Ostvarivanje elemenata krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu

Povod za pisanje ovog komentara je objavljivanje informacije da protiv lica koje je na nedavno održanoj fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije „vređalo“ visokog državnog funkcionera više javnog tužilaštva sprovodi istražne radnje za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu.

Krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu uvedeno je u krivično zakonodavstvo Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (“Sl. glasniku RS”, broj 72/2009) od 03. septembra 2009. god. koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine.

Bez ulaska u razmatranje razloga i svrsishodnosti uvođenja ovog krivičnog dela u pravni sistem Republike Srbije, uprkos postojanju krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti i krivičnog dela nasilničko ponašanje, budući da se elementi navedenih krivičnih dela sa delom nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu uglavnom preklapaju, osvrnućemo se na njegovu sadržinu i mogućnost primene ovog krivičnog dela u konkretnoj situaciji.

Sadržina krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu

U članu 344a Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) propisan je osnovni oblik krivičnog dela i nekoliko kvalifikovanih oblika, kao i odgovornost službenog ili odgovornog lica koje pri organizovanju sportske priredbe ili javnog skupa ne preduzme mere radi onemogućavanja ili sprečavanja nereda.

Član 344a Krivičnog zakonika glasi:

„(1) Ko fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe ili javnog skupa, vrši nasilje ili oštećuje imovinu veće vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe ili javnog skupa, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren, među gledaoce ili učesnike javnog skupa predmete, pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili škodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe ili javnog skupa, neovlašćeno uđe na sportski teren ili deo gledališta namenjen protivničkim navijačima i izazove nasilje, oštećuje sportski objekat, njegovu opremu, uređaje i instalacije, svojim ponašanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu izaziva nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mržnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu usled čega dođe do nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane grupe,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Kolovođa grupe koja izvrši delo iz stava 1. ovog člana,

kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

(4) Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana došlo do nereda u kome je nekom licu naneta teška telesna povreda ili je oštećena imovina veće vrednosti,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(5) Službeno ili odgovorno lice koje pri organizovanju sportske priredbe ili javnog skupa ne preduzme mere obezbeđenja kako bi se onemogućio ili sprečio nered, pa usled toga budu ugroženi život ili telo većeg broja ljudi ili imovina veće vrednosti,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

(6) Učiniocu dela iz st. 1. do 4. ovog člana koje je izvršeno na sportskoj priredbi obavezno se izriče mera bezbednosti zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.“

Što se tiče mogućeg izvršioca ovog krivičnog dela, Vhovni kasacioni sud je u presudi Kzz 24/2012 od 11. aprila 2012. godine zauzeo stav da svako lice koje preduzme radnju izvršenja, bez obzira u kom se svojstvu nalazi na sportskoj priredbi, može biti izvršilac ovog krivičnog dela.

O pojmu krivičnog dela i njegovoj posledici

U čl. 14. Krivičnog zakonika Republike Srbije definisano je krivično delo:

„(1) Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.
(2) Nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom.“

Krivično delo kao pravni pojam obuhvata određene elemente koji moraju u konkretnom slucaju biti ostvareni da bi delo predstavljalo krivicno delo, dakle da bi uopšte postojalo krivicno delo.
Preduzetom radnjom ili propuštanjem preduzimanja radnje ostvaruje se određena posledica krivičnog dela.
Posledica može da se sastoji u povredi zašticenog dobra ili u ugrožavanju.
Kod krivičnih dela povrede posledica se manifestuje kao uništenje ili oštećenje zasticenog dobra, a kod krivicnih dela ugrožavanja kao izazivanje opasnosti da zaštićeno dobro bude povređeno, dakle samo je nastupila ili mogla da nastupi opasnost po zašticeno dobro.
Opasnost dakle moze biti konkretna ili apstraktna u zavisnosti od toga da li je nastupila ili je mogla da nastupi.
Takodje u našoj teoriji krivicnog prava između ostalih postoji i podela na materijalna i formalna krivicna dela. Materijalna su ona kod kojih su i radnja i posledica određene u zakonskom opisu krivičnog dela, a kod formalnih posledica nije određena u zakonskom opisu krivičnog dela pa se samo delo dovrsava preduzimanjem same radnje.
Krivično delo nasilničko ponasanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu je krivično delo koje u svom opisu sadrži i posledicu koja se sastoji u ugrožavanju zaštićenog dobra, dakle u pitanju je materijalno krivično delo i takodje krivicno delo ugrožavanja.

U čl.344a stavu 1 Krivičnog zakonika navedeno je između ostalog, a što se može odnositi na konkretnu situaciju
„…svojim ponašanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu izaziva nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mržnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu usled čega dođe do nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima…“

Dakle, da bi u konkretnom slučaju ponašanje na skorašnjoj utakmici moglo da se podvede pod opis ovog krivičnog dela potrebno je da je lice svojim ponašanjem ili parolama izazvao „drugu mržnju ili netrpeljivost“ (pošto pod nacionalnu, rasnu, versku navedena izjava ne može da se podvede) „zasnovanu na diskriminatorskom osnovu usled čega dođe do nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima…“
Iz zakonskog opisa krivičnog dela proizlazi da je za postojanje ovog osnovnog oblika krivičnog dela neophodno da usled radnje izvršenja nastupi posledica koja se sastoji u nasilju ili fizičkom obračunu sa učesnicima.

