Radni vek i prestanak radnog odnosa
Cilj ovog komentara je da razjasni prestanak radnog odnosa ispunjenjem uslova za odlazak u penziju, odn. „istekom radnog veka“ zbog nedoumica koja se javljaju u praksi.
Situacija se dodatno komplikuje usklađivanjem lex specialisa u oblasti radnih odnosa sa Zakonom o radu u poslednje vreme, stvarajući konfuziju po pitanju obaveznog ili svojevoljnog prestanka radnog odnosa u navedenom slučaju. Posebno kada se uzme u obzir racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru, koja je započela donošenjem Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, broj 68/2015).
Pokušaćemo da na najednostavniji mogući način kroz navođenje pozitivnih propisa u relevantnom delu i primera iz prakse, odnosno mišljenja ministarstva, objasnimo sam pojam prestanka radnog odnosa u navedenom slučaju, te na taj način približiti kako zaposlenima tako i poslodavcima prestanak radnog odnosa u ovom slučaju i eventualno sprečiti moguće sporove nastale usled pogrešne primene propisa nastupanjem činjenica koje predstavljaju ispunjenje uslova za odlazak u penziju.
1. Lex generalis
Zakonom o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) kao krovnim zakonom u oblasti radnih odnosa u Republici Srbiji u čl. 175. tač. 2) predviđen je prestanak radnog odnosa „2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju“.
Pomenuta odredba ukazuje da zaposlenom koji navrši radni vek, radni odnos prestaje, osim u slučaju ako se on i poslodavac drugačije ne sporazumeju.
Vrhovni sud Srbije je u presudi br. Rev. 1614/03 od 24. juna 2004. potvrdio navedeno dodajući pri tom da zaposlenom radni odnos prestaje po sili zakona danom sa kojim je navršio radni vek. (Navedeni stav Vrhovnog suda Srbije odnosi se na čl. 97. Zakona o radu iz 2001,ali je u pitanju ista odredba kao i u trenutno važećem zakonu).
Nije na odmet ovde pomenuti, da je u tom slučaju kasnije doneto rešenje o prestanku radnog odnosa samo deklarativnog karaktera.
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u mišljenju br. 011-00-494/2005-02 od 8. jula 2005. god. iznosi sledeći stav o navedenom pitanju:
„U slučaju kada su ispunjeni uslovi za prestanak radnog odnosa koji su utvrđeni u članu 175. tačka 2) Zakona, poslodavac može da odluči, uz saglasnost zaposlenog, da zaposleni nastavi da radi kod poslodavca.
Dakle, odluku o tome da li će zaposleni nastaviti da radi donosi poslodavac u skladu sa planiranjem i organizacijom poslova. Samo ako postoji saglasnost zaposlenog i poslodavca, zaposleni može da ostane u radnom odnosu.
Prema tome, da bi zaposleni koji je navršio 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja nastavio da radi kod poslodavca, potrebna je obostrana saglasnost, dakle, i zaposlenog i poslodavca, a odluku o tome donosi poslodavac.”
Dakle, shodno Zakonu o radu, navršenjem 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, odsustvo sporazuma između poslodavca i zaposlenog, povlači prestanak radnog odnosa. A krajnja odluka je naravno na poslodavcu.
2. Ispunjenje uslova za penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju
2.1. Uslovi
Često pitanje sa kojim se susrećemo u praksi odnosi se na nedoumicu oko ispunjenja uslova za penziju shodno propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju i s tim u vezi prestanka radnog odnosa.
Ovom prilikom pominjemo samo relevantne odredbe koje se se odnose na tekuću 2015. godinu, čime želimo da izbegnemo bespotrebno navođenje preostalih odredaba u koje po potrebi možete ostvariti uvid.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 85/2005, 101/2005, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014) u čl. 19. navodi:
„Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju:
1) kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja;
2) kad navrši 45 godina staža osiguranja.“
U skladu sa čl.19a Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju izuzetno od člana 19. tačka 1) ovog zakona, osiguranik žena koja navrši najmanje 15 godina staža osiguranja, stiče pravo na starosnu penziju kad navrši u 2015. godini, 60 godina i šest meseci života;
Dakle, kada osiguranik stekne jedan od dva navedena uslova stiče pravo na starosnu penziju (ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja (muškarci) /60 godina i šest meseci života (žene) ili 45 godina staža osiguranja bez obzira na godine života).
2.2. Penzija pre vremena i penali
Nije na odmet ovde pomenuti prevremenu starosnu penziju na koju shodno čl. 19 b osiguranik stiče pravo kad navrši najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života. Te u skladu sa čl. 19 v izuzetno od člana 19b ovog zakona, osiguranik stiče pravo na prevremenu starosnu penziju kad navrši u 2015. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina života (muškarac), odnosno 36 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 54 godine i četiri meseca života (žena);
Kada je u pitanju prevremena starosna penzija ne treba zaboraviti „penale“ koji se plaćaju za odlazak u penziju pre navršenih 65 god. (odnosno 60 godina i 6 meseci života kada je u pitanju osiguranik žena za 2015. godinu) koji nisu zanemarljivi jer se visina prevremene starosne penzije utvđuje na isti način kao i visina starosne penzije, stim što se shodno čl. 70a i 70b umanjuje za 0,34. Ova činjenica bi možda bila zanemarljiva kada bi navedeni penali prestali navršavanjem propisanog broja godina za starosnu penziju, ali shodno pozitivnim propisima ovo umanjenje je trajnog karaktera, što složićete se nije zanemarljivo.
2.3. Prestanak radnog odnosa
Česta nedoumica u praksi nastaje upravo u situaciji kada zaposleni stekne pravo na starosnu penziju, a to nije „65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja“ da li mu tada prestaje radni odnos po sili zakona ili samo na sopstveni zahtev.
Shodno Zakonu o radu, zaposleni koji je ispunio uslov za odlazak u penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, može slobodno da odluči da li će ostvariti pravo na penziju, ili će nastaviti da radi do navršenih 65 god. Dakle, može mu na sopstveni zahtev prestati radni odnos, ali mu on ne može prestati po sili zakona, odn. samim ispunjenjem uslova.
O navedenom je isti stav zauzelo Ministarstvo rada i socijalne politike u više navrata, te ćemo Vam ovom prilikom priložiti neka od mišljenja:
„U skladu sa članom 175. tačka 2) Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 – dalje: Zakon), radni odnos prestaje kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju.
