Svedoci smo deficitarnosti nastavnog kadra za mnoge predmete u osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji. Razlozi su višestruki, a za potrebe ovog teksta nećemo se upuštati u iste, već ćemo dati kratak prikaz ko (ne)može da predaje u školi.
Umesto da se traže neka logičnija rešenja, koja će obezbediti učenicima da im predmet drže stručna i kompetentna lica, došli smo do toga da u nedostatku kadra recimo i lica sa III ili IV stepenom raznih obrazovnih profila predaju pojedine predmete.
Škole se obraćaju Ministarstvu prosvete preko školske uprave iznoseći probleme u vezi nemogućnosti da za pojedine predmete nađu lica koja ispunjavaju uslove, možda od ministarstva i dobiju neku instrukciju i uputstvo, ali se sistemski i javno ovi problemi ne rešavaju.
Ko može da predaje u školi?
U školi može da predaje ono lice koje ispunjava:
-Opšte uslove koji važe za sve zaposlene u školi,
-Uslove u pogledu stepena obrazovanja i
-Uslove u pogledu vrste obrazovanja.
Opšti uslovi
Da bi neko lice moglo biti zaposleno u školi ono mora ispuniti uslove za prijem u radni odnos definisane čl. 139. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vapsitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakoni, 10/2019, 6/2020, 129/2021, 92/2023 i 19/2025):
1) ima odgovarajuće obrazovanje;
2) ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima;
3) nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnuće, za krivična dela primanje ili davanje mita; za krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;
4) ima državljanstvo Republike Srbije;
5) zna srpski jezik i jezik na kojem ostvaruje obrazovno-vaspitni rad;
6) ispunjava bezbednosne uslove za prijem u radni odnos u ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuju unutrašnji poslovi – za prijem u radni odnos u ustanovu iz člana 90. stav 2. ovog zakona;
7) ima saglasnost nadležnog organa tradicionalne crkve ili verske zajednice kojoj pripada za izvođenje verske nastave u osnovnoj, odnosno u srednjoj školi – za prijem na poslove nastavnika verske nastave.
Ovi uslovi dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada.
Pored tih tzv. “opštih uslova”, nastavnici moraju ispunjavati i stroge uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja.
Stepen obrazovanja
Članom 140. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definisano je odgovarajuće obrazovanje za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i ono se odnosi na stepen obrazovanja:
“Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik jeste lice koje je steklo odgovarajuće visoko obrazovanje:
1) na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke akademske studije) i to:
(1) studije drugog stepena iz naučne, odnosno stručne oblasti za odgovarajući predmet, odnosno grupe predmeta;
(2) studije drugog stepena iz oblasti pedagoških nauka ili interdisciplinarne, multidisciplinarne, transdisciplinarne studije drugog stepena koje kombinuju celine i odgovarajuće naučne, odnosno stručne oblasti ili oblasti pedagoških nauka;
2) na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.
Lice iz stava 1. tačka 1) podtačka (2) ovog člana mora da ima završene studije prvog stepena iz naučne, odnosno stručne oblasti za odgovarajući predmet, odnosno grupu predmeta.
Izuzetno, nastavnik i vaspitač jeste i lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne i specijalističke strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem.”
Dakle, shodno ovom članu neophodne su po novom sistemu (po Bolonji) studije drugog stepena, odnosno osnovne studije u trajanju od najmanje četiri godine, po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine (pre uvođenja Bolonje).
Ako su u pitanju studije drugog stepena iz oblasti pedagoških nauka ili interdisciplinarne, multidisciplinarne, transdisciplinarne studije drugog stepena koje kombinuju celine i odgovarajuće naučne, odnosno stručne oblasti ili oblasti pedagoških nauka, takvo lice shodno stavu 2 mora da ima završene studije prvog stepena iz naučne, odnosno stručne oblasti za odgovarajući predmet, odnosno grupu predmeta.
