Elektronska komunikacija i računanje rokova u javnim nabavkama i upravnom postupku

I Uvod

Posle donošenja Zakona o javnim nabavkama(„Sl. glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015, u daljem tekstu ZJN), ove godine došlo je i do usvajanja novog Zakona o opštem upravnom postupku ( “Sl. glasnik RS”, br. 18/2016), koji će sem određenih odredbi početi da se primenjuje 2017. god. Kako se u nekim slučajevima u postupku nabavki supsidijerno primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 33/97, 31/2001 i “Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, u daljem tekstu ZOUP), doći će i do izmena u obaveznosti postupanja tokom vremena i početka primene novih odredbi Zakona. Ovde dolazi do primene više zakona koji se međusobno razlikuju u odredbama i vremenskom važenju što će dovesti do različitog postupanja organa (novi ZOUP za razliku od starog poznaje i uvodi pojam elektronske komunikacije).

U javnim nabavkama se prvi put uvodi mogučnost komunikacije i dostavljanja dokumenata elektronskim putem (e-mailom ili faksom), koje je postalo redovno(često korišćeno) sredstvo komunikacije, pa samim tim i ovo rešenje pretstavlja realno sagledavanje potreba u sadašnjem vremenu. Svakako ovo rešenje daje brojne mogućnosti (brzina, efikasnost, laka dostupnost itd.) međutim kako još uvek novo u našem pravnom sistemu postoje brojne nedoumice i propusti. Zavisno od faze postupka i vrste dokumenata koji se dostavljaju, primenjuju se posebna pravla (tj. i Zakon o opštem upravnom postupku), pa ćemo njihov odnos i prmenu detaljnije obajsniti u redovima koji slede.

 

II. Elektronska Komunikacija

Donošenjem ZJN predviđena je elektronska komunikacija u čl. 20 . koji glasi:

 

Član 20.

Komunikacija se u postupku javne nabavke i u vezi sa obavljanjem poslova javnih nabavki odvija pisanim putem, odnosno putem pošte, elektronske pošte ili faksom, kao i objavljivanjem od strane naručioca na Portalu javnih nabavki.

Izabrano sredstvo komunikacije mora biti široko dostupno, tako da ne ograničava mogućnost učešća zainteresovanih lica u postupku javne nabavke.

Komunikacija treba da se odvija na način da se poštuju rokovi predviđeni ovim zakonom i da se u tom cilju, kada je to moguće, koriste elektronska sredstva.

Komunikacija se mora odvijati na način da se obezbedi čuvanje poverljivih i podataka o zainteresovanim licima, podataka o ponudama i ponuđačima do otvaranja ponuda, da se obezbedi evidentiranje radnji preduzetih u postupku i čuvanje dokumentacije u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast dokumentarne građe i arhiva.

Alati koji se koriste u komunikaciji elektronskim sredstvima i njihove tehničke karakteristike moraju biti široko dostupni i interoperativni, takvi da koriste proizvode informacionih tehnologija u opštoj upotrebi.

Ako je dokument iz postupka javne nabavke dostavljen od strane naručioca ili ponuđača putem elektronske pošte ili faksom, strana koja je izvršila dostavljanje dužna je da od druge strane zahteva da na isti način potvrdi prijem tog dokumenta, što je druga strana dužna i da učini kada je to neophodno kao dokaz da je izvršeno dostavljanje.

Osim redovnog  pisanim putem, odnosno putem pošte,  predviđeno je sada i komuniciranje putem elektronske pošte ili faksom.

Kako je postavljena definicija, kominikacija  se odnosi na sve oblike komunikacije između naručioca i stranaka(zinteresovano lice, ponuđač, kandidat ili podnosilac prijave) te obuhvata i postupak zaštite prava(jer je u vezi sa obavljanjem poslova javnih nabavki). Kao što smo videli ponuđač (tj. lice sa aktivnom legitimacijom) može podneti elektronskim putem ili faksom bilo koji podnesak naručiocu, i to važi i za zahtev za zaštitu prava koji se dostavlja naručiocu. Međutim ostaje nedoumica šta je sa načinom dostavljanja RK (ona nije obuhvaćena čl.  20.)?  U samom članu 149. ZJN stoji da zahtev za zaštitu prava se podnosi naručiocu, a kopija se istovremeno dostavlja Republičkoj komisiji.

