Odredbe člana 5. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (“Sl. glasniku RS”, broj 21/2015, 16/2018-sporazum, 8/2019-sporazum, 92/2020, 27/2022-sporazum, 123/2022 i 13/2025) (u daljem tekstu: PKU) konstituišu svojevrsni mehanizam radno-pravne zaštite zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu obrazovanja.
Suština ovog člana ogleda se u uspostavljanju rigoroznog hijerarhijskog reda pri popunjavanju slobodnih radnih mesta, čime se autonomija direktora škole u pogledu zapošljavanja značajno ograničava u korist principa socijalne sigurnosti i racionalnosti sistema.
Član 5. PKU glasi:
“Pre početka školske godine, a najkasnije do 25. avgusta, direktori ustanova dostavljaju nadležnoj školskoj upravi:
1) Listu zaposlenih za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba u tekućoj školskoj godini i u prethodnom periodu;
2) Listu zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom u tekućoj školskoj godini i u prethodnom periodu;
3) Listu slobodnih radnih mesta.
Zaposleni koji na lični zahtev prekine radni odnos u određenoj ustanovi, kao i zaposleni koji je dobio otkaz ugovora o radu, ne prijavljuje se na liste zaposlenih iz stava 1. ovog člana.
Navedene liste osim poslodavca potpisuju ovlašćeni predstavnici reprezentativnih sindikata škole.
Ukoliko liste nisu potpisane od strane ovlašćenih predstavnika reprezentativnih sindikata, direktor je dužan da na listi navede razloge zbog kojih to nije učinjeno. Ovlašćeni predstavnici reprezentativnih sindikata obaveštavaju radnu podgrupu o razlozima zbog kojih nisu potpisali liste.
Pre početka školske godine, radne podgrupe pri nadležnim školskim upravama utvrđuju listu iz stava 1. ovog člana.
Preuzimanje se vrši sledećim redosledom:
1) Preuzimanjem zaposlenih sa liste zaposlenih za čijim radom je u potpunosti ili delimično prestala potreba sledećim redom: iz ustanove, opštine, grada, školske uprave, susednih školskih uprava, ostalih školskih uprava;
2) Dopunom do punog radnog vremena zaposlenima koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom u toj ustanovi;
3) Preuzimanjem zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom u ustanovama na teritoriji nadležne školske uprave radi dopune radnog vremena;
4) Preuzimanjem zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom iz drugih školskih uprava uz saglasnost radnih podgrupa pri školskim upravama radi dopune radnog vremena;
5) Preuzimanjem zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme, sa punim radnim vremenom iako se ne nalaze na listama zaposlenih za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom. Radne podgrupe, na zahtev zaposlenog, a nakon ili istovremenog rešavanja statusa/angažovanja zaposlenih za čijim je radom delimično ili u potpunosti prestala potreba i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim vremenom, donose odluke da se izvrši preuzimanje u smislu „ukrupnjavanja normi” i maksimalnog angažovanja na jednom radnom mestu u skladu sa važećim propisima, vodeći računa o smanjenju putnih troškova, specifičnoj porodičnoj situaciji i slično, uz obavezno obrazloženje opravdanosti, sledećim redosledom:
(1) Ukrupnjavanje norme u ustanovi u kojoj postoji upražnjeno radno mesto, a zaposleni koji radi u više škola je zaposlen i u istoj;
(2) Kada postoji saglasnost zaposlenih o uzajamnom prelasku iz jedne u drugu školu, na istim radnim mestima;
(3) Kada se uprazni radno mesto i zaposleni koji radi u više škola podnese zahtev za ukrupnjavanje norme u procentu u kome je zasnovao radni odnos.
Poslodavac je dužan da izvrši preuzimanje zaposlenog na osnovu odluke radne podgrupe.
Po izvršenom preuzimanju poslodavac je dužan da radnu podgrupu obavesti u roku od dva dana.
U slučaju neizvršenog preuzimanja radna podgrupa obaveštava inspekciju.
Na odluke radne podgrupe može se uložiti prigovor radnoj grupi za praćenje angažovanja zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja u roku od tri dana od prijema odluke. Rok za davanje mišljenja je 15 radnih dana od prijema zahteva.
Pre raspisivanja konkursa za prijem u radni odnos, poslodavac je u obavezi da pribavi mišljenje reprezentativnih sindikata ustanove. U slučaju da postoji nesaglasnost, nadležna je školska uprava i inspekcija.
Rok za davanje mišljenja je pet radnih dana od dana prijema zahteva.
Saglasnost za raspisivanje konkursa za prijem u radni odnos, radna podgrupa daje ukoliko su iscrpljene sve mogućnosti preuzimanja.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na zaposlene u domovima učenika.”