U stavu 3 zakonodavac je propisao izuzetak od pravila u pogledu stepena obrazovanja, pa tako “izuzetno” nastavnik i vaspitač jeste i lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne i specijalističke strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem.
Kada je u pitanju ovaj stav 3 u praksi se on primenjuje samo kod zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme. Škole navode da su takvu preporuku dobile od ministarstva iako se mora priznati zakon ovaj izuzetak ne vezuje za vrstu radnog odnosa tačnije ne vezuje samo za rad na određeno vreme.
Neke škole idu i “korak dalje” pa ovaj izuzetak primenjuju odnosno takva lica primaju na određeno vreme samo u onim situacijama za koje je shodno zakonu predviđeno da se ne raspisuje konkurs.
Naravno ni za ovu praksu nema uporišta u zakonu.
Gde je problem kod stepena obrazovanja?
Kada za rad u školi aplicira neko lice, ono naravno podnese uverenje o stručnoj spremi i/ili diplomu koju je dobilo na odgovarajućoj visokoškolskoj ustanovi za završeni studisjki program.
Problemi nastaju što se iz tih diploma najčešće ne vidi skoro ništa što je sekretaru škole potrebno, a po najmanje koji stepen obrazovanja lice ima.
Nije u nadležnosti poslodavca da tumači nečije diplome i utvrđuje stečeni stepen obrazovanja, ali kako se sekretari često nalaze u “nebranom grožđu” potencijalno rešenje se nalazi u zakonskim odredbama.
Republika Srbija je donela Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 27/2018, 6/2020, 129/2021-dr.zakon i 76/2023).
Kao što se vidi iz priloženih glasila, zakon je donet jo 2018 godine i ono što je važno, počeo je da se primenjuje 14. aprila 2018. god.
Treba naglasiti da zakon uopšte ne koristi termin “stepen obrazovanja” već “nivo/podnivo kvalifikacija”, ali pravićemo se da se između ta dva pojma može i treba povući znak jednakosti kako bismo našli potencijalno rešenje i olakšali rad sekretarima ali i dali odgovor na pitanje iz naslova ove teme.
Ovaj zakon nivo kvalifikacija definiše uz pomoć dva člana:
–Člana 5. koji uređuje nivoe kvalifikacija od početka primene ovog zakona (14. aprila 2018. god.) pa ubuduće;
–Člana 49. koji uređuje tzv. “Ekvivalentnost postojećih kvalifikacija” odnosno koji utvrđuje ekvivalente nivoa kvalifikacija za one stepene stručne spreme, odnosno stepene obrazovanja, stručne, akademske i naučne nazive stečene prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona (14. aprila 2018. god.).
I na prvi pogled, sve deluje jasno, ako se nivo kvalifikacije shodno ovim odredbama može odrediti svakom licu koje aplicira za posao u ustanovi obrazovanja. Međutim, čl. 49. Zakona o NOKS slučajno ili namerno ne sadrži odredbe u pogledu određenih stepena obrazovanja i zvanja stečenih pre primene ovog zakona, a nakon početka sprovođenja Bolonje.
Recimo osobe koje su tada završile studije u trajanju četiri godine i stekle 240espb bodova se trebalo bi podvesti pod čl. 49. stav 1 tač 7) podtačka (5) koji kaže “stručni naziv stečen završavanjem osnovnih studija na fakultetu u trajanju od četiri do šest godina, koji je do stupanja na snagu ovog zakona u pogledu prava koja iz njega proizlaze bio izjednačen sa akademskim nazivom master, odnosno diplomirani master, ekvivalentan je nivou 7.1 NOKS-a;”
Dakle, veliki broj ljudi koji su studije upisali i završili od 2006 godine (sa uvođenjem Bolonje) pa sve do početka primene Zakona o NOKS-u svrstane su u ovu odredbu, jer druga odredba ne postoji.
