Ministarka pravde izjavila je da su Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva u Republici Srbiji osnovani radi jačanja vladavine prava i postizanja ravnoteže između političkih vlasti i pravosuđa.
“Ustanovljavanje sudskog saveta predstavlja jaku garanciju nezavisnosti sudstva i osnov za njegovu institucionalnu reformu, jer se time štite osnovna svojstva podele vlasti: ravnoteža i odgovornost“, istakla je ona na međunarodnoj konferenciji u Rimu, održanoj na temu: „Uobličavanje sudskih saveta u susret novim izazovima“.
Ministarka je predstavila ustavna rešenja o sastavu Visokog saveta sudstva, položaju njegovih članova i načinu njihovog izbora, ulozi i ovlašćenju ovog saveta, kao i mehanizmima koji će omogućiti efikasno vršenje njegove nadležnosti.
„Ustavna reforma samo je prvi korak, a prave reforme u pravcu jačanja nezavisnosti sudstva i vladavine prava ne može biti bez kvalitetnih pravosudnih zakona“, naglasila je u svom izlaganju ministarka pravde, najavljujući dalji rad na njihovom donošenju.
Međunarodnu konferenciju, koju je organizovala je Venecijanska komisija u saradnji sa Univerzitetom La Sapijenca u Rimu i Univerzitetom u Barseloni, otvorili su ministarka pravde Republike Italije i specijalni predstavnik Venecijanske komisije . Cilj održavanja konferencije je pronalaženja odgovarajuće ravnoteže između nezavisnosti i odgovornosti sudskih saveta, putem analize nacionalnih zakonodavstava država članica Saveta Evrope i rešenja koja se tiču njihovog sastava, izbora članova i trajanja njihovih mandata.
Visoki savet sudstva propisan je odredbama čl.150-154. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006 i 115/2021).
Prema tim odredbama:
Nadležnost Visokog saveta sudstva
Visoki savet sudstva je nezavisan državni organ koji obezbeđuje i jemči nezavisnost sudova, sudija, predsednika sudova i sudija porotnika.
Visoki savet sudstva bira sudije i sudije porotnike i odlučuje o prestanku njihove funkcije, bira predsednika Vrhovnog suda i predsednike ostalih sudova i odlučuje o prestanku njihove funkcije, odlučuje o premeštaju i upućivanju sudija, određuje potreban broj sudija i sudija porotnika, odlučuje o drugim pitanjima položaja sudija, predsednika sudova i sudija porotnika i vrši druge nadležnosti određene Ustavom i zakonom.
Sastav Visokog saveta sudstva
Visoki savet sudstva čini 11 članova: šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda.
Izbor članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija uređuje se zakonom.
Prilikom izbora sudija u Visoki savet sudstva vodi se računa o najširoj predstavljenosti sudija.
Narodna skupština bira članove Visokog saveta sudstva među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Narodne skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom.
Ako Narodna skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom, preostale članove posle isteka zakonom određenog roka između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova.
Predsednici sudova ne mogu biti birani u Visoki savet sudstva.
Član Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skupština mora biti dostojan te funkcije.
Član Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skupština ne može biti član političke stranke.
Ostali uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijom člana Visokog saveta sudstva kojeg bira Narodna skupština uređuju se zakonom.
Mandat članova Visokog saveta sudstva i predsednik i potpredsednik Visokog saveta sudstva
Član Visokog saveta sudstva bira se na pet godina.
Isto lice ne može biti ponovo birano u Visoki savet sudstva.
Visoki savet sudstva ima predsednika i potpredsednika. Predsednika Visokog saveta sudstva bira Visoki savet sudstva među članovima koji su sudije, a potpredsednika među članovima koje bira Narodna skupština, na pet godina. Za predsednika Visokog saveta sudstva ne može biti izabran predsednik Vrhovnog suda.
Pre isteka vremena na koje je izabran, članu Visokog saveta sudstva prestaje mandat ako sam to zatraži ili ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Članu koji je sudija prestaje mandat i s prestankom funkcije sudije, a članu koji nije sudija – i ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje funkcije člana Visokog saveta sudstva.
Odluku o prestanku mandata člana Visokog saveta sudstva donosi Visoki savet sudstva. Protiv odluke dozvoljena je žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.
Pravno sredstvo protiv odluke Visokog saveta sudstva
Protiv odluke Visokog saveta sudstva dozvoljena je žalba Ustavnom sudu, u slučajevima propisanim Ustavom i zakonom. Izjavljena žalba Ustavnom sudu isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.
Imunitet članova Visokog saveta sudstva
Članovi Visokog saveta sudstva ne mogu biti pozvani na odgovornost za mišljenje dato u vezi sa vršenjem funkcije člana Visokog saveta sudstva i za glasanje prilikom donošenja odluka Visokog saveta sudstva.
Članovi Visokog saveta sudstva ne mogu bez odobrenja Visokog saveta sudstva biti lišeni slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela koje su učinili kao članovi Visokog saveta sudstva.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (www.mpravde.gov.rs).