Za razliku od prava svojine, državina je faktička vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vrši na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova i nezavisno od toga da li držalac veruje da je ovlašćen da vrši tu faktičku vlast.
Međutim, faktička vlast na stvari ne podrazumeva stalni kontakt sa stvari, već prostorni odnos prema njoj i ona se ostvaruje kroz njeno iskorišćavanje.
Državina može prerasti i u pravnu vlast, a značajna je jer njeni određeni oblici mogu dovesti do svojine uz ispunjenje nekij uslova predviđenih zakonom.
Odredbe čl.70-81. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Sl. list SFRJ”, br. 6/80 i 36/90, “Sl. list SRJ”, br. 29/96 i “Sl. glasnik RS”, br. 115/2005 – dr. zakon) određene je pojam državine, kao i sve drugo bitno za državinu.
Prema navedenim odredbama:
Državinu stvari ima svako lice koje neposredno vrši faktičku vlast na stvari (neposredna državina).
Državinu stvari ima i lice koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugog lica, kome je po osnovu plodouživanja, ugovora o korišćenju stana, zakupa, čuvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu državinu (posredna državina).
Državinu prava stvarne službenosti ima lice koje faktički koristi nepokretnost drugog lica u obimu koji odgovara sadržini te službenosti.
Više lica mogu imati državinu stvari ili prava (sudržavina).
Lice koje po osnovu radnog ili sličnog odnosa, ili u domaćinstvu vrši faktičku vlast na stvari za drugo lice, a dužno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica, nema državinu.
Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.
Državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova.
Savesnost državine se pretpostavlja.
Naslednik postaje držalac u trenutku otvaranja nasleđa, bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari.
Državina se gubi kada držalac prestane da vrši faktičku vlast na stvari.
Državina se ne gubi ako je držalac privremeno sprečen da vrši faktičku vlast nezavisno od svoje volje.
Svaki držalac stvari i prava (član 70) ima pravo na zaštitu od uznemiravanja ili oduzimanja državine (smetanje državine).
Držalac ima pravo na samopomoć protiv onoga ko ga neovlašćeno uznemirava u državini ili mu ju je oduzeo, pod uslovom da je opasnost neposredna, da je samopomoć nužna i da način njenog vršenja odgovara prilikama u kojima postoji opasnost.
Sudska zaštita od uznemiravanja, odnosno oduzimanja državine može se tražiti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja (spor zbog smetanja državine).
Sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, pri čemu nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost držaoca.
I držalac koji je državinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zaštitu, osim prema licu od koga je na takav način došao do državine, ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz člana 77. ovog zakona.
Odlukom o zahtevu za zaštitu od smetanja državine određuju se zabrana daljeg uznemiravanja državine pod pretnjom novčane kazne, odnosno vraćanja oduzete državine, kao i druge mere potrebne za zaštitu od daljeg smetanja.
Sudržalac uživa zaštitu po odredbi člana 75. ovog zakona u odnosu na treća lica, kao i u međusobnim odnosima sa drugim sudržaocima, ako jedan od njih onemogućava drugoga u dotadašnjem načinu vršenja fizičke vlasti na stvari koja je u njihovoj državini.
Nezavisno od spora zbog smetanja državine (član 77) može se tražiti sudska zaštita državine po osnovu prava na državinu.
Državina se dakle, deli na :
Zakonitu i nezakonitu državinu i savesnu i nesavesnu državina.
Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je po objektivnom pravu podoban za sticanje one vrste poava čiju sadržinu držalac vrši.Pravni poslovi koji mogu dovesti do zakonite svojinske državine su kupoprodaja, trampa, poklon.
Nezakonita je ona državina koja
se ne zasniva na punovažnom pravnom osnovu.Primeri za to su nezakonito
oduzimanje stvari, zadržavanje stvari i sl.
Državina je savesna ako držalac ne
zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova.
Nesavesna državina postoji kada je držalac stvari morao i mogao znati da se preduzetim aktom ne može steći pravo za koje tvrdi da mu pripada i koje odgovara njegovim faktičkim ponašanjem prema stvari.
Zaštita državine
Pravilo je da se zaštita od povrede prava ostvaruje putem državnih organa.
Državina se štiti jednako kao i prava – samozaštitom i intervencijom države preko njenih organa.
Samozaštita (samopomoć) je pravo držaoca da sam, primenom izvesne sile, odbije smetanje svoje državine, odnosno vrati državinu koja mu je oduzeta.