O ovome sam detaljno pisala u tekstu “Nacionalni okvir kvalifikacija” objavljeno na Pravnom portalu po donošenju zakona 2018. godine. Od tada do danas se ništa nije promenilo.
Da ne bi bilo dodatno komplikovano, na ovom mestu tematiku u vezi sa ovim zakonom nećemo dalje produbljivati.
Ali šta onda odgovoriti za vrstu obrazovanja ovakvog lica ako aplicira za rad u školi?
Odgovor bi možda trebalo potražiti u relevatnom Zakonu o visokom obrazovanju. Zašto relevatnom, zato što se isti više puta menjao od uvođenja Bolonje, a zatim je donet i potpuno nov zakon. U svakom slučaju pokušaćemo ukratko…
Zakon o visokom obrazovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 76/2005, 100/2007-aut.tum., 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015-aut.tum., 68/2015 i 87/2016) koji je važio ranije u čl. 127. je propisivao Usklađivanje stečenih akademskih, stručnih, odnosno naučnih naziva, gde je u stavu 1 tač 1) alineja četvrta propisivao “stručni naziv stečen završavanjem osnovnih studija na fakultetu, u trajanju od četiri do šest godina, izjednačen je sa akademskim nazivom iz člana 95. stav 6. ovog zakona;”
Članom 95 stav 6 navedenog zakona je propisano “Lice koje završi master akademske studije stiče akademski naziv master sa naznakom zvanja drugog stepena master akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.”
Podsećamo Autentično tumačenje odredaba člana 127. st. 1. i 2. Zakona o visokom obrazovanju (“Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 76/05) objavljeno je u “Sl. glasniku RS”, broj 100/2007 i u njemu se navodi:
“Lice koje je steklo, ili stekne odgovarajući akademski, stručni ili naučni naziv (u daljem tekstu: naziv) prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, zadržava pravo na njegovo korišćenje u skladu sa propisima prema kojima ih je steklo.
Lice iz stava 1. ovog člana može tražiti od visokoškolske ustanove u kojoj je steklo naziv da mu u postupku i pod uslovima propisanim opštim aktom visokoškolske ustanove, a u skladu sa kriterijumima za usklađivanje stečenih naziva koje propisuje Konferencija univerziteta, odnosno Konferencija akademija strukovnih studija, utvrdi da ranije stečeni naziv odgovara nekom od naziva iz člana 95. ovog zakona.
Ove odredbe treba razumeti tako da se vremensko dejstvo zadržavanja prava na korišćenje stečenog naziva (stav 1) prostire ne samo na sadašnjost, već i na budućnost. Svrha prava na korišćenje stečenog naziva je u tome da se zaštite pravna sigurnost i stečena prava.
Odredba stava 2. može se isključivo tumačiti u kontekstu ovakvog tumačenja odredbe stava 1, što znači da mora biti izjednačen status lica koja su stekla ili će steći naziv po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju (“Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 76/05) sa statusom lica koja budu stekla nazive koje predviđa ovaj zakon. Drugim rečima, lica koja su stekla VII-1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik, diplomirani inženjer itd.) izjednačena su sa licima koja steknu naziv master.
Ovo autentično tumačenje objaviti u “Službenom glasniku Republike Srbije”.”
Zakon o visokom obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakon, 73/2018, 67/2019, 6/2020-dr.zakoni, 11/2021-aut.tumačenje, 67/2021-dr.zakon, 67/2021, 76/2023 i 19/2025) u čl. 149. potvrđuje gore navedeno.
Dakle, oni koji su studirali po starom sledom navedenog bi trebalo da budu izjednačeni sa masterom.
Oni koji su studirali po Bolonji a nakon početka primene Zakona o NOKS-u, primenom čl. 5 navedenog zakona su 6.2. stepen/nivo kvalifikacija.