Ponuđač (tj. lice sa aktivnom legitimacijom) može podneti elektronskim putem ili faksom bilo koji podnesak naručiocu, i to važi i za zahtev za zaštitu prava koji se dostavlja naručiocu

Ovu nedomicu razrešila je i sama RK u svom obaveštenju:

Republička komisija obaveštava sva lica koja jesu ili bi mogla da budu stranke u postupcima zaštite prava, kao i u drugim postupcima iz njene nadležnosti da jedini relevantan način za obraćanje ovom organu predstavlja slanje podnesaka u vidu poštanskih pošiljki upućenih na zvaničnu prijemnu adresu koja glasi ul. Nemanjina br. 22-26, Beograd ili njihova predaja na zvaničnu prijemnu pisarnicu ovog organa koja se nalazi na pomenutoj adresi.

Iz navedenog razloga, podnesci primljeni putem elektronske pošte nisu relevantni za postupanje u postupcima zaštite prava, kao i u drugim postupcima iz nadležnosti Republičke komisije.

U vezi sa tim, Republička komisija posebno ukazuje i pojašnjava da se odredbe člana 20. ZJN (koje najverovatnije predstavljaju razlog zbog kojeg se pojavila praksa određenog broja stranaka da se ovom organu obraćaju tako što svoje podneske upućuju putem elektronske pošte), ne odnose na postupke zaštite prava kada se isti vode pred Republičkom komisijom.

Naime, odredbama člana 20. ZJN uvedena je elektronska pošta kao jedan od nekoliko mogućih vidova komunikacije prilikom sprovođenja postupka javne nabavke, a kako isti sprovodi naručilac to znači da je ovaj vid komunikacije moguć isključivo između njega i zainteresovanih lica i ponuđača, i to samo pod uslovom da taj vid komunikacije predstavlja od svih učesnika u postupku javne nabavke izabrano sredstvo komunikacije, što znači da su se svi unapred saglasili da ga primenjuju.

 

Dakle, dostavljanje podnesaka(zahteva za zaštitu prava) elektronskim putem RK nije moguće. Kako je RK drugostepeni organ(nije obuhvaćen definicijom iz čl. 20. ZJN) ovde se kod načina dostavljanja primenjuje ZOUP.

Po Zakonu o opštem upravnom postupku (“Sl. listu SRJ”, br. 33/97, 31/2001 i “Sl. glasniku RS”, br. 30/2010), koji je trenutno važeći, elektronska komunikacija nije predviđena, kao ni mogućnost dostavljanja podnesaka na taj način

III. Računjanje rokova kod dostavljanja elektronskim putem

Druga nedoumica predstavlja računanje rokova kod dostavljanja podnesaka elektronskim putem.

Posle ponošenja bilo kog podneska, druga strana je dužna da pošalje potvrdu o prijemu, kada je to neophodno kao dokaz da je izvršeno dostavljanje. Međutim ako druga strana to ne učini, uzima se da je dostavljanje izvršeno, osim ako strana koja nije izvršila potvrdu prijema dokumenta dostavljenog na navedeni način, ne dokaže suprotno.

U ZJN-u su običnio propisani rokovi samim zakonom, a negde je zakonodavac ostavio i naručiocu da odredi rok. Međutim kako samo računanje rokova nije detaljno uredilo ZJN-om, u tim situacija se primenjuje ZOUP. Za preduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu biti potpuno određeni rokovi zakonom. Ako rokovi nisu određeni zakonom ili drugim propisom, određuje ih, s obzirom na okolnosti slučaja, službeno lice koje vodi postupak. Rokovi se obično računaju na dane, mesece i godine, a mogu se računati i na časove.