To znači da zaposlenom koji ne ispunjava uslove iz člana 175. tačka 2) Zakona, poslodavac ne može da otkaže radni odnos zbog ispunjenja uslova za penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Naime, zaposleni koji po osnovu staža osiguranja ispunjava uslove za penziju, a nema navršenih 65 godina života, može sam da odlučuje da li će ostvariti pravo na penziju ili će nastaviti da radi do navršenih 65 godina života.“ (Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-13/2013-02 od 23. januara 2013. god.)
„…da bi poslodavac mogao zaposlenom da otkaže ugovor o radu po navedenom osnovu potrebno je da su se stekla oba navedena uslova, odnosno da zaposleni ima 65 godina života i da ima najmanje 15 godina staža osiguranja. To znači da zaposlenom koji ne ispunjava uslove iz člana 175. tačka 2) Zakona o radu poslodavac ne može da otkaže radni odnos zbog ispunjenja uslova za penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.“ (Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-83/2010-02 od 5. marta 2010. god.)
„….Ako zaposleni ispunjava uslove za odlazak u penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali nema navršenih 65 godina života, to nije osnov za prestanak radnog odnosa.
Naime, zaposleni koji ispunjava uslove za penziju, a nema navršenih 65 godina života, može slobodno da odlučuje da li će ostvariti pravo na penziju ili će nastaviti da radi do navršenih 65 godina života.” (Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 11-00-00235/2008-02 od 24. marta 2008. godine)
Naravno, po sili zakona radni odnos prestaje samo ako se kumulativno ispune oba uslova.
Ovome dodajemo i problem u pogledu načina regulisanja navedenog prestanka radnog odnosa ispunjenjem uslova za odlazak u penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Naime, prestanak radnog odnosa zbog ispunjenja uslova za penziju je u svakom slučaju neophodno kontatovati rešenjem o prestanku radnog odnosa, međutim smatramo da je u ovom slučaju neophodno da poslodavac i zaposleni zaključe i sporazum o prestanku radnog odnosa zbog ispunjenja uslova za odlazak u penziju, iz razloga što se predmetna situacija svakako ne može podvesti pod otkaz, a Zakon o radu ne reguliše mimo čl. 175. stav 1 tač. 2) prestanak radnog odnosa zbog odlaska u penziju ispunjenjem uslova prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
3. Rok trajanja u javnom sektoru
Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru kojim se utvrđuje način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih do dostizanja utvrđenog maksimalnog broja zaposlenih, ili ukratko, kojim se sprovodi racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru u R. Srbiji u čl. 20. stav 1 propisuje:
„Zaposlenom u javnom sektoru za vreme primene ovog zakona prestaje radni odnos kada navrši godine života i staž osiguranja koji su propisani zakonom za odlazak u starosnu penziju.“
Ovom prilikom napominjemo i to da se odredbe člana 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru primenjuju od 11. oktobra 2015. god.
Shodno čl. 1. stav 2 ovog zakona „Javni sektor, u smislu ovog zakona, jeste javni sektor koji je definisan propisom o budžetskom sistemu, osim javnih preduzeća osnovanih od strane Republike Srbije, pravnih lica osnovanih od strane tih preduzeća, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom osnovanih od strane Republike Srbije, odnosno koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, javnih medijskih servisa, organizacionih oblika u javnom sektoru koji su osnovani međunarodnim ugovorom ili u kojima se broj zaposlenih određuje u skladu sa međunarodnim ugovorom.“
U skladu sa čl. 2. stav 1 tač. 13) Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, broj 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013-isp, 108/2013, 142/2014 i 68/2015-dr.zakon):
„Javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti nivo države, kao i nefinansijska preduzeća pod kontrolom države (javna preduzeća) koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima;“
Dakle, shodno čl. 20 stav 1 Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, zaposleni/a u momentu kada ispuni uslove predviđene (čl. 19. I 19a) Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju prestaje im radni odnos po sili zakona.
3.1. Radni vek u prosveti kao izuzetak
Pitanje racionalizacije sa jedne strane, tj. opšteg interesa i svakog pojedinačnog interesa kao prava na rad sa druge strane biće u međusobnom sukobu, ali tek od oktobra, početkom primene čl. 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
Do navedenog datuma, situacija u javnom sektoru po pitanju prestanka radnog odnosa u ovom slučaju je mahom išla ili ide u pravcu usklađivanja lex specialisa sa Zakonom o radu. Gde se posebno može kao primer istaći prosveta, odn. čl. 144. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, broj 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015-aut. tumačenje i 68/2015) koji je pretrpeo nekoliko izmena od kako je počeo da se primenjuje, s tim što te izmene nisu baš svaki put imale jasno definisan cilj, u smislu šta se njima htelo postići u kratkom periodu pre nego nastupi nova izmena i tako sve do poslednje koja će biti na snazi sve do derogiranja navedene odredbe pomenutim Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
Naime, možemo napraviti kratak pregled izmena čl. 144. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja radi boljeg uvida u prethodno navedeno:
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, broj 72/2009) koji je počeo da se primenjuje 11. septembra 2009. god. je glasio:
„Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom, na osnovu rešenja direktora.“
Navedeno, je u konkretnom slučaju značilo da se u nedostatku drugačijeg određenja ovim zakonom, kao lex specialisom kada su u pitanju zaposleni u prosveti, primenjuje Zakon o radu kao lex generalis, shodno čijem čl. 175. postoji mogućnost sporazuma između poslodavca i zaposlenog o produžetku radnog odnosa nakon navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Naime, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasniku RS”, broj 55/2013) u čl. 34. vrši zamenu čl. 144. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasniku RS”, broj 72/2009 i 52/2011) tako što dodaje stav 2 koji glasi:
„Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.”
Dodavanjem navedenog stava 2, zaposlenima u prosveti je radni odnos prestajao po sili zakona ispunjavanjem propisanog uslova na kraju školske godine, bez mogućnosti produžetka radnog veka, shodno Zakonu o radu.
Zakonom o izmeni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasniku RS”, broj 68/2015) čl. 1 izvršena je izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 52/11, 55/13 i 35/15 – autentično tumačenje) tako što je u čl. 144 brisan stav 2.