Oni koji su studirali po Bolonji završavanjem osnovnih akademskih studija a pre početka primene Zakona o NOKS-u ostaju nedefinisani. Tadašnji zakon o visokom obrazovanju je propisivao “Lice koje završi osnovne akademske studije stiče stručni naziv sa naznakom zvanja prvoga stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.” Ako je neko sa naznakom prvog stepena ne može nositi nivo kvalifikacije 6.2. Ni logički ni zakonski se takav zaključak ne može izvući iz čl. 49. Zakona o NOKS-u.
Samo Ministarstvo prosvete se više puta oglašavalo mišljenjima u vezi sa mogućnošću da bachelor (lice sa prvim stepenom akademskih studija) predaje u školi, odgovor je bio negativan, osim izuzetno, a o toj izuzetnosti smo već pisali.
Vrsta obrazovanja
Iako ovo deluje po prilično komplikovano problem se tu ne završava.
Stepen obrazovanja je samo jedan segment u pogledu obrazovanja koji se od lica na mestu nastavnika traži. Naime, pored odgovarajućeg stepena, neophodno je da lice ima odgovarajuću vrstu obrazovanja.
Vrsta obrazovanja odnosno zvanje koje je lice steklo završavanjem određenog studijskog programa obično stoji na samoj diplomi i/ili uverenju o završenim studijama.
A podzakonskim aktima je propisano taksativno za svaki predmet i svaki nivo i vrstu obrazovanja ko može da ga predaje.
Za osnovne škole, vrsta obrazovanja proverava se u Pravilniku o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi (“Sl. glasnik RS“ – Prosvetni glasnik, br. 11/2012, 15/2013, 2/2016, 10/2016, 11/2016, 2/2017, 3/2017, 13/2018, 11/2019, 2/2020, 8/2020, 16/2020, 19/2020, 3/2021, 4/2021, 17/2021, 18/2021, 1/2022, 2/2022, 5/2022, 6/2022, 10/2022, 15/2022, 16/2022, 7/2023, 15/2023, 1/2024 i 3/2024) i Pravilniku o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika koji izvode obrazovno-vaspitni rad iz izbornih predmeta u osnovnoj školi (“Sl. glasnik RS“ – Prosvetni glasnik”, br. 11/2012, 15/2013, 10/2016, 11/2016, 2/2017, 11/2017, 16/2020, 3/2021 i 7/2023).
Za osnovnu školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom vrsta obrazovanja proverava se u Pravilniku o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (“Sl. glasnik RS” – Prosvetni glasnik, broj 17/2018, 6/2020 i 4/2023).
U osnovnoj muzičkoj školi vrsta obrazovanja proverava se u Pravilniku o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika u osnovnoj muzičkoj školi (“Sl. glasnik RS“ – Prosvetni glasnik, br. 18/2013, 2/2017, 9/2019, 1/2020, 9/2020, 18/2020 i 16/2022).
U osnovnoj baletskoj školi vrsta obrazovanja proverava se u Pravilniku o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika u osnovnoj baletskoj školi (“Sl. glasnik – Prosvetni glasnik”, br. 11/2012, 18/2013, 7/2020, 8/2020 i 14/2022).
Za gimnaziju, vrsta obrazovanja proverava se u Pravilniku o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika u gimnaziji („Sl. glasnik RS“ – Prosvetni glasnik, br. 4/2022, 14/2022, 15/2022 i 2/2025).