O pitanju elektronske komunikacije i određivanja rokova postoji i stav RK od 14. aprila 2014. godine:

Komunikacija putem elektronske pošte ili faksom iz člana 20. Zakona o javnim nabavkama, može da se koristi u postupku javne nabavke, odnosno u postupku zaštite prava, ukoliko je takav način komunikacije izabran od strane naručioca navođenjem adrese elektronske pošte ili broja faksa u pozivu za podnošenje ponuda ili prijava ili u konkursnoj dokumentaciji, odnosno od strane zainteresovanog lica, ponuđača, podnosioca prijave ili kandidata u ponudi, prijavi ili zahtevu za dodatnim informacijama ili pojašnjenjima. Pored navedenog, smatraće se da su naručilac ili zainteresovano lice, ponuđač, podnosilac prijave ili kandidat izabrali komunikaciju putem elektronske pošte ili faksom i ukoliko konkursnu dokumentaciju ili dodatne informacije ili pojašnjenja, odnosno ponudu, prijavu ili zahtev za dodatnim informacijama ili pojašnjenjima dostave drugoj strani sa određene adrese elektronske pošte ili broja faksa, pa će se ta adresa i broj koristiti i za dostavljanje dokumenata njima. Strana koja je izabrala komunikaciju putem elektronske pošte ili faksom, a želi da prijem dokumenata vrši samo u svoje radno vreme, dužna je da u istom dokumentu u kojem je navela adresu elektronske pošte ili broj faksa navede šta se u njenoj unutrašnjoj organizaciji smatra radnim danom i radnim vremenom. U suprotnom, dužna je da prijem dokumenata na navedeni način vrši od 0 do 24 sata svakog radnog dana. Kada je jedna strana u skladu sa navedenim stavom izabrala komunikaciju putem elektronske pošte ili faksom, dužna je da, u skladu sa odredbom člana 20. Zakona o javnim nabavkama, na zahtev strane koja vrši dostavljanje, potvrdi prijem svakog dokumenta dostavljenog na izabranu adresu elektronske pošte ili broj faksa kada je to neophodno kao dokaz da je dostavljanje izvršeno. U protivnom, pretpostavka je da je dostavljanje izvršeno, osim ako strana koja nije izvršila potvrdu prijema dokumenta dostavljenog na navedeni način, ne dokaže suprotno. Naručilac koji je na ovaj način dostavljao odluku o dodeli ugovora, o priznavanju kvalifikacije, zaključenju okvirnog sporazuma ili podnosilac koji je na ovaj način dostavljao zahtev za zaštitu prav, odnosno dopunu zahteva mora da ima potvrdu prijema kao dokaz o izvršenom dostavljanju.

Kod zahtev-a za zaštitu prava se previđaju odredbe koje određuju način računanja rokova i dostavljanja a one nisu predviđene ZJN-om. Ovde zapravo leži najveća nedoumica, te su naručioci često u praksi ograničavali rokove za zaštitu prava, na šta nisu imali prava.

Odredbom čl. 148. ZJN predviđeno je da se na pitanja postupka zaštite prava koja nisu uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak.

Rokovi se računaju – kad je rok određen u danima, dan u koji je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kog treba računati trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni dan. Rok koji je određen u mesecima, odnosno po godinama završava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno danu u koji pada događaj od kog se računa trajanje roka. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca.

Završetak roka može se označiti i određenim kalendarskim danom.

Dakle, pitanja koja se tiču dostavljanja i računanja rokova gde nisu izričito ptopisana ZJN-om, primenjuje se ZOUP, što zapravo predstavlja odnos opšteg i posebnog upravnog postupka

IV Opšti i poseban upravni postupak

Upravno pravo predstavja skup pravila kojima se reguliše obavezno postupanje državnih organa kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove.

Opšti upravni postupak obuhvata pravila koj su obavezna za sve ili veći deo oblasti uprave, te važe za sve državne organe i organizacije koje u tim oblastima rešavaju, a nije propisan poseban upravni postupk.

Ovaj opšti upravni postupak propisan je ZOUP-om.

Posebni upravni postupci predstavljaju posebna pravila postupanja za pojedine upravne oblasti i uređuju obično smo pojedina pitanja i oblasti. Ona se obično uređuju posebnim zakonom, i ukoliko je potrebno i drugačije nego što je je uređeno opštim upravnim postupkom (ZOUP).

Takav primer imamo u obalsti carine, poreza, javnih nabavki itd. Ono što je najbitnije istaći za posebne upravne postupke, jeste da se tim zakonima i postupcima regulišu i uređuju posebni, karakteristični instituti koji postoje samo u toj oblasti. Za sva ostala pitanja primenjuje se opšti upravni postupak (ZOUP).

