračunavaju i porezi i doprinosi koji se plaćaju iz plate.“
Članom 7. ovog zakona propisuje:
„Osnovna plata se određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun i isplatu plata (u daljem tekstu: osnovica).
Osnovna plata pripada državnom službeniku koji radi puno radno vreme ili radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom.
Državni službenik koji ne radi puno radno vreme ima pravo na osnovnu platu koja je srazmerna dužini njegovog radnog vremena.“
U članu 8. određeno je da je osnovica jedinstvena i utvrđuje se za svaku budžetsku godinu zakonom o budžetu Republike Srbije.
Izvor: Sajt Sindikata pravosuđa Srbije (www.sind-prav.org.rs)
Izvor: Izvod iz zakona preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a