Dakle,ovom poslednjom izmenom, koja je u primeni od 12. avgusta 2015. god. brisanjem stava 2 u čl. 144. izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014). Naime, obezbeđuje se prestanak radnog odnosa u skladu sa opštim propisima iz oblasti rada i penzijskog i invalidskog osiguranja.
Što bi u konkretnom slučaju značilo da radni odnos zaposlenih u prosveti ponovo ne prestaje po sili zakona ispunjavanjem propisanih uslova, već se shodno Zakonu o radu, sporazumom može produžiti radni odnos.
Navedeno, uz napomenu, da je tako nešto moguće samo do 11. oktobra 2015. god. kada počinje primena člana 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru shodno kom je takav sporazum moguć, ali samo do navršenih 65 godina života i 15 godina staža osiguranja.
4. Radni odnos nakon isteka radnog veka
Pomenutim čl. 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru u stavu 2 je predviđena mogućnost sporazuma između poslodavca i zaposlenog o nastavku radnog odnosa i dužini njegovog trajanja, a sve u cilju obezbeđivanja stručnog i kontinuiranog obavljanja neophodnih funkcija organizacionog oblika.
Već u narednom stavu 3 je propisano ograničenje navedenog sporazuma, kao krajnju granicu do koje takav sporazum odn. radni odnos produžen sporazumom može da traje, navodi se 65. godina života i najmanje 15 godina staža.
Ako se uzme u obzir racionalizacija koja se želi sprovesti tj. drastično smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru, mišljenja smo da u praksi najčešće neće ni dolaziti do zaključenja takvog sporazuma, osim u izuzetnim slučajevima.
Sa druge strane Zakon o radu u čl. 175. tač. 2) predviđa mogućnost sporazuma zaposlenog i poslodavca o produžetku radnog odnosa nakon 65 godina života i najmanje 15 godina staža, bez ograničenja u tom pogledu.
Dakle, navedenim zakonom je ograničen radni vek zaposlenih u javnom sektoru na 65 godina života, te ne postoji mogućnost sporazuma propisana zakonom o radu, rezervisana za privatni sektor, o zaključenju sporazuma sa poslodavcem o nastavku radnog odnosa i nakon navršenih 65 godina.
Kada je u pitanju ograničenje propisima dužine radnog veka nije na odmet, kao interesantnu činjenicu, pomenuti sudstvo odn. sudije Vrhovnog Kasacionog suda. Naime, Zakon o sudijama (“Sl. glasnik RS”, broj 116/2008, 58/2009-OUS, 104/2009 i 101/2010, 8/2012-OUS, 121/2012, 124/2012 – OUS, 101/2013, 111/2014-OUS, 117/2014, 40/2015 i 63/2015-OUS) u čl. 59. koji nosi naziv „Navršenje radnog veka“ navodi sledeće:
„Sudiji prestaje radni vek kad navrši 65 godina života, po sili zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, sudiji Vrhovnog kasacionog suda prestaje radni vek kada navrši 67 godina života, po sili zakona.“
Kada su u pitanju sudije Vrhovnog Kasacionog suda, rok trajanja njihovog radnog veka predstavlja izuzetak u odnosu na ostala lica, kako pripadnike sudijske funkcije tako i na ostala lica u Republici Srbiji, u smislu njegovog drugačijeg ograničavanja propisima.
Obrazloženje koje su dali predlagači Zakona o dopuni Zakona o sudijama (“Sl. glasnik RS”, broj 40/2015), kojim je uvedena ova novina, se sastoji u važnosti koju ima Vrhovni kasacioni sud u sistemu sudstva, koji kao najviši sud u Republici Srbiji (shodno čl. 31. Zakona o uređenju sudova) obezbeđuje jedinstvenu sudsku primenu prava i jednakost stranaka u sudskim postupcima, te u cilju zaštite prava na pravično suđenje, sudijama Vrhovnog kasacionog suda kao najstručnijim sudijama, neophodno je bilo zakonom omogućiti da sudijsku funkciju vrše dve godine duže od sudija sudova nižeg stepena.
5. Umesto zaključka
Pitanje prava na rad je zajemčeno i Ustavom R. Srbije (“Službenom glasniku RS”, broj 98/2006), ali i sam Ustav pravo na rad ostavlja na razradu zakonima, naime čl. 60. stav 1 Ustava koji nosi naziv Pravo na rad propisuje sledeće:
„Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom.“
Dakle, navedeno pravo je shodno ovoj odredbi ostavljeno zakonima na dalju razradu, definisanje, pa i ograničavanje, shodno cilju koji se želi postići u svakom konkretnom slučaju.
Te mu se, shodno navedenom, može odrediti i rok trajanja.
Postavlja se pitanje, pogotovu kada se uzme u obzir višestruka izmena jednog istog člana zakona koja se tiče zaposlenih u prosveti, te ograničeno trajanje zakona čija je jedina svrha racionalizacija broja zaposlenih u prosveti, šta je krajnji cilj, da li je on jasno definisan, ili je po sredi brzopletost u donošenju propisa.
Svojevoljan ili na sili zakona zasnovan odlazak u penziju, kao pravo ili ograničenje u zavisnosti od profesije, haotičnost i neprecizno definisanje, česta izmena propisa, penali za raniji odlazak u penziju, i penzionisanje po sili zakona sa druge strane, ili postojanje mogućnosti sporazumnog produženja radnog odnosa, ostavljaju mnogo prostora pre svega za nerazumevanje a konačno i započinjanje sporova čiji krajnji ishod zavisi od mnoštva okolnosti.
63 Komentari
Ostavite komentar
You must be logged in to post a comment.
Servisne informacije
Propis Soft – za olakšanu primenu propisa
Zanima me da li čovek kome je istekao mandat 2017., 2020.stekao uslov za sarosnu penziju, može da nastavi da radi kao direktor na osnovu Ugovora o radu koji je sklopio sa Nadzornim odborom istog preduzeća?On tako radi već 2 godine, niko ne reaguje….
Postovani,
Da li osnivac i direktor privrednog drustva kada ode u penziju moze da nastavi rad u tom privrednom drustvu bez naknade?
Poštovana Jelena,
zanima me kakao se utvrđuje ko će biti tehnološki višak na visokim školama i fakultetima? Da li se tu sprovodi procedura bodovanja kao i u osnovnim i srednjim školama ili postoji neki drugi prvilnik?
