Kao mera upozorenja, uslovna osuda je propisana odredbama čl.64-66. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019).
Prema navedenim odredbama:
Svrha uslovne osude i sudske opomene
(1) Mere upozorenja su: uslovna osuda i sudska opomena.
(2) U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. stav 2), svrha uslovne osude i sudske opomene je da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska opomena) dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela.
Uslovna osuda
(1) Uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti, ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne niti duže od pet godina (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo.
(2) Sud može u uslovnoj osudi odrediti da će se kazna izvršiti i ako osuđeni u određenom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, ne naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom ili ne ispuni druge obaveze predviđene u krivičnopravnim odredbama. Rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja.
(3) Mere bezbednosti, izrečene uz uslovnu osudu, izvršavaju se.
Uslovi za izricanje uslovne osude
(1) Uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine.
(2) Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna ne može se izreći uslovna osuda.
(3) Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo.
(4) Pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu sud će, vodeći računa o svrsi uslovne osude, posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
(5) Ako je učiniocu utvrđena i kazna zatvora i novčana kazna, uslovna osuda može se izreći samo za kaznu zatvora.
Za razliku od ranije važećih odredaba, zakonodavac je najnovijim izmenama KZ-a postavio strože uslove za izricanje uslovne osude kao vrste krivične sankcije.
Naime, prema sada važećim odredbama:
–Uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine.
– Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna ne može se izreći uslovna osuda.
– Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo.
Razlika je u odnosu na ranije uslove u tome što se sada za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna ne može se izreći uslovna osuda, kao ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena uslovna osuda za umišljajno krivično delo.
Brojna su krivična dela zbog kojih više nema uslova za izricanje uslovne osude, a biće i brojni slučajevi kad ti uslovi neće biti ispunjeni zbog ranijih uslovnih osuda za umišljajna krivična dela.
I kada su ispunjeni uslovi za izricanje uslovne osude, njeno izricanje je fakultativno. Navedeni uslovi su neophodni, ali celishodnost njenog izricanja uvek je prepuštena oceni suda. Sud će pri tom, vodeći računa o svrsi uslovne osude, posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
Ono što je značajno napomenuti, da izricanje uslovne osude ne povlači nastupanje pravnih posledica osude.
Ako sagledamo osnovnu ideju izricanja uslovne osude, ona je da se učiniocu privremeno i pod određenim uslovima odloži izricanje kazne ili izvršenje već izrečene kazne i odredi vreme za koje ne sme izvršiti novo krivično delo i određenim slučajevima mora ispuniti nametnute obaveze. Ako ispuni ove obaveze, kazna se ne izriče, odnosno izrečena kazna se ne izvršava, u suprotnom, uslovna osuda se opoziva.
Radi poređenja. Ranijim odredbama o uslovima za izricanje uslovne osude bilo je propisano:
Uslovi za izricanje uslovne osude
(1) Uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine.
(2) Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od deset godina ili teža kazna ne može se izreći uslovna osuda.
(3) Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo.
(4) Pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu sud će, vodeći računa o svrsi uslovne osude, posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
(5) Ako je učiniocu utvrđena i kazna zatvora i novčana kazna, uslovna osuda može se izreći samo za kaznu zatvora.
Za razliku od ranije važećih odredaba, zakonodavac je najnovijim izmenama KZ-a postavio strože uslove za izricanje uslovne osude kao vrste krivične sankcije.
Izvor: Izvodi iz zakona su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.