Pozitivnim Zakonom o javnim nabavkama, koji više ne zaslužuje epitet „novi“ (Službeni glasnik RS“ br.116/2008) jer se primenjuje još od 07. januara 2009.godine u čl.121. propisano je 24 prekršaja za naručioca i odgovorno lice naručioca a u čl.122. – 3 prekršaja za ponuđača, odgovorno lice ponuđača i fizičko lice kao ponuđača.
O prekršajima uopšte
Prekršaji su pored krivičnih dela i privrednih prestupa posebna vrsta kažnjivih delikata u našem pravu. Spadaju u lakša deliktna ponašanja jer se njima napadaju društvena dobra manje vrednosti. Zakon o prekršajima definiše prekršaj kao protivpravnu skrivljenu izvršenu radnju koja je propisom nadležnog organa određena kao prekršaj.Nema prekršaja ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica iako postoje sva bitna obeležja prekršaja.
Prekršaji se dakle mogu propisivati zakonom ili uredbom, ali i odlukom autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada Beograda i skupštine grada. Organi ovlašćeni za donošenje propisa o prekršajima mogu propisivati samo kazne i zaštitne mere za povrede propisa koje oni donose u okviru svoje nadležnosti utvrđene ustavom i zakonom, a u granicama predviđenim Zakonom o prekršajima.
Prekršajni postupak
Ovlašćeno lice za pokretanje ovog, kao i svakog drugog prekršajnog postupka, između ostalih je i javni tužilac.
Prekršajni postupak, javni tužilac pokreće na osnovu člana 154. stav 2. Zakona o prekršajima i to podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv okrivljenog (fizičko lice) ili okrivljenog pravnog lica. Za okrivljeno pravno lice, u prekršajnom postupku, učestvuje njegov predstavnik koji je ovlašćen da preduzima sve radnje koje može preduzeti i sam okrivljeni.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi se u pisanoj formi a njegova sadržina propisana je odredbom čl.156. Zakona o prekršajima.
U predlozima zahteva za pokretanje prekršajnog postupka javni tužilac može predložiti da sud okrivljenom izrekne i zaštitnu meru, ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi za njeno izricanje.
Zaštitne mere koje bi kod prekršaja propisanih Zakonom o javnim nabavkama došle u obzir su: oduzimanje predmeta, zabrana vršenja određenih delatnosti, zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti, zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove. S obzirom da je odredbom čl.45.st.2. Zakona o prekršajima propisano – da zaštitna mera prethodno mora biti propisana zakonom ili uredbom, pa iako Zakon o javnim nabavkama zaštitne mere ne propisuje ova se efikasna prekršajna sankcija ipak ponekad može primeniti kod prekršaja o kojima ovde govorimo s obzirom da zaštitne mere koje se mogu predložiti pod uslovima određenim Zakonom o prekršajima i kad nisu predviđeni propisom kojim je određen prekršaj jesu: oduzimanje predmeta, obavezno lečenje alkoholičara i narkomana i udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbije. Zato, valja primetiti da mere oduzimanja predmeta i proterivanja stranca iz zemlje mogu biti izrečene okrivljenima za neki od navedenih prekršaja.
Prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi, a u drugom stepenu prekršajni postupak vodi Viši prekršajni sud.
Rad suda za prekršaje je javan. Javnost rada obezbeđuje se javnim održavanjem pretresa, javnim objavljivanjem odluka, davanjem obaveštenja zainteresovanim licima o toku prekršajnog postupka, upoznavanjem javnosti o svom radu putem sredstava javnog informisanja.
Načelo javnosti prekršajnog postupka posebno je važno kod postupaka za prekršaje o kojima je ovde reč s obzirom da Zakon o javnim nabavakama spada u grupu antikorupcijskih zakona.
Načelo javnosti upravo je jedno od fundamentalnih načela i Zakona o javnim nabavkama, te je Uprava za javne nabavke shodno čl.94.st.5. Zakona – dužna da na osnovu dostavljenih tromesečnih izveštaja naručilaca pripremi pregled izveštaja o zaključenim ugovorima o javnim nabavkama i da ga objavi na Portalu javnih nabavki. Stoga i nepoštovanje obaveze dostavljanja izveštaja predstavlja prekršaj propisan odredbom čl.121.st.1.tač.16. Zakona o javnim nabavkama.
Međutim, iako su njoj najpristupačniji ti podaci, Uprava za javne nabavke nije ovlaščena za pokretanje prekšajnog postupka.
To ovlašćenje sada medjutim ima Ministarstvo finansija koje koje je novim Zakonom o javnim nabavkama ovlašćeno da vrši nadzor nad sprovođenjem tog zakona. Sve do januara 2009.godine, dok je na snazi bio stari zakon, jedini ovlašćeni podnosilac za ovu vrstu prekršaja bio je javni tužilac, apoznato je taj organ pokreće vrlo mali broj prekršajnih postupaka.
Primena novog Zakona o prekršajima otpočela je 1. januara 2010. godine. Ovaj zakon, za razliku od ranijeg predviđa znatno šira ovlašćenja javnog tužioca u prekršajnom postupku. Ovlašćenja javnog tužioca su:
1. da preduzima mere radi otkrivanja, pronalaženja i pribavljanja potrebnih dokaza za gonjenje učinilaca prekršaja i uspešno vođenje prekršajnog postupka pred sudom ili nadležnim organom uprave,
2. da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, žalbu ili vanredna pravna sredstva protiv odluka suda odnosno nadležnog organa uprave,
3. da preduzima druge radnje na koje je ovlašćen ovim zakon i posebnim propisima.
Javni tužilac je stvarno nadležan da postupa u prekršajnom postupku ukoliko je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Ako je javni tužilac prvi podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, postupak će se voditi po njegovom zahtevu, a nastaviti po zahtevu oštećenog ili drugog organa nadležnog za pokretanje postupka ako javni tužilac odustane od zahteva.
Ako odustane od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, javni tužilac je dužan da u roku od osam dana od dana odustanka, obavesti oštećenog ili drugo lice ovlašćeno za pokretanje postupka kako bi eventualno nastavili postupak. Ako je oštećeni ili drugi ovlašćeni organ za pokretanje prekršajnog postupka već podneo zahtev za pokretanje postupka, postupak će se nastaviti po tom zahtevu.
Novim Zakonom o prekršajima ovlašćenja javnog tužioca u prekršajnom postupku šire postavljena i detaljnije regulisana u odnosu na stari Zakon o prekršajima u kome se javni tužilac pominjao u samo jednoj odredbi i to članu 176. stav 2. kojom je bilo propisano da, kao ovlašćen organ, može pokretnuti prekršajni postupak.
Kako je primarna nadležnost javnog tužioca krivični progon valja podsetiti da se prilikom podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka mora voditi računa o rokovima zastarelosti pokretanja postupka jer su rokovi za iniciranje ovog postupka daleko kraći nego što je to slučaj u krivičnom postupku. Naime, prekršajni postupak se ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen. Izuzetno, za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja može se posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti gonjenja, ali taj rok ne može biti duži od pet godina. Zkonom o javnim nabavkama poseban rok zastarelosti nije propisan te i kod ovih prekšaja vredi opšti rok zastarelosti.