Hvala
8.novembra 2018.navrsavam 65 godina i 38 g.i 10 meseci staza.Predajem ruski j.u dve skole.Receno mi je u skoli da moram da idem u penziju po sili zakona.Sada nema zainteresovanih za moje radno mesto.Zeleo bih da zavrsim skolsku godinu 2018/2019.Ja ne zelim da idem u penziju a skole tvrde da moraju po sili zakona da me prijave u ministarstvo prosvete i pio i da me odjave.Koliko ja shvatam ako mi skole ne daju saglasnost da ostanem da radim jer kazu da ne mogu po sili zakona ja moram u penziju.Da li to znaci da ce mi one izdati resenje o prestanku radnog odnosa po sili zakona bez obzira sto ja ne zelim da idem u penziju?Da li bi skole mogle da mi produze rad ako bi htele po zakonu jer se one vade da ne mogu bez obzira sto nema zainteresovanih za moje radno mesto?Da li mozete da mi preporucite neku mogucnost da produzim rad?Napominjem nisam nikada bio u nekakvim konfliktima sa direktorima i kolektivom.U dobrim sam odnosima sa svima.Radim u os.u Sirigu i u srednjoj u Temerinu.Hvala na odgovoru.
Poštovana,
Doktorka u bolnici aprila 2017.godine navršava 65 godina života i više od 15 godina staža osiguranja.
Moje pitanje je:
Da li ona može da zaključi sporazum sa poslodavcem o produženju radnog odnosa ?
Želim da naglasim da mi je jasno da po Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i čl. 20 st. 3 to nije moguće, ali sam negde pročitao da se čl. 20 ovog Zakona ne primenjuje dok se ne ispita ustavnost ovog člana, a da je postupak pred Ustavnim sudom u toku ?
Unapred hvala na odgovoru.
Poštovana,
da li nastavniku u srednjoj školi, koji u martu 2017. godine stiče uslov za odlazak u penziju sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, odnosno u avgustu 2017. godine sa navršenih 65 godina života i 40 godina staža osiguranja, može biti produžen radni odnos od strane direktora do avgusta 2017. god.
Unapred zahvalan.
Smatram da je vaše mišljenje koje glasi: “da je u ovom slučaju neophodno da poslodavac i zaposleni zaključe i sporazum o prestanku radnog odnosa zbog ispunjenja uslova za odlazak u penziju, iz razloga što se predmetna situacija svakako ne može podvesti pod otkaz, a Zakon o radu ne reguliše mimo čl. 175. stav 1 tač. 2) prestanak radnog odnosa zbog odlaska u penziju ispunjenjem uslova prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, jer se isto mora doneti rešenje o prestanku radnog odnosa na zahtev zaposlenog.U suprotnom poslodavac neprihvatanjem zakljucenja sporazuma moze onemogućiti ostvarenje zakona.A ako donosi rešenje pa isto ne donese presudom moze biti zamenjeno rešenje poslodavca a poslodavac može i mora biti i kažnjen od inspekcije rada ako rešenje ne donese.
Molim kolege za stav po ovom pitanju
Da li muškarac sa navršenih 65 godina života i maje od 15 godina staža osiguranja, ukoliko sporazumno kod poslodavca nastavi radni odnos, može steći pravo na starosnu penziju? Uplatom odgovarajućih doprinosa do 15, ili više godina staža osiguranja?
Poštovana Jelena,
da li direktor škole može da ostane i nakon navršene 65 godine života i 15 godina staža jer mu mandat nije istekao, a sposoban je, ima saglasnost Školskog odbora želi da ostane i još je pokrenuo neke projekte koji su još uvek u toku. Ubeđuje me da može na osnovu tih projekata, ali ja nigde ne mogu da pronađem takav propis… Unapred hvala!
Da li, u smislu stavu 7. člana 20. Zakona o odredjivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru škola ispravno postupa , ako sa zaposlenom koja u junu 2016. godine navršava 65 godina života (staž duži od 30 godina) zaključi, posle navršenih 65 godina života, sporazum o nastavku radnog odnosa u smislu člana 175. stav 1. tč. 2. Zakona o radu, pogotovu što se radi o poslovima nastavnika koji ostaju upražnjeni i moraju se popuniti novim zaposlenim. Postoji obostrana volja, i poslodavca i zaposlene , da se takav sporazum zaključi, ali ostaje nejasno, da li je suprotan odredbama Zakona o odredjivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
Radim u gradskoj biblioteci i u junu 2016. punim 65 godina života. Postoji li mogućnost da se radni odnos nastavi bez prekida (i posle navršenih 65 godina) ili sporazumom sa poslodavcem, s obzirom na složenost posla (nije u pitanju klasičan rd sa korisnicima)? Postoji osnovana pretpostavka da će se poslodavac složiti sa nastavkom radnog odnosa.
Ako se radni odnos nastavi bez prekida i posle moje navršene 65. godine života, da li će to kasnije dovesti do nekih loših zakonskih posledica po poslodavca ili mene?
Poštovani,
Do donošenja konačne odluke po pitanju ustavnosti i zakonitosti čl. 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, primenjivaće se opšti propisi iz oblasti rada, odn. Zakon o radu koji predviđa mogućnost sporazuma sa poslodavcem. Navedeni sporazum ne može imati loše posledice niti po Vas niti po Vašeg poslodavca, ali se pažnja svakako treba obratiti na aktuelnu racionalizaciju u javnom sektoru i maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Vašem organizacionom obliku, te naći najbolje zakonsko rešenje.
Zahvaljujem na stručnom odgovoru. Želeo bih da znam da li ću sa datumom navršenja 65 godina u junu moći da nastavim sa radom (radnim odnosom) samo na osnovu usmenog dogovora sa poslodavcem, bez procedura u vezi sa rešenjem za odlazak u penziju?
Poštovana, da li je Ustavni sud doneo ocenu po pitanju ustavnosti i zakonitosti čl. 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Da li još uvek stoji Vaš odgovor od 11.02.2016. godine g. Tomislavu u vezi sa sporazumom sa poslodavcem o produžetku radnog odnosa posle navršenih 65 godina života i više od 15, a manje od 40 godina radnog staža.
Unapred hvala
Da li policajac c napunjene 54godine zivota i 30 efektivnog radnog staza mora u penziju 13.10.2015?
Поштована,
интересује ме од када, које године или датума је онемогућено (забрањено) заснивање радног односа на неодређено радно време у јавном сектору, односно у школама?