Kao što je svima poznato, usled direktnog prenosa i okolnosti pod kojima se predmetna situacija dogodila, usled izjave dotičnog lica nije došlo do nasilja ili fizičkog obračuna.

Postojanje elemenata drugih krivičnih dela

Na prvi pogled bi možda bilo logičnije da je javno tužilaštvo pozvalo na krivično delo iz čl. 344 KZ koje govori o nasilničkom ponašanju uopšteno (dakle, ne vezano samo za sportske priredbe ili javne skupove) koje glasi:

„1) Ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana,

učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.“

Međutim, ukoliko uzmemo u obzir stav Apelacionog suda u Beogradu, zauzet u presudi broj Kž1 5269/2011 od 6. februara 2012. god. koji kaže:

„Za postojanje krivičnog dela nasilničko ponašanje nije dovoljno samo to da je u konkretnom slučaju došlo do ugrožavanja spokojstva građana ili do remećenja javnog reda i mira, već je neophodno da isto bude „značajnije“, odnosno “teže“, dakle mora se raditi o ponašanju koje za razliku od istorodnog prekršaja ima ozbiljne posledice po spokojstvo građana ili javni red i mir“ , a što ovde složićete se nije slučaj, jer navedena izjava nije imala posledice po spokojstvo građana ili javni red i mir, makar ne u tom obimu.

Takođe možemo napraviti distinkciju između običnog vređanja i grubog vređanja koje je predviđeno kao radnja izvršenja ovog krivičnog dela. U vezi toga Viši sud u Užicu je u presudi broj K. 202/2010 od 23. septembra 2010. god. zauzeo stav po pitanju toga šta se podrazumeva pod grubim vređanjem, pa tako:

„Grubo vređаnje, kаo zаkonsko obeležje krivičnog delа zа koje se tereti okrivljeni, podrаzumevа dа se čаst i ugled drugog licа teško i bezobzirno povređuju, kаo teške povrede osećаjа drugog licа, što se procenjuje premа nаčinu vređаnjа, mestu nа kome se vrši, sаdržini i okolnostimа pod kojimа se to preduzimа.“

U konkretnom slučaju ima elemenata krivičnog dela uvrede iz čl 170. Krivičnog zakonika, ali za navedeno krivično delo se godi po privatnoj tužbi, što ovde nije slučaj.

Krivično delo uvrede predviđa:
(1) Ko uvredi drugog,
kazniće se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,
učinilac će se kazniti novčanom kaznom od osamdeset do dvestačetrdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od stopedeset hiljada do četristopedeset hiljada dinara.
Ako pretpostavimo da su u konkretnom slučaju ostvareni elementi krivičnog dela uvrede, postavlja se pitanje zašto oštećeni nije podneo predlog za krivično gonjenje, mada ovo s rezervom jer oštećeni u skladu sa zakonom ima rok od tri meseca od dana saznanja za krivično delo i osumnjičenog da podnese navedeni predlog.

Sudska kontrola eventualne optužnice

Ostaje da se nadamo da ce sud u postupku preispitivanja eventualne optužnice za krivicno delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu (u skladu sa maksimom iura novit curia) pravilno oceniti da predmetno delo nema elemente navedenog krivičnog dela nevezano da li je u pitanju sudska kontrola inicirana od strane subjekata u funkciji odbrane ili kontrola na inicijativu predsednika veca.

Zakonom se ne uređuju striktno razlozi za podnošenje prigovora protiv optužnice ali okrivljeni (dakle ne optuženi, kako se često pogrešno navodi u medijima, jer on to postaje tek stupanjem optuznice na pravnu snagu) odn. njegov branilac ( bez naročitog ovlašćenja ali ne protiv volje okrivljenog) mogu podneti prigovor ukoliko smatraju da delo koje je predmet optužbe nije krivično delo.
Ukoliko veće rešenjem ne odbaci neblagovremen ili nedozvoljen prigovor, ono pristupa ispitivanju optužnice tj. meritornom odlucivanju o njoj, nakon čega donosi dve vrste odluka:
-Rešenje kojim se prigovor odbija kao neosnovan, u kom slucaju optužnica opstaje
–Rešenje kojim se obustavlja krivični postupak ako delo koje je predmet optužbe nije krivično delo.

Zaključak

Šta je nadležno javno tužilaštvo u konkretnom slučaju htelo da postigne tereteći navedeno lice za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, kada se uzme u obzir da nema elemenata ovog krivičnog dela, odnosno da nije nastupila predviđena posledica koja ulazi u biće ovog krivičnog dela te predstavlja njegov element?
Tačno je da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, ali ostaje pitanje da li se javno tužilaštvo u svom radu rukovodi samo zaprećenom kaznom.

Postavlja se pitanje da li u navedenim radnjama ima uopšte elemenata krivičnog dela ukoliko se uzme u obzir napred navedeno, ili se u konkretnom slučaju radi samo o pokušaju, budući da nije nastupila posledica predviđena krivičnim delom nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu koje mu se stavlja na teret, ili se može smatrati da je u pitanju samo prekršaj.Ostaje da sačekamo epilog ovog započetog postupka.