Uticaj veroispovesti na prava zaposlenih u vreme Vaskrsa

U smislu čl. 2. tač. 2) Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011) u Republici Srbiji praznuju se verski praznici – Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa.

U susret ovom prazniku pozabavićemo se pravima zaposlenih u vreme ovog verskog praznika u zavisnosti od veroispovesti.

Skrećemo pažnju da je u časopisu „Rad, prava i obaveze“, br. 5. u okviru teme „Prava zaposlenih u dane državnih praznika“, dipl. prav. Jelena Krstić, detaljno objašnjeno pitanje praznika i prava zaposlenih u vezi sa tim.

Podsećamo, u skladu sa čl. 3. Zakona:

„U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede koji se praznuje radno.“

Međutim, državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni su da obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika, ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu (član 3. stav 2. Zakona).

Takođe, ukoliko priroda delatnosti ili tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji (član 3. stav 3. Zakona).

U odnosu na državne praznike, koji se pomeraju na naredni radni dan ako padaju u nedelju, verski praznici se ne pomeraju. Ako jedan od navedenih verskih praznika pada u nedelju, slavi se na taj dan i zaposleni nemaju pravo po tom osnovu da ne rade narednog radnog dana.

Ono što je važno istaći, a što je česta polemika u praksi je pitanje ostvarivanja prava zaposlenih koji su druge veroispovesti, da li oni duplo praznuju i u vreme pravoslavnih praznika i u vreme praznika definisanih zakonom prema njihovoj veroispovesti?

Podsećamo, zaposleni u Republici Srbiji u skladu sa Zakonom, a prema veroispovesti, imaju pravo i na sledeći neradan dan:

„1) pravoslavci – na prvi dan krsne slave;

2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;

3) pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;

4) pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.“

U Mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, broj 011-00-1211/2015-02 od 21. januara 2016. god. se navodi sledeće:

„Prema članu 2. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011) u Republici Srbiji praznuju se verski praznici: 1) prvi dan Božića (7. januar); 2) Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa.

U članu 4. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, utvrđeno je pravo zaposlenih – pripadnika različitih veroispovesti na odsustvovanje sa rada u dane određenih verskih praznika.

U članu 4. tački 2) navedenog zakona, utvrđeno je pravo zaposlenih katolika i pripadnika drugih hrišćanskih verskih zajednica na odsustvo sa rada na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru.

Prema tome, verski praznici iz člana 2. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (prvi dan Božića i Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa) jesu neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost. Pored ovih praznika, zaposleni katoličke veroispovesti imaju pravo da ne rade u dane verskih praznika utvrđenih u članu 4. tačka 2) navedenog zakona.

Članom 114. stav 1. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) utvrđeno je pravo zaposlenog da odsustvuje sa rada na dan praznika koji je neradni dan, uz pravo na naknadu zarade.

U skladu sa članom 108. stav 1. tačka 1) Zakona o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice.

Imajući u vidu navedeno, zaposleni katoličke veroispovesti imaju pravo da ne rade u dane verskih praznika koji su neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost, kao i u dane verskih praznika utvrđenih u članu 4. tačka 2) Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji.

Takođe, zaposleni katoličke veroispovesti imaju pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u dane verskih praznika koji su neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost, kao i u dane verskih praznika utvrđenih u članu 4. tačka 2) Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, odnosno pravo na uvećanu zaradu ako rade u dane tih praznika.“

Dakle, pripadnici drugih veroispovesti (izuzev pravoslavne) u Republici Srbiji imaju pravo:

• da ne rade počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa, jer su jesu neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost. Pored ovih praznika, zaposleni drugih veroispovesti imaju pravo da ne rade i u dane verskih praznika utvrđenih u članu 4. tačka 2) -4) zakona.
• na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u dane verskih praznika koji su neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost, kao i u dane verskih praznika utvrđenih u članu 4. tačka 2)-4) Zakona
• na uvećanu zaradu ako rade u dane verskih praznika koji su neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost, kao i pravo na uvećanu zaradu za rad na u dane  verskih praznika utvrđenih u članu 4. tačka 2)-4) zakona.

Umesto zaključka

Umesto citiranja relevantnih odredaba i dalje razmatranje, na ovom mestu postavićemo samo pitanje da li je sve navedeno u skladu sa postavkama Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, broj 98/2006, 115/2021-Amandmani i 16/2022), imajući u vidu da je Republika Srbija sekularna država i da je proklamovana jednakost svih građana, te da diskriminacija ne sme da postoji.

Radi ostvarivanja većeg obima prava na radnom mestu, da li građani Srbije treba da se deklarišu kao pripadnici druge veroispovesti (mimo pravoslavne)?

Na kraju, da li je “nametanjem” praznovanja pravoslavnog Vaskrsa svima proglašena državna religija?