Zaštita državine, odnosno postupak u parnicama zbog smetanja državine, propisan je odredbama čl.448-454. Zakon o parničnom postpku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014 i 87/2018).
Prema navedenim odredbama:
Ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u parnicama zbog smetanja državine shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.
Prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja ovih sporova.
U postupku u parnicama zbog smetanja državine ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na odgovor na tužbu i zakazivanje i održavanje pripremnog ročišta. U pozivu za glavnu raspravu navešće se, pored ostalog, da će sud, ako tuženi izostane sa ročišta za glavnu raspravu, da donese rešenje zbog izostanka.
Raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničiće se samo na raspravljanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja. Isključeno je raspravljanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete.
Ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud će da donese rešenje zbog izostanka, pod uslovima iz člana 351. ovog zakona.
U toku postupka sud može po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke da odredi privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenaknadive štete.
Sud će odluku o određivanju privremene mere po predlogu stranke da donese u roku do osam dana od dana podnošenja predloga.
Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.
Sud će u odluci kojom nalaže strankama ispunjenje dužnosti da odredi rok za njeno ispunjenje.
Rok za izjavljivanje žalbe protiv odluke suda je osam dana.
Iz opravdanih razloga sud može da odluči da žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
U postupku po žalbi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetanja državine shodno se primenjuju odredbe člana 383. stav 4. i čl. 384. i 385. ovog zakona.
Protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.
Tužilac gubi pravo da u izvršnom postupku zahteva izvršenje rešenja kojim se tuženom po tužbi zbog smetanja državine nalaže izvršenje određene radnje, ako nije zahtevao izvršenje u roku od 30 dana od proteka roka koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje.
Ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka zbog smetanja državine dozvoljeno je samo iz razloga propisanih u članu 426. tač. 1) do 3) ovog zakona u roku od 30 dana od pravnosnažnosti rešenja o smetanju državine.
Tužba zbog smetanja poseda je kondemnatorna tužba, a rešenjem suda se naredjuje tuženom da uspostavi pređašnje posedovno stanje i da se ubuduće uzdržava od smetanja, a ako je u pitanju oduzimanje poseda, onda uspostavljanje poslednjeg stanja poseda.
Dakle, držaocu stoji kao poseban način zaštite i tužba zbog ometanja državine, koja se ograničava samo na raspravljanje i dokazivanje činjenice poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja.
Samo izuzetno, u slučaju da ako od dana kada je tuženik saznao da mu je tužilac oduzeo državinu do dana povratka državine proteklo više od 30 dana, sud raspravlja o prigovoru tuženog.
U slučaju tužbe radi oduzimanja državine tuženi može utvrditi tačnost te činjenice ili da da prigovor vezan za raniju državinu.
Dakle,
državina se može zaštiti i pred sudom. U sudskom postupku državina se štiti
podizanjem tužbi radi povraćaja predmeta državine i radi obustave akata koji
smetaju državinu.
Kada je držalac lišen državine stvari, protiv drugogo lica koje drži tu stvar
podnosi se tužba radi povraćaja predmeta, dok se tužba radi obustave akata
podnosi u slučaju kada držalac nije lišen državine, već samo ometan u vršenju
vlasti nad predmetom državine.
Sudski postupak po ovim tužbama vezan je određen rokovima i sumaran je
(ispituju se samo činjenice oduzimanja ili smetanja državine).
Pravni poredak pruža zaštitu onima koji treba da je dobiju, a subjekti prava su
dužni da postupe po pravilima poretka u pogledu načina ostvarivanja te zaštite.
Možemo zaključiti da vansudska zaštita podrazumeva pravo na samopomoć, a sudska se pruža kroz postupak za zaštitu državine po pravilima posebnog parničnog postupka. Kod državinskih tužbi suština je u tome da je neovlašćeno smetanje državine zabranjeno i to bez obzira na to o kakvoj je državini reč i bez obzira na to da li onaj koji smeta državinu smatra da ima jače pravo na posed. Da bi uživao pravnu zaštitu, držalac mora biti ovlašćen na državinu. Takođe, značajno je napomenuti da državinu, pa i državinsku zaštitu uživaju kako fizička, tako i pravna lica I to bez obzira na osnov. Savesnom držaocu zakon pruža zaštitu, čak i u odnosu na vlasnika.
Izvor: Izvodi iz zakona su peuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.