Žalba protiv presude kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela

Prilikom razmatranja ovog pravnog pitanja, poći ćemo od samog sadržaja sporazuma, koji je određen čl.314. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014). Prema navedenim odredbama:

Sporazum o priznanju krivičnog dela sadrži:

1) opis krivičnog dela koje je predmet optužbe;

2) priznanje okrivljenog da je učinio krivično delo iz tačke 1. ovog stava;

3) sporazum o vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge krivične sankcije;

4) sporazum o troškovima krivičnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet;

5) izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum, osim u slučaju iz člana 319. stav 3. ovog zakonika;

6) potpis stranaka i branioca.

Pored podataka iz stava 1. ovog člana, sporazum o priznanju krivičnog dela može sadržati:

1) izjavu javnog tužioca o odustajanju od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom o priznanju krivičnog dela;

2) izjavu okrivljenog o prihvatanju obaveze iz člana 283. stav 1. ovog zakonika, pod uslovom da priroda obaveze omogućava da se započne sa njenim izvršenjem pre podnošenja sporazuma sudu;

3) sporazum u pogledu imovine proistekle iz krivičnog dela koja će biti oduzeta od okrivljenog.

Dakle, zakonik kao obavezni sadržaj sporazuma propisije i izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum. Međutim, to odricanje se ne odnosi na slučajeve iz čl.319.st.3. Zakonika o krivičnom postupku.

Prema odredbama čl.319.st.3. ZKP:

Odluka suda o sporazumu o priznanju krivičnog dela dostavlja se javnom tužiocu, okrivljenom i njegovom braniocu.

Protiv rešenja kojim se sporazum o priznanju krivičnog dela odbacuje (član 316.) ili odbija (član 318.), žalba nije dozvoljena.

Protiv presude kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela (član 317.) lica iz stava 1. ovog člana mogu u roku od osam dana od dana dostavljanja presude izjaviti žalbu zbog postojanja razloga iz člana 338. stav 1. ovog zakonika ili ako se presuda ne odnosi na predmet sporazuma (član 314.).

Dakle, zakonodavac predviđa pravo na izjavljivanje žalbe protiv presude kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela, ograničenog obima iz razloga navedenih u čl.319.st.3. ZKP, a da protiv pravnosnažne presude nije dozvoljena žalba kao redovni pravni lek.

Sud bi učini grešku ukoliko bi u pouci naveo da žalba protiv ove presude nije dozvoljena, jer su se stranke i branilac, kao obavezni sadržaj sporazuma, odrekle prava na žalbu. To bi bila nepotpuna pouka o pravnom leku.

Prema odredbi čl. 338.st 1. ZKP:

Ispitujući optužnicu, veće (član 21. stav 4.) će odlučiti rešenjem da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja ako ustanovi da:

1) delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti;

2) je krivično gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili da postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje;

3) nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe.

Ako je nakon ispitivanja optužnice podnesene bez sprovođenja istrage sprovedena istraga (član 337. st. 3. i 4.), a veće, po sprovedenoj istrazi, nađe da postoje razlozi iz stava 1. tačka 3) ovog člana, odlučiće rešenjem da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja.

Ako pravilno tumačimo sve napred citirane zakonske odredbe, onda proizilazi da se stranke i branilac prilikom zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela iz čl.313. ZKP, odriču prava na žalbu protiv odluke suda-presude kojom se u potpuosti prihvata sporazum, ali ne i prava na izjavljivanje žalbe u slučajevima predviđenim čl.319.st.3. ZKP.

Reč je dakle o delimičnom odustanku od prava na žalbu.

Treba napomenuti da se stranke i branilac mogu odreći i prava na žalbu iz razloga propisanih u čl.319.st.3. ZKP, odnosno iz razloga iz kojih bi došlo do obustave postupka i iz razloga da se presuda ne odnosi na predmet spora, s tim da u sudskoj praksi nije zauzet jedinstven stav da li to čine nakon održanog ročišta ili tek nakon dostavljanja presude po ovom osnovu.

Imajući u vidu navedeno, sama pravna pouka u presudi kojom se prihvata sporazum o priznanju krivičnog dela iz čl.317. ZKP, treba da sadrži i deo koji se odnosi na pravo stranaka i branioca da u roku od 8 dana od dana dostavljanja presude mogu izjaviti žalbu iz razloga propisanih u čl.319.st.3. ZKP, u kom slučaju pravnosnažnost i izvršnost ove presude nastupa donošenjem odluke drugostepenog suda po žalbi ili istekom roka za izjavljivanje žalbe, sa napomenom da zakonodavac nije propisao kome se podnosi žalba, odnosno ko će da odlučuje o podnetoj žalbi.

Izvor: izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a.