Наиме, засновао сам радни однос у јануару 2012. године и сада, у октобру 2015. сам на Листи технолошких вишкова.
Обзиром да имам сумњу, а исто има и нови (садашњи)директор, да ме је претходни директор својевољно (на своју руку и на моју молбу)примио и издао решење на неодређено време без сагласности Школске управе, што је било обевезно.
Питам Вас, да ли сам незаконито проглашен радником за којим је престала потребе, односно, да ли директор школе мене незаконито прогласио технолошким вишком?
Обзиром да сам у неведено време засновао радни однос (2012.), директор неке друге школе има оправдану сумњу да је у питању неправилност и кршење закона.
Та сумња директора друге школе која би требало да ме преузме је оправдана и чињеницом да уназад осам година постоји листа технолошких вишкова, а мене примили пре само три године.
Да ли сам ја могао регуларно, по закону, да будем проглашен технолошким вишком и како могу да сазнам да је претходни директор који ме је примио, добио сагласнос од наше Школске управе?
Унапред захвалан
Poštovani,
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, broj 108/2013) koji je stupio na snagu 7. decembra 2013. uvedena je zabrana zapošljavanja novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, do 31. decembra 2015. godine, osim u izuzetnim okolnostima, uz saglasnost tela Vlade.
Nije najjasnije kakve veze ima zasnivanje Vašeg radnog odnosa (bilo ono zakonito ili nezakonito) sa proglašenjem tehnološkim viškom.
Naime, 2012. godine kada ste Vi zasnovali radni odnos čl. 130. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, broj 72/2009 i 52/2011) bila je propisana obaveza direktora ustanove da po izvršenom užem izboru kandidata i proveri njihove psihofizičke sposobnosti, pribavi mišljenje organa upravljanja, pa tek u roku od osam dana od dana dobijanja mišljenja organa upravljanja donosi odluku o izboru kandidata.
Sa druge strane, što se tiče proglašenja tehnološkim viškom, Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika propisana je procedura kao i kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim radnim vremenom.
Nije neophodno da pitanje postavljate u okviru više tema na našem Pravnom Portalu, dovoljno je da pitanje postavite ispod odgovorajuće teme i biće Vam blagovremeno odgovoreno.
Поштована колегинице,
Мислим да је текст јако квалитетан али сте неке појмове помешали.
“Сила закона” као правни терин у важећем Закону о раду не постоји.
Постоји термин:престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца
“Запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца” чл.176 Закона о раду.
Члан 175 став 1. тачка 2 Радни однос престаје:
-кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју;
као што јасно каже члан који регулише престанак радног односа(АЛИ НЕ ПРЕСТАНАК НЕЗАВИСНО ОД ВОЉЕ ЗАПОСЛЕНОГ И ВОЉЕ ПОСЛОДАВЦА-по вашем термину СИЛА ЗАКОНА)
послодавац и запослени могу да се споразумеју да наставе радни однос.
Уколико послодавац не донесе решење на дан кумулативно испуњених услова из члана 175 став 1. тачка 2. Закона о раду (65 год.живота и 15 год.стажа) радни однос који проистиче из уговора о раду бива настављен ПРЕЋУТНОМ сагласношћу воља и конклудентим радњама обе уговорне стране.
С`поштовањем.
Poštovani kolega,
Evidentno je da o svakom pitanju postoje oprečni stavovi. Termin „sila zakona“ korišćen u tekstu je upotrebljen na osnovu stavova sudova zauzetih po tom pitanju, naime Vrhovni sud Srbije je u presudi br. Rev. 1614/03 od 24. juna 2004. potvrdio navedeno navodeći da zaposlenom radni odnos prestaje po sili zakona danom sa kojim je navršio radni vek. (Navedeni stav Vrhovnog suda Srbije odnosi se na čl. 97. Zakona o radu iz 2001,ali je u pitanju ista odredba kao i u trenutno važećem Zakonu o radu) koja glasi
„Radni odnos prestaje:
2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;“
U svakom slučaju hvala na sugestiji.
Углавном код старијих колега срећем тај термин.
Сећам се да га је и професор користио.
Оно што је спорно а о чему бих волео да продискутујем са Вама и осталим колегама на овом порталу јесте да ли је послодавац дужан да откаже уговор о раду запосленом након истека 65.година живота запосленог(и 15 година радног стажа)
Јасно је остављена могућност продужења уговорног односа и после навршења горе поменутих услова.
Можда сам погрешио тему.
Унапред се извињавам, мораћу да се региструјем на Порталу.
Што се тиче ЗАКОН О НАЧИНУ ОДРЕЂИВАЊА МАКСИМАЛНОГ БРОЈА ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ, у члану 20. став 1. каже да запосленим женама са условима за старосну пензију престаје радни однос.
Много министарстава није донело одлуку који је то максимални број у сектору за који су надлежни.
Остављена је могућност послодавцима да отлажу уговоре о раду женама запосленим, а ни не знају да ли су прекобројне.
Да ли отказивати уговоре о раду јер законски је могуће или чекати максимални број запослених?
Питање за све.
Poštovani,
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uputilo je dopis svim ministarstvima u kome izražava svoj stav da je neophodno da svi organizacioni oblici ponude zaposlenima koji ispunjavaju uslove za starosnu penziju sporazum o nastavku radnog odnosa do donošenja akta kojim se utvrđuje maksimalan broj zaposlenih, odnosno za onaj vremenski period u kome će organizacioni oblik nakon donošenja ovog akta moći da sagleda potrebe obavljanja svih funkcija u novoj organizaciji.
Iako Zakon izričito ne uslovljava primenu člana 20. prethodnim donošenjem odluke o maksimalnom broju zaposlenih, isti je nemoguće posmatrati van ciljeva Zakona i konteksta potrebne racionalizacije, odnosno sagledavanja potreba poslodavca za obavljanjem odredjenih poslova koji su neophodni za izvršavanje njegovih funkcija.
Navedeni stav Ministarstva možete u celosti pogledati u okviru teme Stav Ministarstva državne uprave o obaveznom prestanku radnog odnosa ispunjenjem uslova za starosnu penziju u rubrici aktuelno tj na https://www.pravniportal.com/stav-ministarstva-drzavne-uprave-o-obaveznom-prestanku-radnog-odnosa-ispunjenjem-uslova-za-starosnu-penziju/
Poštovani,
Zakon o radu ostavlja mogućnost produženja radnog odnosa sporazumom između zaposlenog i poslodavca i nakon 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ali kada je u pitanju javni sektor i čl. 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, „radni vek“ je ograničen navršenjem 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, jer sporazum je ograničen stavom 3 navedenog člana.