Dakle, u odnosu opšteg i posebnog upravnog postupka važi načelo supsidijarnosti, tj.opšti upravni postupak se koristi kao dopunski.

Zakoni posebnih upravnih postupaka isključuju primenu ZOUP-a u tim oblastima, po načelu „lex specialis derogat legi generali“.

 

V Ograničavanje roka za dostavljanje zahteva radnim vremenom naručioca

Kao što smo već napomenuli elektronska komunikacija koja je predviđena ZJN-om primenjuje se i na postupak zaštite prava (postoji mogućnost dostavljanja samo prvostepenom organu – naručiocu), ali se na način računanja rokova u postupku zaštite prava primenjuju pravila opšteg upravnog postupka. Ovo predstavlja najbitniji podatak, te se mogućnost ograničavanja rokova predviđen pravnim stavom RK ovde ne može primeniti.

 

Elektronska komunikacija koja je predviđena ZJN-om primenjuje se i na postupak zaštite prava (postoji mogućnost dostavljanja samo prvostepenom organu – naručiocu), ali se na način računanja rokova u postupku zaštite prava primenjuju pravila opšteg upravnog postupka

O vom pitanju rešavala je i Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, u odluci br. 4-00-2684/2015 od 30. decembra 2015. god.:

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je poslednji dan roka za dostavljanje ponuda u predmetnom postupku javne nabavke bio dan 09.10.2015. godine, što znači da je, shodno citiranoj odredbi člana 149. stav 3. ZJN. poslednji dan roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava kojim se osporava sadržina konkursne dokumentacije bio dan 02.10.2015. godine.

 

Dalje, u konkursnoj dokumentaciji, podnosilac zahteva je elektronskim putem, na elektronsku adresu naručioca dana 02.10.2015. godine u 15:00 časova, uputio zahtev za zaštitu prava, kojim je osporio sadržinu konkursne dokumentacije, a naručilac je zahtev podnosioca zahteva primio 02.10.2015. godine, u 15:01 časova, te mu je istog dana, u 15:34 časova, potvrdio prijem zahteva za zaštitu prava.

Shodno navedenom, Republička komisija je ocenila da je u konkretnoj situaciji navedeni zahtev za zaštitu prava blagovremen.

Okolnost da je naručilac primio zahtev za zaštitu prava podnosioca zahteva nakon isteka časa koji je određen u predmetnoj konkursnoj dokumentaciji (posle 15:00 časova), po oceni Republičke komisije ne može da utiče na blagovremeneost konkretnotg zahteva za zaštitu prava. Ovo iz razloga što je odredbom 149. stav 3. ZJN propisano da će zahtev za zaštitu prava kojim se osporava sadržina konkursne dokumentacije smatrati blagovremenim ako je primljen od strane naručioca najkasnije sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda. Kako je odredbama člana 90. stav 1. i 2. ZUP-a propisano je da se rokovi mogu računati na dane, to dalje znači da rok ističe istekom dana, odnosno u 24 časa tog dana.

Shodno navednom, u konkretnom slučaju rok za podniošenje zahteva za zaštitu je istekao dana 02.10.2015. godine u ponoć, odnosno u 24:00 časova, i naručilac nije mogao da postupajući po uloženom zahtevu za zaštitu prava isti odbaci kao neblagovremen ističući da je primljen nakon 15:00 časova a ne navodeći u zaključku da iz tog razloga podnosilac zahteva nije postupio u zakonskom roku.

Imajući u vidu navedeno Republička komisija ukazuje da se ne može prihvatiti argumentacija naručioca izneta u vezi primene 13. načelnog stava Republičke komisije, odnosno da je blagovremen zahtev za zaštitu prava samo ukoliko je isti primljen od strane naručioca sedam dana pre isteka roka podnošenje ponuda u 15:00 časova.

Navođenje radnog vremena naručioca u konkursnoj dokumantaciji, kao što je naručilac u konkretnom slučaju učinio ( „radni dan od 07:00 časova do 15:00 časova“),po oceni Republičke komisije, predstavlja informaciju ponuđačima o tome u koje vreme mogu vršiti komunikaciju putem elektronske pošte ili faksom sa naručiocem, u smislu odredbe člana 20. ZJN, ali ne može predstavljati određivanje roka u kom ponuđači mogu blagovremeno podneti zahtev za zaštitu prava. Ovo iz razloga što insistiranje naručioca da zahtev za zaštitu prava, može podneti samo u toku radnog vremena naručioca, predstavlja ograničavanje odnosno skraćivanje zakonom propisanog roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava koji je određen odredbom člana 149. stav 3. ZJN.

