Posledice i početak primene izmena Carinskog zakona

Nakon izmena i dopuna Carinskog zakona („Službeni glasnik RS” br. 108/2016) , koje su u primeni od 5. februara 2017. god, sim odredaba čl. 3, 6, 7. i 34. ovog zakona koji se primenjuju od 1. jula 2017. godine. , pojavile su se nedoumice oko početka primene i posledica istih.

Član. 7. Carinskog zakona, koji je pre izmena glasio:

Posredno zastupanje u carinskom postupku u smislu člana 6. ovog zakona može da obavlja pravno lice:

1) koje ima registrovano sedište na carinskom području Republike Srbije,

2) koje je registrovano za poslove međunarodne špedicije,

3) koje ima najmanje jednog zaposlenog sa dozvolom za carinsko zastupanje.

Dozvola za carinsko zastupanje može se izdati fizičkom licu zaposlenom kod pravnog lica koje ima ovlašćenje za posredno zastupanje u carinskom postupku:

1) ako je radilo na poslovima carinjenja najmanje šest meseci,

2) ako ima najmanje srednju stručnu spremu,

3) ako je položilo poseban stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku, i

4) ako nije pravnosnažno osuđivano ili kažnjavano za krivična dela ili prekršaje spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih ili poreskih propisa.

Ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar) utvrđuje program i sadržinu posebnog stručnog ispita za zastupanje u carinskom postupku, kao i postupak izdavanja i oduzimanja dozvola za zastupanje u carinskom postupku.

Posebni stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar na predlog direktora Uprave carina.

Uprava carina izdaje i oduzima dozvole za zastupanje u carinskom postupku. Protiv ove odluke može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: ministarstvo).

Uprava carina oduzima dozvolu za zastupanje u carinskom postupku licu koje zastupanje obavlja na nezakonit, neispravan i neprofesionalan način, pod uslovom da je carinski zastupnik obavešten o ovome u pismenom obliku i da postoje osnovi za takvo upozorenje u smislu nezakonitog, neispravnog i neprofesionalnog obavljanja aktivnosti zastupanja u poslednje tri godine.

Uprava carina oduzima dozvolu za carinsko zastupanje licu ako se posle izdavanja dozvole izmene okolnosti iz stava 2. tačka 4) ovog člana.

Uprava carina neće izdati dozvolu za zastupanje u carinskom postupku carinskom službeniku koji je dobio otkaz. Carinskom službeniku koji je dao otkaz ili je penzionisan Uprava carina može izdati dozvolu za zastupanje u carinskom postupku posle isteka dve godine nakon napuštanja službe ili odlaska u penziju u skladu sa uslovima iz stava 2. ovog člana.

Kada se dozvola za carinsko zastupanje oduzme u skladu sa stavom 6. ovog člana, lica kojima je dozvola oduzeta stiču pravo da ponovo polažu stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku po isteku dve godine od dana oduzimanja dozvole. Lice kojem je dozvola oduzeta dva puta nema pravo da ponovo polaže stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku, na šta Uprava carina pazi po službenoj dužnosti.

Članom 3. izmena su brisane reči u stavu 5 ovog člana: „Protiv ove odluke može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: ministarstvo).”

Član. 12. Carinskog zakona, koji je pre izmena glasio:

Žalba na odluku i odlaganje izvršenja odluke

Član 12.

Protiv prvostepene odluke koju u upravnom postupku donese carinarnica može se uložiti žalba Komisiji za žalbe Uprave carina. Komisiju čine predsednik i četiri člana. Predsednik i članovi Komisije mogu imati zamenike. Predsednika, članove Komisije i njihove zamenike, na predlog direktora Uprave carina, imenuje ministar. Komisija donosi poslovnik.

Žalba ne odlaže izvršenje odluke.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, carinarnica koja je donela prvostepenu odluku u upravnom postupku može odložiti izvršenje odluke u celini ili delimično ne duže od 180 dana, ako priloženi dokazi i činjenice ukazuju na to da je odluka u suprotnosti sa carinskim propisima i da postoji opasnost od nanošenja velike štete licu koje izvršava odluku, zbog čega je odlaganje izvršenja opravdano. Kada se odluka odnosi na obračun uvoznih ili izvoznih dažbina, odlaganje izvršenja može biti odobreno samo ako se položi odgovarajuće obezbeđenje. Polaganje obezbeđenja neće se zahtevati ako bi to za dužnika predstavljalo neprimereno veliko opterećenje, odnosno nanelo veliku ekonomsku štetu.

Članom 6. izmena je zamenjen stav 1 koji sada glasi: „Protiv prvostepene odluke koju u upravnom postupku donese carinski organ može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: ministarstvo).”.

U stavu 3. reči: „carinarnica koja je donela” zamenjuju se rečima: „carinski organ koji je doneo”.

Član. 19. Carinskog zakona, koji je pre izmena glasio:

Obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe i o poreklu robe

Član 19.