Za srednje stručne škole:
– za opšteobavezne predmete, vrsta obrazovanja se proverava u Pravilniku o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika iz opšteobrazovnih predmeta, stručnih saradnika i vaspitača u stručnim školama („Sl. glasnik RS“ – Prosvetni glasnik, br. 4/2022, 14/2022, 15/2022 i 2/2025)
– za stručne predmete, vrsta obrazovanja se proverava u mnogobrojnim pravilnicima u zavisnosti od područja rada, odnosno konkretnog smera, pa tako postoje:
1) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama koje ostvaruju plan i program nastave i učenja za obrazovne profile: saradnik u digitalnim medijima, saradnik u filmskoj i televizijskoj produkciji, saradnik u audio produkciji i saradnik u novinarstvu („Sl. glasnik RS” – Prosvetni glasnik, br. 2/2025)
2) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama koje ostvaruju plan i program nastave i učenja za obrazovni profil tehničar mehatronike („Sl. glasnik RS” – Prosvetni glasnik, br. 14/2023)
3) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada Ekonomija, pravo i administracija („Sl. glasnik RS” – Prosvetni glasnik, br. 2/2025)
4) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada Elektrotehnika („Sl. glasnik RS” – Prosvetni glasnik, br. 2/2025)
5) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada Geodezija i građevinarstvo („Sl. glasniku RS” – Prosvetni glasnik, br. 14/2023)
6) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada Hemija, nemetali i grafičarstvo („Sl. glasnik RS” – Prosvetni glasnik, br. 2/2025)
7) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada Mašinstvo i obrada metala („Sl. glasnik RS” – Prosvetni glasnik, br. 2/2025)
8) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane („Sl. glasnik RS” – Prosvetni glasnik, br. 14/2023 i 2/2025)
9) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada Saobraćaj („Sl. glasnik RS” – Prosvetni glasnik, br. 14/2023 i 2/2025)
10) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada Šumarstvo i obrada drveta („Sl. glasnik RS” – Prosvetni glasnik, br. 2/2025)
11) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada Tekstilstvo i kožarstvo („Sl. glasnik RS” – Prosvetni glasnik, br. 14/2023)
12) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam („Sl. glasnik RS” – Prosvetni glasnik, br. 14/2023)
13) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada Zdravstvo i socijalna zaštita („Sl. glasnik RS” – Prosvetni glasnik, br. 2/2025)
14) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika u stručnim i umetničkim školama u području rada Kultura, umetnost i javno informisanje (“Sl. glasnik – Prosvetni glasnik”, broj 16/2015, 11/2016, 2/2017, 9/2019, 14/2020, 2/2021 i 2/2025)
15) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada Geologija, rudarstvo i metalurgija („Sl. glasnik RS“ – Prosvetni glasnik, br. 4/2022, 14/2022, 14/2023 i 2/2025)
16) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada Hidrometeorologija („Sl. glasnik RS“ – Prosvetni glasnik, br. 4/2022)
17) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada ostalo – lične usluge („Sl. glasnik RS“ – Prosvetni glasnik, br. 4/2022, 15/2022, 14/2023, 15/2023 i 2/2025)
18) Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika za stručne predmete za obrazovni profil policajac u Srednjoj školi unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović” u Sremskoj Kamenici („Sl. glasnik RS” – Prosvetni glasnik, br. 2/2025).
Ako ostavimo po strani brojnost i obimnost ovih propisa koji predviđaju uslove u pogledu vrste obrazovanja, ne možemo a da se ne osvrnemo na neke nelogičnosti.
Pa tako recimo lice određenog zvanja može predavati fiziku u osnovnoj a hemiju u srednjoj, ali ne i obrnuto.
Sreću se i situacije da lice ima odgovarajuće master zvanje ali nema osnovne studije iz odgovarajuće oblasti, a za pojedine predmete i to se izričito traži. Negde se dodatno traži i odgovarajući modul na osnovnim studijama, bez obzira na odgovarajuće master zvanje.
Ovde možda opravdano treba postaviti pitanje previše liberalnih uslova za upis na master studije pojedinih visokoškolskih ustanova bez vrste osnovnih studija kao nužnog uslova za upis.
Dakle, tako u praksi dolazi do situacije da lice na osnovnim studijama stekne zvanje diplomirani profesor jezika i književnosti pa upiše master studije sa kojim stekne zvanje master informatičar, pa jezik ne može da predaje zbog neodgovarajućeg stepena obrazovanja (ima samo osnovne studije) a informatiku ne može da predaje iz razloga što pored odgovarajućeg master zvanja nema odgovarajuće osnovne studije iz te oblasti.