 

Prema tome, kako je u konkretnom slučaju podnosilac zahteva elektronskim putem uputio zahtev za zaštitu prava naručiocu dana 02.10.2015. godine, a imajući u vidu da je naručilac potvrdio prijem navedenog zahteva za zaštitu prava, i to kako sledi iz dostavljene dokumentacije, nakon 15:00 časova putem elektronske poruke prosleđene podnosiocu zahteva u 15:34 časova dana 02.10.2015. godine, to je po oceni Republičke komisije, podneti zahtev blagovremen u smislu člana 149. stav 3. ZJN.

Kao što smo mogli da vidimo, ovo pitanje zahteva kompleksnu analizu odredaba više zakona mišljenja nadležnih organa i tumačenje istih, pa su mnogi naručioci postupali nezakonito.

 

VI Novine koje donosi novi ZOUP

U skladu sa tendecijom usklađivana zakonodavstva sa pravnim sitemom evropske unije donet je i novi Zakon o opštem upravnom postuku, iako je njegov prethodnik opstao dosta dugo i pokazao se dosta dobro u praksi. Ovo usklađuivanje odnosi se pre svega na uporedno pravna rešenja i međunarodne standarde, posebno sa načelima i pravilima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Rim, 1950. godina, sa dodatnim protokolima) ratifikovane 2003. godine, principima Evropskog administrativnog prostora, i naročito proces pristupanja Evropskoj uniji u kojem će se reforma javne uprave analizirati i sa stanovišta normativnih rešenja. Uvedena su i pravila i mogućnost dostavljanja elektronskim putem.

Ove promene bi trebalo doprineti unapređenju rada cele države, njenih organa i celokupne javne uprave u smislu efikasnosti delotvornosti i zakonitosti.  Ovde Vam predstavljamo samo novine koje će biti vezane za elektronsku komunikaciju i računanje rokova.

 

Učesnici u upravnom postupku (čl. 33 – 55)

 

Organ postupa u upravnoj stvari preko ovlašćenog službenog lica. Njegovа dužnost jeste vođenje postupkа i odlučivаnje o uprаvnoj stvаri ili preduzimanja određenih radnji u postupku. Ukoliko eventualno ovlašćeno službeno lice nije određeno, upravni postupak rešava rukovodilac organa.

Jedno od bitnijih novina jeste uvođenje instituta jednistvenog upravnog mesta. Na ovaj način se postiže organizacija i koncetracija svih usluga na jednom mestu. U pitanju je pravni osnov koji omogućava organima da spajaju više povezanih događaja radi ostvarivanja prava (npr. rođenje deteta, ostvarivanj prava iz socijalnog osiguranja itd.). Takođe moguće je povezati više prava ako o njima odlučuje isti organ. Dakle umesto obraćanja više organa i vođenja više postupaka, sada će to sve biti moguće izvršiti pred jednim organom, podnoseći jedan zahtev i dobijajući jedno rešenje. Ovo će dovesti do velike uštede kako u novcu tako i u vremenu svih stranaka, što za krajnju posledicu treba da ima delotvornu i efikasnu upravu, koja se ponaša odgovorno prema svim građanima.

Opštenje organa i stranaka (čl. 56 – 65)

Novina je mogućnost lica sa invaliditetom da opšti i prati tok postupka preko tumača ili na drugi odgovarajući način. Data je mogućnost da se kao stranka se pojavljuje i lice koje štiti posebne kolektivne interese.

Uvodi se mogućnost elektronskog opštenja, što je novina koja bi tek trebala da dobije veću upotrebu u skorijoj budućnosti. Takođe predviđena je obaveza za organ da objavljuje na svojoj veb prezentaciji obaveštenja o mogućnosti elektronskog opštenja između organa i stranke, o tome da se organu podnose elektronska dokumenta i da ih organ upućuje stranci, i sl.

