Da li će biti promena u dosadašnjem načinu akreditacije visokoškolskih ustanova u Srbiji trebalo bi da bude poznato nakon današnjeg sastanka predstavnika Ministarstva prosvete sa kreatorima Strategije obrazovanja Srbije, na kome će se razgovarati o predlogu akcionih planova za realizaciju tog dokumenta. Jedan od autora strategije Vlastimir Matejić najavio je da će predložiti privremeno zaustavljanje akreditacije zbog nedovoljne strogosti procedure i rada komisije, koji nije u skladu sa usvojenim preporukama iz strategije.
– Zalaganjem za zaustavljanje akreditacije krši se Zakon o visokom obrazovanju, i to ne samo u pogledu vremenske dinamike, već i funkcionisanja sistema za obezbeđenje kvaliteta. Jedino telo koje je nadležno da predloži ovakav korak je Nacionalni savet za visoko obrazovanje, a on se zaobilazi. Prema zakonu, promene standarda i procedura Nacionalni savet usvaja na predlog Komisije za akreditaciju, a o izmenama koje pominje profesor Matejić nismo obavešteni. Nastao bi zastoj od koga bi korist imale samo neakreditovane ustanove – kaže za Danas Vera Vujčić, predsednica Komisije za akreditaciju (KAPK).
I Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, slaže se da bi zaustavljanje akreditacije išlo naruku „onima protiv kojih se Matejić bori“. On ističe da je Savet kategorički protiv zaustavljanja postupka koji je počeo i promene pravila u toku igre.
– Smatram da akreditacione standarde treba pooštriti, ali sistematska revizija je trebalo da bude urađena pre početka novog ciklusa akreditacije. Ako eksperti smatraju da akreditacija nije urađena dobro, neka jasno kažu šta je to toliko loše – ističe Stanković za Danas.
Na naš komentar da je jedna od glavnih primedbi što su praktično sve visokoškolske ustanove tokom prvog ciklusa akreditovane, Stanković odgovara da je „akreditacija pomoć, a ne arbitar koji kažnjava“.
Zanimljivo je da nijedna visokoškolska ustanova nije zvanično zatražila izmenu standarda za akreditaciju, uprkos brojnim kritikama u poslednjih pet godina. U tome je među najglasnijima bio Beogradski univerzitet, a bivši rektor Branko Kovačević prebacuje odgovornost na Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
– Savet je trebalo time da se pozabavi pre nego što smo ušli u novi ciklus. Bilo je dosta problema sa društveno-humanističkim naukama i umetnošću, a fakulteti iz tih polja su najbrojniji. Tu je trebalo napraviti realnije standarde, jer su se postojeći teško sprovodili u praksi, tako da niste znali šta da radite, da li da akreditujete sve ili nikoga. I oni su ih sve akreditovali. Standardi dobro „gađaju“ tehničko-tehnološke, prirodne, pa čak i medicinske nauke, ali je problem što su „preslikani“ na društveno-humanističko i polje umetnosti – kaže Kovačević za Danas.
Na pitanje zašto BU nije pokrenuo inicijativu za izmenu standarda, Kovačević odgovara da je bilo predloga veća društveno-humanističkih nauka, o kojima je raspravljano na Konferenciji univerziteta Srbije, ali da ih Nacionalni savet za visoko obrazovanje „nije uzeo u ozbiljno razmatranje“.
– Onda smo zakasnili, ušlo se u novi krug akreditacije i sada nemate kud, jer se ne mogu menjati pravila u toku igre. Opet će sve da bude po starom. Opet će akreditacija da traje duže nego što treba, opet će svi da budu akreditovani, a to je igra bez granica – tvrdi Kovačević.
U Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje tvrde da po Zakonu o visokom obrazovanju nisu mogli sami da menjaju akreditacione standarde i da su takvo tumačenje dobili od pravnika.
– Nacionalni savet usvaja standarde na predlog Komisije za akreditaciju. To je logično, jer ona mnogo bolje može da uoči šta je dobro, a šta loše. Mi smo tražili od komisije da se izjasni o postojećim standardima između dva ciklusa, ali osim nekoliko sitnih stvari, nije bilo drugih predloga – kaže Srđan Stanković, predsednik NSVO.
U Komisiji za akreditaciju smatraju da su standardi „adekvatni, primenljivi i da su prošli proveru u praksi“, te da nije bilo razloga da predlažu izmene. Predsednica tog tela Vera Vujčić ističe da je Evropska mreža akreditacionih agencija (Enkva) verifikovala standarde i procedure na osnovu kojih radi KAPK i dodaje da „iz akademske zajednice nisu dobili nijednu pisanu inicijativu za promenu standarda“. Ona dodaje da su moguće određene izmene u hodu, što je i evropska praksa, ali da korenitih promena standarda u toku akreditacije ne sme biti, jer bi to poremetilo ceo postupak.
Šta piše u Strategiji obrazovanja
„Komisija za akreditaciju unaprediće svoj rad tako što će, uz učešće akademske zajednice, studenata i poslodavaca, pristupiti neophodnim izmenama standarda; u proces akreditacije uključiti nezavisne (domaće i inostrane) eksperte, studente i poslodavce; javno objavljivati izveštaje o nalazima recenzenata i KAPK koji su relevantni za donošenje odluke o akreditaciji.
Spoljašnju proveru kvaliteta i proces akreditacije u narednom periodu trebalo bi da sprovodi nacionalno telo koje deluje nezavisno od akademske zajednice i Ministarstva prosvete, navodi se u Strategiji obrazovanja Srbije do 2020. godine.
Izvor: Danas