Da, svakako.
U tekstu “Da li su garantni i rok saobraznosti jedno te isto?” sam objasnio šta znače navedeni pojmovi, i da nije reč o istim stvarima iako se obično poistovećuju. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.
Kako opravke utiču na važenje roka saobraznosti i garancije bavio sam se u “Da li opravka produžava garanciju?”. A sam naslov komentara ukazuje šta sam razmatrao u “Sme li prodavac da uslovljava kupca u pogledu saobraznosti i garancije?”.
Ovde ću se pozabaviti onim što prodavci najčešće prećutkuju, da i kupci polovnih stvari imaju zakonom garantovana prava.
Da, saobraznost važi i kod prodaje polovnih (već upotrebljavanih) proizvoda. Zakon o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 88/2021) – u daljem tektu: ZZP predviđa jedino u stavu 3. člana 53., da se kod prodaje polovnih proizvoda, može ugovoriti kraći rok u kome prodavac odgovara za nesaobraznost, i koji ne može biti kraći od jedne godine.
Dakle, rok saobraznosti važi i kod prodaje polovnih stvari (npr. vozila), ako se one kupuju kod onih koji se bave uvozom i trgovinom, jer i oni su dužni da ispitaju ono što prodaju i da garantuju za to.
Ali, rok saobraznosti ne važi kad nešto kupujete od fizičkog ili pravnog lica kome to nije delatnost. U tom slučaju prodavac odgovara samo za skrivene nedostatke (mane), tj. one koji se ne mogu otkriti uobičajenim pregledom prilikom preuzimanja, a za koje je znao u trenutu prodaje, u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989-USJ, 57/1989, „Sl. list SRJ“, br. 31/1993 i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020) – u daljem tekstu: ZOO. Prema članu 482. ZOO, kad se posle prijema stvari od strane kupca pokaže da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobičajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak), kupac je dužan, pod pretnjom gubitka prava, da o tom nedostatku obavesti prodavca u roku od osam dana računajući od dana kad je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi bez odlaganja. U svakom slučaju, prodavac ne odgovara za nedostatke koji se pokažu pošto protekne šest meseci od predaje stvari, izuzev kad je ugovorom određen duži rok.
Ovde je možda važno objasniti, na primeru vozila, šta je to novo a šta polovno? Polovno je ono što je već bilo upotrebljavano, tj. korišćeno za svoju namenu. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020-dr.zakon, 76/2023 i 19/2025) govorionovoproizvedenim vozilima. To su vozila koja su proizvedena u (kalendarskoj) godini kada se prvi put registruju ili prethodnoj. Podaci o godini proizvodnje sadržani su u proizvođačkom broju vozila, to se unosi u zvanične dokumenta, tako da ono što npr. piše na brošurama prodavca npr. nije od značaja. Sad je 2025., ali se i vozila proizvedena 2024. smatraju novim (ako nisu bila prethodno registrovana). Inače, kao novoproizvedeno vozilo smatra se i ono fizički napravljeno prethodnoj godini, pored ostalog zato što se modeli za narednu godinu nekad proizvode kao deo serije u prethodnoj. Dakle, nekad je reč o nameri proizvođača a ne samo o tome da je vozilo bilo dugo neprodato. Zašto je ovo bitno? Pa i stajanje odnosno neupotreba vozila uzrokuje neke promene an sklopovima, Vozila su naime projektovana za dinamičko opterećenje a ne statičko, sklopovi moraju da su u upotrebi da bi ispravno funkcionisali.
Ali, na garantni i rok za saobraznost ne utiče to kad je nešto, pa i vozilo, proizvedeno, već kad je prodato. Jer, ti rokovi kreću od onoga što se zakonski definiše kao trenutak prelaska rizika na potrošača, a to je trenutak predaje u posed.
Gore navedeno se odnosi na saobraznost proizvoda, ali neko može davati garanciju i na polovne proizvode. Pravila su ista kao i za ono što je novo.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a