Inače postojanje navedenog sporazuma zavisi od volje poslodavca (bez obzira što zaposleni želi da nastavi sa radom).
Poštovani,
Da li učiteljica koja ima uslov za odlazak u penziju (61 godina) mora otići u istu ili može ostati na radnom mestu dok ne izvede generaciju trećaka (ova+sledeća školska godina). Da li po sili zakona mora ići ili može ostati ukoliko ona to želi.
Nenad
Poštovani,
U skladu sa čl. 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru zaposlenom radni odnos za vreme važenja ovog zakona prestaje kada navrši godine života i staž osiguranja koji su propisani zakonom za odlazak u starosnu penziju.Stavom 3 navedenog člana je predviđena i mogućnost sporazuma o produženju radnog odnosa, ali samo do navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Međutim, Ministarstvo proisvete, nauke i tehnološkog razvoja je dalo preporuku da se sa navedenim zaposlenim zaključi sporazum o produženju radnog odnosa do kraja školske godine u cilju obezbeđivanja stručnog i kontinuiranog obavljanja neophodnih funkcija organizacionog oblika.
Dakle, iako ova preporuka ministarstva nije obavezujuća, postoji velika mogućnost da konkretna zaposlena bude u radnom odnosu do kraja ove školske godine, a što se naredne tiče suviše je rano davati takve odgovore s obzirom na okolnosti. Naime, ukoliko se ništa ne promeni, mala je verovatnoća za tako nešto, osim ukoliko ponovo ne usledi neka Preporuka ili sl.
Zaposlena žena u državnom organu koja ispunjava uslov iz čl. 20 Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru izjavi žalbu na rešenje koje utvrđuje prestanak radnog odnosa po osnovu ispunjenja navedenog zakonskog uslova. Da li ta žalba odlaže izvršenje rešenja o penzionisanju t.j. da li žena nastavlja da radi u državnom organu do konačnosti rešenja ili ne i na koji način se reguliše pitanje njene plate odnosno penzije u zavisnosti da li će žalba biti usvojena ili odbijena?
Poštovani,
Da prigovor ne bi odlagao izvršenje rešenja isto mora pisati u dispozitivu u skladu sa čl. 198. Zakona o opštem upravnom postupku, u kom slučaju se rok od 3 dana računa od dana donošenja rešenja.
I obratno, ukoliko isto ne piše u dispozitivu, rok od 3 dana se može računati tek od donošenja odluke po prigovoru, odn. u roku od 3 dana od konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i za utvrđivanje penzijskog staža pokreće se na zahtev osiguranika.
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok. (čl. 185. Zakona o radu) Pri utvrđivanju datuma prestanka radnog odnosa direktor treba da ima u vidu vreme potrebno za eventualno rešavanje drugostepenog organa – školskog odbora, po prigovoru.
Poštovana Jelena,
Da li direktor visoke škole koji je napunio 66 godina, ima preko 35 godina radnog staža i teče mu drugi direktorski mandat mora da ide u penziju po sili Zakona? Postoji li ikakva mogućnost da on, uprkos novom Zakonu, produži svoj mandat ili da ostane samo u svojstvu profesora ili savetnika?
Poštovani,
Ograničenje se odnosi na sve zaposlene u javnom sektoru iz čl. 1. Zakona pod istim uslovima, gde se u čl. 20 pominje mogućnost sporazuma sa poslodavcem o produženju radnog odnosa, ali samo do navršenih 65. godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Poštovana Jelena,
Kakva je procedura u slučaju da direktor ne želi (neće) da sa 66 godina ode u penziju i da se “pravda” mandatom direktora na još dve godine i odlukama nastavnog veća o izboru? Koje su sve državne institucije nadležne za rešavanje problema?
Poštovani,
U skladu sa čl. 74. stav 3 Zakona o visokom obrazovanju :
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima organa poslovođenja visokoškolske ustanove (direktor u visokoj školi i visokoj školi strukovnih studija) odlučuje organ upravljanja te ustanove.
Organ upravljanja ustanove ili savet, između ostalog, shodno čl. 53. Zakona bira i razrešava organ poslovođenja.
Morate obratiti pažnju na čl. 20 stav 7 Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji izuzima od primene tog čl. zaposlene čiji je prestanak radnog odnosa uređen posebnim zakonom te u vezi s tim čl. 78. Zakona o visokom obrazovanju. Pomenuti čl. 78. predviđa mogućnost produženja radnog odnosa u svojstvu nastavnika do 3 školske godine, pod uslovima i na način predviđen statutom univerziteta, odnosno druge samostalne visokoškolske ustanove.
Da li neiskorišćen godišnji odmor za ovu godinu, sada propada, ženama koje su zbog racionalizacije, od 13. 10. 2015. zvanično u penziji?
Poštovana,
Pravo zaposlenog na godišnji odmor je pravo zagarantovano zakonom i međunarodnim konvencijama čija je naša zemlja potpisnica.
Neiskorišćeni godišnji odmor u godini u kojoj ostvarujete pravo na penziju možete iskoristiti pre prestanka radnog odnosa zbog odlaska u penziju, jer u suprotnom, ukoliko krivicom poslodavca ne iskoristite godišnji odmor u godini u kojoj Vam prestaje radni odnos imate pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor shodno čl. 76. Zakona o radu.
Dakle, poslodavac je dužan da u situaciji kada ima saznanja da će zaposlenom prestati radni odnos zbog odlaska u penziju, omogući zaposlenom korišćenje godišnjeg odmora, pa ukoliko to ne učini snosi odgovornost za štetu koju zaposleni pretrpi po navedenom osnovu.
Postovana Jelena,
Sve ste lepo objasnili, a molim Vas da mi odgovorite kome treba da uputimo zalbu zbog prinudnog penzionisanja. Da li treba da tuzimo preduzece i direktora po dobijanja resenja, ili treba da tuzimo drzavu, tj, ministarstvo. I da li, po Vasem misljenu imamo bilo kakve sanse da se izborimo za nase pravo na rad po zakonu, Hvala.
