Od 2010. godine naši građani podneli veliki broj tužbi protiv PIO fonda u Beogradu i Novom Sadu. Najčešće se žale zbog nepriznavanja godina radnog staža, ali i obračuna visine primanja.
U poslednjih sedam godina, protiv Direkcije PIO fonda u Beogradu je Upravnom sudu podneto čak 31.308 tužbi, a protiv Pokrajinskog fonda u Novom Sadu 5.896 tužbi. Dakle, protiv državnih ustanova koje se bave utvrđivanjem i isplatom penzija od 2010. godine podnete su čak 37.204 tužbe.
Sud je u Beogradu rešio 27.130 predmeta, dok je 4.178 u radu. Ono što je upadljivo je to da je čak polovinu tužbi sud uvažio – 13.579 predmeta. Odbačena je 1.961 tužba, a odbijeno njih 9.300. Sud je obustavio postupak u 1.936 upravnih sporova, 152 prekinuo, a 191 rešio na drugi način, dok je 11 tužbi je prosleđeno drugim nadležnim sudovima.
Ljudi se najčešće žale, jer smatraju da im Fond nije dobro izračunao visinu penzije ili im iz nekog razloga ne priznaje određene godine radnog staža. Jedan od zanimljivijih primera je nezadovoljni Beograđanin, koji je tužio PIO fond Upravnom sudu jer mu je prvo priznao pravo osiguranika za period od 1967. do 1969. godine, na osnovu potvrde Udruženja radnika estradne delatnosti Srbije i utvrdio ukupan iznos penzije, ali godinu dana kasnije, PIO je po službenoj dužnosti ponovio postupak i poništio to konačno rešenje. U obrazloženju je navedeno da dotični estradnu delatnost nije obavljao kao samostalnu i da mu to nije bilo jedino i glavno zanimanje, pa nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje svojstva osiguranika po tom osnovu. Zatim je sud ovu odluku Fonda poništio, utvrdivši da je doneta uz povrede propisa. Zanimljivo je da je prilikom donošenja obe odluke, PIO raspolagao istim činjenicama, a izveo različite zaključke. Sud je utvrdio da bez novih dokaza ne može da se po službenoj dužnosti ponovi postupak i donese novo rešenje.
U slučajevima protiv Pokrajinskog fonda, Upravni sud je rešio 4.795 predmeta, a u radu je 1.101. Uvaženo je 2.050 tužbi, odbačeno 359, a odbijeno 2.102. Postupak je obustavljen u 182 spora, prekinut u 65 predmeta, a 30 je rešeno na drugi način. Drugim sudovima je prosleđeno sedam predmeta.
Inače, presuda doneta u Upravnom sporu je obavezujuća i protiv nje se ne može žaliti drugostepenom organu. Ako stranka smatra da su joj povređena Ustavom zagarantovana prava, može da se protiv presude Upravnog suda žali Ustavnom sudu.
U jednom slučaju, Upravni sud je uvažio tužbu starosnog penzionera kojem je PIO priznao 38 godina i pet meseci radnog staža, a on ima 40. Nisu mu uvažili doprinose koje mu je za dve godine uplatila Nacionalna služba za zapošljavanje, iako je ona te podatke na disku prosledila PIO Fondu. Takođe, pravo na penziju su mu utvrdili dva meseca nakon što je navršio 40 godina staža, pa je i za te dve penzije zakinut. Sud je uvažio njegovu žalbu.
Uvažena je i tužba penzionerke iz Novog Sada, kojoj je PIO fond ukinuo rešenje o invalidskoj penziji i potom odredio novi, značajno manji iznos. U ponovljenom postupku, koristili su neispravan obrazac M-4, pa su znatno umanjili zaradu iz 1990. godine, što je automatski smanjilo i penziju.
Primer je i tužba penzionerke, koja je dobila pravosnažno rešenje o penziji, ali posle toga joj je firma, koja je bila u stečaju, uplatila doprinose za šest godina koji nisu bili plaćeni. Fond nije hteo da donese novo rešenje sa uvećanom penzijom, navodeći da je zakasnila sa zahtevom, pa je penzionerka morala na sudu da istera pravdu i ustanovljeno je da je na vreme podnela zahtev da joj se prizna novi iznos penzije.
UDOVICA OSTALA KRATKIH RUKAVA
Dа predmet može da bude i komplikovan, dokaz je i slučaj jedne udovice (68), koja je Upravnom sudu tužila PIO fond zahtevajući da joj se prizna pravo na porodičnu penziju. Udala se za sedamdesetogodišnjeg starca, koji je preminuo nekoliko meseci kasnije. Tvrdila je sa dva svedoka da je s njim bila u vanbračnoj zajednici čak 40 godina i u skladu sa zakonom, koji dozvoljava porodičnu penziju vanbračnoj deci, da i njoj pripada to pravo. Međutim, po zakonu, da bi se dobila porodična penzija, mora se imati zajedničko dete ili najmanje dve godine braka, a vanbračnu zajednicu zakon u ovim slučajevima ne izjednačava sa bračnom, pa je udovica izgubila spor.
Primer je i čovek koji je tužio PIO, jer mu nije priznao pravo na starosnu penziju, koju je zatražio sa 57 godina, navodeći da mu nisu dobro izračunali staž. Naime, izračunali su mu 38 godina i 11 meseci, a on je tvrdio da ima 40 godina i tri meseca. Sud je presudio da nije u pravu i odbio tužbu.
Zatim, žena je na Upravnom sudu tražila pravdu jer joj Fond nije priznao pravo na invalidsku penziju, za koju je priložila dokumentaciju o gubitku radne sposobnosti. Ali previdela je da ima 60 godina i da je već stekla uslov za starosnu penziju.
Izvor: Večernje Novosti.