Lice može biti master fizike, ali da pravilnikom to zvanje nije predviđeno već samo profesor fizike i ne bi moglo da zasnuje radni odnos.
Da nije smešno, bilo bi tragično.
Iz godine u godinu, uslovi se pooštravaju, kako u pogledu stepena obrazovanja, tako i u pogledu odgovarajućeg obrazovanja. Ovim pobrojanim pravilnicima zvanja se ponekad revidiraju, ali nedovoljno često i bez usklađenosti sa visokoškolskim ustanovama tj. zvanjima koja lica stiču na njima.
Umesto zaključka
Trenutni sistem obrazovanja u Srbiji ima ozbiljne nedostatke u vezi sa zapošljavanjem nastavnika, posebno u smislu kvalifikacija i obrazovanja. Iako postoje zakonski okviri koji regulišu ko može da predaje u školama, praksa pokazuje da se ovi propisi često zaobilaze zbog nedostatka stručnog kadra, pa se na nastavu zapošljavaju i lica sa nižim stepenom obrazovanja, pa čak i sa neodgovarajućim obrazovnim profilima. Pored toga, postoji i pravna konfuzija oko tumačenja propisa o kvalifikacijama, što dodatno komplikuje situaciju.
Sistemske promene i jasno definisana pravila, kao i bolja primena zakona i pravilnika, potrebni su kako bi se obezbedila kvalitetna nastava i izbegla praksa zapošljavanja ljudi koji nisu kompetentni za predavanje određenih predmeta. Pitanje kvalifikacija nastavnika mora biti rešeno kroz jasne zakonske okvire, dok bi Ministarstvo prosvete trebalo da pruži konkretna uputstva i podršku školama u rešavanju ovog problema.
Postoji stalni trend podizanja kriterijuma za nastavnike u školama, koji trenutno podrazumevaju master iz određene oblasti, a oni mogu predstavljati barijeru u zapošljavanju kvalifikovanog kadra. Iako je cilj unapređenje kvaliteta obrazovanja, trenutni uslovi otežavaju dolazak novih i kvalitetnih kadrova u obrazovni sistem, što može dovesti do situacije u kojoj se očekuje da nastavnici imaju sve viši nivo obrazovanja, dok se istovremeno smanjuje broj dostupnih kandidata.
Kao moguće rešenje, nameće se veća fleksibilnost kriterijuma za zapošljavanje nastavnika i da se niže stepenovane kvalifikacije, kao što su osnovne studije, postave kao minimalni uslov. Time bi se omogućilo da kandidati sa odgovarajućim usmerenjem i kompetencijama dođu do posla u školama, čime bi se izbegla situacija u kojoj nastavnici bez relevantnog obrazovanja, poput automehaničara, dolaze do nastavničkih pozicija, po principu “bolje iko nego niko”. Ovaj pristup ne samo da bi povećao broj kvalifikovanih kadrova, već bi i omogućio da nastavnici sa osnovnim studijama iz specifičnih oblasti, poput matematike ili fizike, bolje prenesu svoja znanja učenicima nego oni koji nisu specijalizovani za te predmete.
Na ovaj način, obrazovni sistem bi mogao da postigne balans između kvaliteta i dostupnosti kadrova, čime bi se poboljšala nastava, a istovremeno smanjila potražnja za previše specijalizovanim kadrom.
Ako ovome dodamo i činjenicu da se pod izgovorom neodgovarajućeg stepena i vrste obrazovanja kandidata po konkursu, konkurs bezuspešno “zatvara” a primaju nestručna lica po poznanstvima, političkom opredeljenju, podobnosti i sl. na određeno vreme, onda je upitno da li uopšte postoji volja za rešavanjem situacije.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.