Poštovani,
Na rešenje direktora imate pravo žalbe upravnom odboru (školskom odboru) u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja. Ako organ upravljanja ne odluči po prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke. Navedeno bi trebalo da predstavlja i sastavni deo Rešenja o prestanku radnog odnosa u vidu pouke o pravnom leku.
Inače, bez obzira na lični stav po pitanju čl. 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, rešenje o otkazu ugovora o radu doneto na osnovu njega je zakonito, sve dok po propisanoj proceduri, Ustavni sud, eventualno ne donese odluku o neustavnosti navedenog člana zakona.
Поштована Јелена, на основу којих правних норми школски одбор расправља о решењу директора о престанку радног односа запосленом у школи по сили закона после 11.10.2015. и да ли школски одбор може поништити одлуку директора и наложити потписивање Споразума до 31.08.2016 године.
Poštovani,
Čl. 57 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji uređuje Nadležnost organa upravljanja u stavu 1 tač 9) propisuje da organ upravljanja ustanove „9) odlučuje po žalbi, odnosno prigovoru na rešenje direktora;“
Članom 145. Zakona je propisana „Pravna zaštita zaposlenih“ tj. postupak pred organom upravljanja i postupak pred sudom, ukoliko organ upravljanja ne postupi po prigovoru ili zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom.
U skladu sa pomenutim čl. 145 Zakona organ upravljanja, pod propisanim uslovima može poništiti prvostepeno rešenje tj. rešenje direktora.
Poštovani, raspisan je konkurs za direktora javnog preduzeća, na koji je konkurisalo jedno lice, koje će biti izabrano, a koji puni u januaru 2016. godine 65 godina života, i ima preko 35 godina radnog staža. Šta će se desiti sa njim kad napuni 65 godina, shodno Zakonu o odredjivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i ko je nadležan da o tome vodi računa?
Poštovani,
Shodno čl. 1. stav 2 Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, zakon se ne primenjuje na javna preduzeća, već se na njih primenjuje direktno Zakon o radu, shodno čijem čl. 175 tač. 2) radni odnos prestaje kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju.
Poštovani, u ovom slučaju radi se o lokalnom javnom preduzeću, osnovanom od strane opštine, pa Vas molim da mi odgovorite u tom kontekstu. Unapred hvala
Poštovani,
Kako se radi o javnom preduzeću osnovanom od strane jedinice lokalne samouprave na zaposlene u njemu se primenjuje Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposenih, te se i na pomenutog direktora tog javnog preduzeća odnosi ograničenje vezano za čl. 20. Zakona. O tome bi trebao da vodi računa organ koji imenuje direktora javnog preduzeća, a koji se određuje statutom lokalne samouprave. Nije na odmet pomenuti ovde i sankciju, odn. mere za zaštitu sredstava budžeta propisane čl. 14. Zakona ukoliko jedinica lokalne samouprave ne izvrši racionalizaciju.
direktor srednje škole je u junu 2015. napunio 65 godina života i preko 35 godina radnog staža. ovo mu je drugi mandat koji ističe za dve godine. javno ističe da neće u penziju do kraja mandata tj. navršenih 67 godina života. šta će biti u njegovom slućaju posle 11. oktobra o.g.? inače, naveliko ide na sve ekskurzije planirane za ovu jesen a i za kraj oktobra. šta kaže zakon o ovakvom slučaju i ko je nadležan za primenu istog?
Poštovani,
Shodno čl. 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru zaposleni u javnom sektoru, u ovom slučaju prosveti, nema mogućnost da produži radni odnos nakon navršenih 65 godina života.
Nadzor nad primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na organizaciju organizacionih oblika u sistemu državnih organa i sistemu lokalne samouprave, vrši ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave – preko upravne inspekcije, odnosno ministarstvo nadležno za poslove rada – preko inspekcije rada u delu koji se odnosi na organizaciju organizacionih oblika u sistemu javnih službi shodno čl. 31. pomenutog zakona.
Lekar sam specijalista opšte medicine.U novembru punim 60 god. i 6 meseci života i 32 godine staža.Broj zaposlenih lekara u Domu zdravlja je već određen Planom mreža zdravstvenih ustanova.Ni sa 60 lekara koje plaća Fond nismo u stanju da pružimo potreban broj usluga,tako da oko deset lekara plaća Dom zdravlja ili grad,a ne Fond.Našim prisilnim penzionisanjem,povećaće se broj penzionera,a zdravstvene usluge će pružati novozaposleni jer će nas kako je rečeno lako zameniti.Gde je ona tu racionalizacija kad se, zapravo, na ovaj način povećavaju rashodi? Kako se možemo zaštititi od ovako nakaradnog tumačenja zakona?
Poštovani,
Zakon o načinu o određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru je donet u cilju racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru, prema stavu predlagača zakona. O efektima odnosno posledicama koje će zakon proizvesti teško je govoriti, mada složićemo se sa Vama, da je odlika zakonodavca u poslednje vreme pre svega brzopletost u donošenju propisa, što u praksi svakako dovodi do različitih problema.
Postoji mogćnost pokretanja postupka za ocenu Ustavnosti navedenog Zakona, prema pravilima Zakona o Ustavnom sudu.
Postivana,
da li je odredba cl. 20 stav 1. Zakona o nacinu odredjivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru imerativnog karaktera za sve zaposlene u drzavnim organima? Pitanje se namece zbog stava 7. navedenog clana kojim je propisano da zaposlenom kome je navrsenje radnog veka i nastavak r.o nakon navrsenja radnog veka regulisan posebnim zakonom, radni odnos prestaje u skladu sa posebnim zakonom. Da li to znaci da ako je nekim posebnim zakonom regulisano da zaposlenom prestaje r.o kada navrsi 65 godina zivota i najmanje 15 god. staza osiguranja da se na tog zaposlenog ne moze primeniti stav 1. istog clana, izuzev ako zaposleni (zena) dobrovoljno na svoj zahtev ode u penziju?
Poštovana,
Ukoliko je „navršenje radnog veka i nastavak radnog odnosa nakon navršenja radnog veka uređen posebnim zakonom, radni odnos prestaje u skladu sa posebnim zakonom“ shodno čl. 20 stav 7 Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zsposlenih u javnom sektoru. Dodajemo, da se shodno stavu 8 pomenutog člana navedeno ne primenjuje na državne službenike.
