Porodične penzije za vanbračne partnere

Ovaj komentar je nastao podstaknut novinskim tekstom „Za nevenčane nema porodične penzije” objavljenog u dnevnom listu “POLITIKA” od 5. marta 2014. god. U centru te priče je žena, koja je više od tri decenije živela u vanbračnoj zajednici iz koje ima i decu, a posle smrti partnera nije dobila penziju. Autor teksta je od nadležnih iz Fonda PIO dobio objašnjenje da vanbračni partner nema pravo na porodičnu penziju,  odnosno  da pravo na porodičnu penziju imaju samo supružnici iz bračne zajednice ili bračni drug iz razvedenog braka kome je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje, kao i deca tokom celog školovanja, ukoliko se dokaže da su iz vanbračne zajednice. U tekstu je pogrešno navedeno da je pravo na porodičnu penziju suženo je penzijskim zakonom iz 2011. godine, što  nije tačno jer ne postoji penzijski zakon iz 2011. god. nego izmene zakona iz 2010. koje se primenjuju od 1. januara 2011. god. a odnose se na sasvim druga pitanja. Vanbračni partneri nikada nisu imali direktno propisano pravo na porodičnu penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, mada (po tumačenju autora ovog teksta) postoji zakonski osnov za to, ako se šire tumači zakon. Krenimo redom.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 85/2005, 101/2005, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013 i 108/2013) u daljem tektu: Zakon o PIO,  u članu 27. kaže da pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice:

1) umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za starosnu ili invalidsku penziju; ili
2) umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije.

Takođe, ako je smrt licа kojimа se obezbeđuju prаvа zа slučаj invаlidnosti i telesnog oštećenjа prouzrokovаnih povredom nа rаdu ili profesionаlnom bolešću a koja ne spadaju u gore navedene slučajeve  (lica koja koja rade preko omladinskih zadruga, lica na stručnom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, učenici i studenti na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi, lica na izdržavanju kazne zatvora, volonteri), nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, članovi njegove porodice stiču pravo na porodičnu penziju bez obzira na dužinu penzijskog staža tog lica.

Zakon o PIO  dalje kaže u članu 28. da se članovima porodice umrlog osiguranika, odnosno korisnika smatraju se:

1) bračni drug;
2) deca (rođena u braku ili van braka ili usvojena, pastorčad koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao, unučad, braća i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno deca koja imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao);
3) roditelji (otac i majka, očuh i maćeha i usvojioci) koje je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao.

Pravo na porodičnu penziju može ostvariti i bračni drug iz razvedenog braka ako mu je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje. Daljim članovma propisani su dodatni uslovi od kojih neki moraju biti kumulatvno ispunjeni za ostvarenje prava na porodičnu  penziju (godine života, nesposobnost za rad, obavljanje roditeljske dužnosti prema  deci itd).

Po autoru ovog teksta,  osnov prava na porodičnu penziju za vanbračnog partnera postoji samo ga treba dokazati prema drugim propisima.

Ustav i Porodični zakon izjednačavaju bračnu i vanbračnu zajednicu. Važeći Ustav Republike Srbije iz 2006. god. u članu 62. stav 5. kaže da se vanbračna zajednica izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom. Porodični zakon (“Sl. glasnik RS”, broj 18/2005 i 72/2011-dr. zakon) kojim se pored ostalih pitanja prvenstveno uređuju brak i odnosi u braku, kao i u vanbračnoj zajednici, u članu 4. kaže da je vanbračna zajednica trajnija zajednica života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji (vanbračni partneri), a da vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim ovim zakonom. U svim ostalim pitanjima koja zakon rešava,  bračna i vanbračna zajednica su izjednačene, recimo kod usvajanja, izdržavanja, imovine, itd.

Kako Zakon o PIO predviđa da pravo na porodičnu penziju uz ispunjenje drugih uslova propisanim zakonom, ima “bračni drug”, i kako su bračna i vanbračna zajednica izjednačene kao što smo pokazali,  sledi da vanbarčni partener ima pravo na porodičnu penziju. Jedino, zato je vanbračna zajednica ustvari faktička a ne formalna zajednica života, kao što je to brak, ovde bi  u nekom postupku moralo biti dokazano postojanje vanbračne zajednice, odnosno u postupku pri utvrđivanju prava na penziju ili nekom drugom (vanparničnom npr), izjavama svedoka, postojanjem zajedničke dece i sl. Za vanbračnu zajednicu je takođe bitno dokazati da je trajala određeno vreme i da nije prestala, jer se kaže da je to “trajnija zajednica života žene i muškarca”.  Brakovi istorodnih osoba kod nas nisu dozvoljeni, te ovakve zajednice ne uživaju nikakvu zaštitu, a što je pitanje o kome u ovom tekstu nećemo raspravljati, iako je svakako stvar za diskusiju i razmenu mišljenja.

Ovo bi najbolje moglo biti rešeno izmenom Zakona o PIO i uvrštenjem vanbračnog partnera u članove porodice, ali uz dodatna pojašnjenja i preciziranja (minimalno vreme trajanja zajednice, način i postupak dokazivanja itd.).  Samim ubacivanjem odrednice da se vanbračni partner smatra članom porodice, bila bi otvorena mogućnost za zloupotrebe, jer bi svako mogao da se prijavi kao vanbračni partner  nekog lica koje je umrlo a nije u braku.

Na kraju, jedna subjektivna ocena. Iako ovakve stvari moraju biti rešene propisima,  neke stvari, kao što je sklapanje braka, odgovorni ljudi rade upravo zbog dece i njihovih prava, bez obzira na lična ubeđenja. Iako je to stvar forme, i nema veze sa namerama niti  pitanjem ljubavi, postojanje braka u nekim slučajevima najjednostavnije rešave tehničke  probleme.