Na pismeni zahtev zainteresovanog lica Uprava carina izdaje obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe (u daljem tekstu: OOS) po Carinskoj tarifi i obavezujuće obaveštenje o poreklu robe (u daljem tekstu: OOP). Zahtev za izdavanje obavezujućeg obaveštenja Uprava carina odbiće u slučaju kada se ne odnosi na nameravanu upotrebu OOS, odnosno OOP u carinskom postupku.

OOS, odnosno OOP obavezuje carinski organ samo u vezi sa tarifnim svrstavanjem robe, odnosno utvrđivanjem porekla robe. Ova obaveštenja obavezuju carinski organ u odnosu na lice kojem su izdata samo u vezi sa robom nad kojom su carinske formalnosti obavljene nakon što su obaveštenja izdata. Obaveštenja obavezuju lice kome su izdata u odnosu na carinski organ samo od dana kada su mu dostavljena ili se smatra da su mu dostavljena.

OOS, odnosno OOP važi tri godine od dana izdavanja.

Na zahtev carinskog organa, radi primene OOS, odnosno OOP u carinskom postupku, lice kome je izdato obavezujuće obaveštenje mora da dokaže:

1) u slučaju OOS, da deklarisana roba u potpunosti odgovara robi navedenoj u obavezujućem obaveštenju;

2) u slučaju OOP, da predmetna roba i okolnosti na osnovu kojih se određuje poreklo robe u potpunosti odgovaraju robi i okolnostima navedenim u obavezujućem obaveštenju.

OOS, odnosno OOP poništava se, u skladu s članom 14. ovog zakona, ako je zasnovano na netačnim ili nepotpunim podacima, koje je dao podnosilac zahteva.

OOS, odnosno OOP biće ukinuto, u skladu s članom 15. ovog zakona.

Obavezujuće obaveštenje ne može da bude izmenjeno.

Uprava carina donosi odluku o prestanku važenja obavezujućeg obaveštenja:

1) u slučaju OOS:

1. a) ako zbog izmene propisa više nije u skladu s važećim propisima;

30. b) ako više nije u skladu s tumačenjem jedne od nomenklatura navedenih u članu 30. ovog zakona:

– zbog izmena i dopuna komentara carinske tarife;

– zbog izmena Komentara Harmonizovanog sistema naziva i šifarskih oznaka robe ili zbog Mišljenja o svrstavanju, koje je donela Svetska carinska organizacija, osnovana 1952. godine pod nazivom „Savet za carinsku saradnju” ili zbog izmena Dopunskog komentara Kombinovane nomenklature ili zbog odluka o svrstavanju, objavljenih u „Službenom listu Evropske unije”;

2) u slučaju OOP:

1. a) ako zbog izmene propisa ili potvrđivanja međunarodnog ugovora više nije u skladu sa propisima, odnosno međunarodnim ugovorom;

1. b) ako više nije u skladu:

– sa aktom ministra u pogledu porekla robe;

– sa Sporazumom o pravilima o poreklu Svetske trgovinske organizacije (u daljem tekstu: STO) ili sa mišljenjima o poreklu koja su usvojena za tumačenje tog sporazuma od strane nadležnog tela STO;

3) U slučajevima iz tač. 1. i 2. ovog stava izdata obaveštenja prestaju da važe na dan početka primene donetog propisa ili međunarodnog ugovora, odnosno od dana objavljivanja Komentara, Dopunskog komentara, odnosno mišljenja o svrstavanju i mišljenja o poreklu.

Lice kome je izdato obavezujuće obaveštenje koje je prestalo da važi na osnovu stava 8. tačka 1. pod a), odnosno tačka 2. pod a) ovog člana može da koristi to obaveštenje šest meseci od dana prestanka njegove važnosti, ako je pre prestanka njegove važnosti zaključilo kupoprodajni ugovor za određenu robu na osnovu njega. U slučaju uvoza, odnosno izvoza robe za koju se prilikom obavljanja carinskih formalnosti podnose potvrde koje su bile izdate na osnovu tih obavezujućih obaveštenja, ta obaveštenja važe u roku važenja potvrde.

Izuzetno od stava 9. ovog člana, ako je propisom Vlade ili međunarodnim ugovorom utvrđen drugi rok, taj rok se primenjuje.

Obavezujuće obaveštenje pod uslovima propisanim u st. 9. i 10. ovog člana, može se upotrebiti isključivo za potrebe.

1.)utvrđivanja iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina;

2) obračuna izvoznih naknada, odnosno obračuna drugih davanja za uvoz ili izvoz u vezi sa sprovođenjem poljoprivredne politike;

3) korišćenja potvrda za uvoz ili izvoz koje se podnose prilikom obavljanja formalnosti radi prihvatanja deklaracije za određenu robu, pod uslovom da su te potvrde bile izdate na osnovu tih obaveštenja.

Protiv odluke iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti žalbu ministarstvu.

Članom 7. izmena je brisan stav 12. ovog člana.

Član. 281. Carinskog zakona, koji je pre izmena glasio:

Postupanje carinskog organa na zahtev nosioca prava intelektualne svojine

Član 281.