To praktično znači da će početkom primene ovih odredbi, najverovatnije biti moguće podnošenje zahteva za zaštitu prava elektronskim putem i RK.

 

Početkom primene odredbi novog ZOUP-a vezanih za el. komunikaciju, najverovatnije će biti moguće podnošenje zahteva za zaštitu prava i elektronskim putem RK

 

Obaveštavanje (čl. 66 – 78)

Odredbe o postupcima obaveštavanja (čl. 70. i 71):

1. a) elektronskim putem – što je na liniji osavremenjivanja i pojednostavljivanja kontakata između organa i drugih učesnika u postupku, kao i njegove ekonomičnosti;
2. b) putem pošte;
3. v) dostavljanjem.

Dostavljanje može biti : lično, posredno i javno. Sa dostavljanjem formalno su izjednačeni i obaveštavanje elektronskim putem i obaveštavanje preporučenom poštom.

Novina je i da su odredbe o ličnom dostavljanju izmenjene u odnosu na važeći ZUP. Ako se stranka ne nađe na adresi na kojoj treba da se izvrši dostavljanje, dostavljač je dužan da još jednom pokuša uručenje u roku od 24 sata, dok prema novom zakonskom rešenju dostavljač (službeno lice organa ili poštanskog operatora) o tome sačinjava belešku i ostavlja obaveštenje na mestu na kojem je pismeno trebalo da bude uručeno. Dostavljač u obaveštenju, između ostalog, naznačava prostoriju unutar organa u kojoj pismeno može da se preuzme, kao i rok za njegovo preuzimanje, a po isteku roka od 15 dana od ostavljanja obaveštenja smatra se da je dostavljanje izvršeno (član 75). Ovim izmenama štiti se javni interes, ubrzava postupak i onemogućava izbegavanje dostavljanja akta koji je nepovoljan za stranku. S druge strane, stranka je zaštićena time što zna da bi akt trebalo da joj bude dostavljen, a ako postoje opravdani razlozi zbog kojih nije mogla da primi pismeno može tražiti vraćanje u pređašnje stanje.

Dostavnica(potvrda o dostavljanju kod ličnog i posrednog dostavljanja), može sada biti i u el. obliku.

Javno dostavljanje sastoji se od objavljivanja pismena na veb prezentaciji i oglasnoj tabli organa. Pismeno može da se objavi i u službenom glasilu, dnevnim novinama ili na drugi pogodan način. Smatra se da je javno dostavljanje izvršeno kada istekne 15 dana od kada je pismeno objavljeno na veb prezentaciji i oglasnoj tabli organa.

 

Rokovi (čl. 79 – 83);

 

Kod rokova nije bilo previše izmena. Tako da ako je rok određen na dane, dan kada je obaveštavanje izvršeno, odnosno dan u koji pada događaj od kog se računa trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se početak roka računa od prvog narednog dana. Rok koji je određen na mesece, odnosno na godine završava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je obaveštavanje izvršeno, odnosno danu u koji pada događaj od kog se računa trajanje roka. Ako tog dana nema u poslednjem mesecu, rok ističe poslednjeg dana u tom mesecu.

 VI  Usklađivanje našeg pravnog sistema

 

Elektronska komunikacija predstavlja najefikasniju i najbržu mogućnost dostavljanja dokumenata te iz tog razloga verovatno u budućnosti i najčešće korišćeno sredstvo. Novi Zakon o upravnom postupku je predvideo i ovu mogućnost kao i javno dostavljanje na web stranici organa, što će u velikoj meri ubrzati upravne postupke.

Svakako to nije sve jer se očekuju i izmene ili donošenje novog Zakona o javnim nabavkama, te posebnih zakona koji bi uredili još bliže oblast elektronske komunuikacije(Zakon o elektronskom dokumentu, Zakon o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju npr.), i tako omogućili svestranu upotrebu modernih sredstava komunikacija na najednostavniji način, bez potrebe tumačenja više komplikovanih i supotnih odredbi različitih propisa .

 

NAPOMENA: Tekst je prvobitno objavljen u časopisu “Bilten Javnih nabavki“, br. 5, septembar 2016. god.

Izvor: Izvod iz Zakona preuzet je iz programa “Propis Soft”-Redakcija Profi Sistem Com-a.