Dakle, ukoliko je posebnim zakonom regulisan prestanak radnog odnosa primenjivaće se taj posebni zakon, osim ukoliko niste državni službenik.
Možete nam dati preciznije informacije, te Vam shodno njima možemo odgovoriti detaljnije na postavljeno pitanje.
Srdačan pozdrav
Da li direktorka u školi ima pravo da konkuriše za drugi mandat, obzirom da prvi ističe krajem 2015. godine?
Naime, Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, stiče pravo na starosnu penziju (61 godina u 2015.), a od Školskog odbora je dobila saglasnost za produženje radnog odnosa.
Poštovani/a,
U skladu sa preporukom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, postoji mogućnost produženja radnog odnosa samo do kraja školske 2015/2016 u kom slučaju se postavlja pitanje celishodnosti prava da konkretno lice konkuriše na drugi mandat, ali svakako na to ima pravo ukoliko ispunjva uslove iz čl. 8 stav 2 i čl. 120. a u vezi sa čl. 59. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Kakvu ulogu ima Saglasnost od Školskog odbora za direktora?
Poštovani,
Niste precizirali o kakvoj je saglasnosti reč. Ali je direktor svakako dužan da uzme u obzir svaki akt Školskog odbora, kao organa upravljanja u ustanovi obrazovanja.Posebno imajući u vidu njegove nadležnosti shodno čl. 57. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, među kojima su, između ostalog izbor direktora i odlučivanje po žalbi, odn. po prigovoru na rešenje direktora. Takođe, shodno čl. 62. stav 2 pomenutog zakona, direktor ustanove za svoj rad odgovara organu upravljanja.
Poštovana,
Krajem sledeće, 2016. godine, punim 61 godinu života i 33 godine radnog staža. Znači, krajem 2016. godine stičem pravo na odlazak u starosnu penziju.
Ako se krajem ove godine izjasnim da prihvatam prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane nadoknade pitam Vas :
– da li imam pravo na istu ako odem u porodičnu penziju na koju imam pravo?
– da li krajem sledeće godine mogu da ostvarim pravo na svoju, starosnu penziju?
Poštovana,
Nakon ostvarivanja prava na porodičnu penziju nemate pravo na navedenu naknadu. Naime, ne možete biti u radnom odnosu (te imati mogućnost da zaključite navedeni sporazum) i biti korisnik porodične penzije, jer svako sticanje svojstva osiguranika shodno Zakonu o pio vodi obustavi isplate porodične penzije.
Sa druge strane, nema smetnji da zaključite navedeni sporazum o prestanku radnog odnosa uz isplatu novčane naknade i nakon toga ostvarite pravo na porodičnu penziju.
Ovome dodajemo, da su uslovi za sticanje porodične penzije vrlo rigorozni, pogotovu kada se uzme u obzir da ste radno sposobni. Tako da je svakako najbolje prvo proveriti mogućnosti za ostvarivanje, pre preduzimanja bilo kakvih koraka.
Što se Vašeg drugog pitanja tiče, ukoliko zaključite navedeni sporazum krajem ove godine, krajem 2016. god. ispunjenjem uslova stičete pravo na starosnu penziju.
Da li je moguce da neko ko ima 60god i 6 meseci i ima resenje na neodredjeno se otera u penziju (bez njegove saglasnosti) na osnovu zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, a da se na njegovom mestu primi neko novo lice, koje ili ne radi u toj ustanovi ili radi, a ima resenje na odredjeno?
Poštovani,
U skladu sa čl. 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, ispunjenjm uslova za penziju, zaposlenom prestaje radni odnos, osim u slučaju postojanja sporazuma sa poslodavcem, koji najduže može trajati do navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Dakle, za nastavak rada nakon ispunjenja uslova za penziju, pored volje zaposlenog, neophodno je postojanje i volje poslodavca za zaključenje sporazuma.
Uslovi za zapošljavanje novih lica ili premeštanje unutar istog organa/organizacije zavisi od zakona kojim se regulišu radni odnosi u konkretnom sektoru, ali zapošljavanje svakako mora biti usklađeno sa pomenutim zakonom čiji je cilj racionalizacija broja zaposlenih.
da li ženama koje u 2015. godini pune 61.godinu, 62, 63 i 64. godine života od 12.10.2015. godine (imaju više od 15. godina staža) prestaje radni odnos po sili zakona
Poštovana,
Ukoliko se radi o javnom sektoru u smislu čl. 1. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, u izostanku sporazuma sa poslodavcem iz čl. 20. stav 3 istog zakona, prestaje im radni odnos.
Ukoliko se na navedene zaposlene primenjuje direktno Zakon o radu, zaposlene imaju pravo da rade do navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, a nakon toga samo uz saglasnost sa poslodavcem.
Ko daje sporazum sa poslodavcem!!!(ko je poslodavac u tom slučaju,) direktorki (ženi) u školi sa 60 godina i 6 meseci, i najmanje 15 godina staža?
Od koga direktorka da potraži sporazum……?
Poštovani,
U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a u zavisnosti od činjenice da li zaposlena želi da nastavi da obavlja funkciju direktora ili da nastavi da radi na radnom mestu na kom joj miruje radni odnos (ukoliko je po sredi prvi mandat), za navedeni sporazum treba da se obrati Školskom odboru kao organu upravljanja u školi, odn. v.d. direktora u slučaju njegovog imenovanja zbog njenog prestanka funkcije.
Poštovana,
da li se zakon o penzionisanju u javnom sektoru odnosi i na vaspitačice u predškolskim ustanovama?
Poštovana,
Uzimajući u obzir član 1. stav 2 Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru kao i Zakon o budžetskom sistemu na koji upućuje, pomenuti zakon kojim će se sprovesti racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru odnosi se i na predškolske ustanove.
da li žena sa 60 godina i 6 meseci života i 28 godina radnog staža mora po sili zakona da ide u penziju?
Poštovana,
60 god. i 6 meseci i najmanje 15 god staža u 2015. predstavlja jedan od alternativno postavljenih uslova za sticanje prava na penziju prema Zakonu o PIO. Shodno zakonu o radu imate pravo da radite do 65 godina starosti, a i nakon toga uz postojanje sporazuma sa poslodavcem. Ukoliko je u pitanju javni sektor, shodno Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, zaposlenom prestaje u navedenom slučaju radni odnos ukoliko nema sporazuma sa poslodavcem o produženju istog.