Carinski organ, na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, prekinuće carinski postupak i zadržati robu u slučaju postojanja sumnje da se uvozom, izvozom ili tranzitom robe koja je predmet carinskog postupka povređuju prava intelektualne svojine.

Zahtev iz stava 1. ovog člana može biti pojedinačan, ako se odnosi na jednu pošiljku, ili opšti. Nosilac prava dostavlja carinskom organu detaljne podatke o originalnoj robi, proizvođačima i distributerima takve robe, kao i sve ostale podatke koje carinskom organu mogu pomoći da identifikuje pošiljke za koje postoji sumnja da povređuju prava intelektualne svojine.

Protiv odluke carinskog organa kojom se zahtev nosioca prava intelektualne svojine iz stava 1. ovog člana odbija ili kojom se odbija produženje roka za preduzimanje mera potrebnih za otklanjanje povrede prava intelektualne svojine podnosilac zahteva može izjaviti žalbu ministarstvu.

Članom 34. izmena je brisan stav 3 ovog člana:

Ove izmene kao što je već napomenuto primenjuju se od 1. jula 2017. godine.

Posebnu nedoumicu predstavljaju izmene člana 216. Carinskog zakona(brisane su tačke od 12-15), kojom su ukinuta oslobađanja od plaćanja uvoznih dažbina za fizička lica (određene osobe sa invaliditetom), i to za:

12) osobe sa invaliditetom – na ortopedska i druga pomagala i na rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje tih pomagala koja služe kao zamena telesnih organa koji nedostaju, odnosno oštećenih telesnih organa;

13) osobe sa invaliditetom sa telesnim oštećenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do pete grupe, civilni invalidi rata od prve do pete grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih mišićnih i neuromišićnih oboljenja, od paraplegije i kvadriplegije, cerebralne i dečije paralize i od multipleks skleroze, roditelji višestruko ometene dece, koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu – na putničke automobile i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica (osim onih iz tar. broja 8702 Carinske tarife), uključujući „karavan” i „kombi” vozila, osim terenskih, koja unesu ili prime iz inostranstva za ličnu upotrebu;

14) osobe sa invaliditetom prve i druge grupe, kao i lica čiji stepen invaliditeta odgovara invaliditetu prve i druge grupe, koji se posle sprovedene profesionalne rehabilitacije osposobe za određenu delatnost – na opremu za vršenje te delatnosti koja se ne proizvodi u Republici Srbiji;

15) organizacije osoba sa invaliditetom (gluvi i nagluvi, slepi i slabovidni, distrofičari, paraplegičari, oboleli od neuromišićnih bolesti i dr.), odnosno članovi tih organizacija – na specifičnu opremu, uređaje i instrumente i na njihove rezervne delove i na potrošni materijal za korišćenje te opreme koji se ne proizvode u Republici Srbiji;

Umesto ovoga, članom 32. izmena dodata je tačka 11a koja glasi:

11a) osobe sa invaliditetom, odnosno organizacije osoba sa invaliditetom – na predmete namenjene za obrazovanje, zapošljavanje ili poboljšanje društvenog položaja osoba sa invaliditetom, kao i na rezervne delove, komponente ili dodatke koji su posebno napravljeni za te proizvode;”.

Takođe brisana je tačka 6, te su povlastice ukinute i za:

6) domaće i strane državljane – na lekove za ličnu upotrebu koje primaju iz inostranstva u pošiljkama.

Ti povodom je i Uprava carina objavila akt broj 148-I-030-01-10/2/2017 od 17.01.2017. godine, koji u celosti prenosimo:

Uprava carina je aktom broj 148-I-030-01-10/2017 od 10.01.2017. godine obavestila sve carinarnice da je dana 06.01.2017. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona („Službeni glasnik RS” br. 108/2016- u daljem tekstu Zakon), te da se isti primenjuje od 05.02.2017. godine, osim odredaba čl. 3, 6, 7. i 34. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. jula 2017. godine.

Imajući u vidu da smo u saznanju da postoje dileme oko primene člana 32. Zakona kojim su brisane, između ostalog, tačke 12)-15) stav 1. člana 216. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS” br. 18/10, 111/15 i 29/15), skrećemo pažnju na sledeće:

 Oslobođenja od plaćanja carinskih dažbina koja su propisana članom 216. stav 1. tačka 12)-15) Carinskog zakona primenjuju se do dana početka primene Zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona (05.02.2017. godine).

 Posebno skrećemo pažnju da, u skladu sa članom 39. Zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, lica iz čl. 32. ovog zakona, koja su do 06.01.2017. godine zaključila kupoprodajni ugovor, mogu, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, uvesti robu koja je predmet tog ugovora, pod uslovima iz čl. 216. st. 1. tač. 12)-15) Carinskog zakona („Službeni glasnik RS” br. 18/10, 111/15 i 29/15).

O navedenom ste dužni da obavestite sve učesnike u carinskom postupku.

Izvor: Izvodi iz zakona preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a.

Izvor: Akt broj 148-I-030-01-10/2/2017 – Sajt Uprave carina, www.upravacarina.rs