Poseban kolektivni ugovor o izmenama i dopunama i produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Sl. glasnik RS”, br. 13/2025) (u daljem tekstu: Izmene) izvršio je značajne promene u domenu brojnih prava definisanih Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (“Sl. glasnik RS”, broj 21/2015, 16/2018-sporazum, 8/2019-sporazum, 92/2020, 27/2022-sporazum i 123/2022). Članom 2 Izmene izmenjen je celokupan član 5. PKU o čemu smo u vidu prikaza izmena pisali u tekstu “Nova pravila kod preuzimanja zaposlenih u obrazovanju”, objavljenom na Pravnom portalu.
Sistemska kontrola i uloga listi
Proces započinje prekluzivnim rokom (25. avgust) do kojeg su direktori dužni da transparentno iskažu potrebe i viškove putem tri vrste listi.
Poseban značaj u ovom stadijumu imaju potpisi ovlašćenih predstavnika reprezentativnih sindikata škole, koji služe kao mehanizam sprečavanja prikrivanja slobodnih radnih mesta.
Zakonodavac jasno postavlja Radnu podgrupu pri školskoj upravi kao centralni organ koji verifikuje ove liste, čime se sprečava lokalni partikularizam škola odnosno težnju pojedinačnih škola (odnosno njihovih rukovodstava) da interese svoje ustanove ili uskog kruga ljudi stave iznad interesa celokupnog prosvetnog sistema i važećih propisa.
Pravilnikom o radu Posebne radne grupe i radnih podgrupa za praćenje i kontrolu preuzimanja zaposlenih sa liste („Sl. glasnik RS“, br. 66/2018) propisuju se bliži uslovi za rad Posebne radne grupe i radnih podgrupa, za praćenje i kontrolu preuzimanja zaposlenih sa liste zaposlenih za čijim radom je u potpunosti ili delimično prestala potreba i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom, kao i preuzimanje zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom.
Stroga hijerarhija prioriteta
Centralni deo člana 5. definiše redosled preuzimanja koji ne dozvoljava diskrecionu ocenu.
Primat imaju tehnološki viškovi (lica za čijim je radom prestala potreba), pri čemu se poštuje teritorijalni princip – od matične ustanove, preko opštine, do nivoa školske uprave.
Tek nakon potpunog iscrpljivanja liste tehnoloških viškova, može se pristupiti dopuni norme zaposlenih sa nepunim radnim vremenom.
Specifičnost predstavlja tačka 5) koja uvodi institut “ukrupnjavanja normi”. Iako ovaj institut omogućava mobilnost zaposlenih radi postizanja pune norme u jednoj ustanovi (smanjenje putnih troškova, porodične prilike), on je supsidijaran u odnosu na zbrinjavanje tehnoloških viškova.
Odluka radne podgrupe o ukrupnjavanju mora biti posebno obrazložena, čime se sprečava eventualna zloupotreba ovog prava na štetu lica koja su ostala bez rada.
Procedura zaštite prava
Sistem zaštite od nepravilnosti u postupku preuzimanja je strogo formalizovan i oročen kratkim rokovima, što zahteva brzu reakciju sekretara i rukovodstva ustanove.
Na odluku radne podgrupe o preuzimanju (ili odbijanju zahteva za preuzimanje) može se podneti prigovor Radnoj grupi za praćenje angažovanja zaposlenih. Rok za podnošenje prigovora je izuzetno kratak – svega tri dana od dana prijema odluke. Centralna radna grupa je dužna da dostavi svoje mišljenje u roku od 15 radnih dana.
Važno je napomenuti da je poslodavac dužan da izvrši preuzimanje na osnovu odluke radne podgrupe, a ukoliko to ne učini, radna podgrupa ima zakonsku obavezu da podnese prijavu nadležnoj prosvetnoj inspekciji.
Ovaj lanac odgovornosti osigurava da odluke stručnih tela pri školskim upravama ne ostanu “mrtvo slovo na papiru”.
Konkurs kao ultima ratio
Pravna priroda konkursa u sistemu prosvete je, prema ovom članu, isključivo rezidualna. Škola ne može pristupiti raspisivanju konkursa sve dok su mogućnosti preuzimanja otvorene. Saglasnost za konkurs koju daje radna podgrupa predstavlja akt potvrde da je tržište rada unutar prosvetnog sistema iscrpljeno.
Svako postupanje suprotno ovom pravilu, kao i ignorisanje odluka radne podgrupe, povlači neposrednu intervenciju prosvetne inspekcije i osnov je za ništavost ugovora o radu zaključenog nakon nezakonitog konkursa.
Primat preuzimanja u odnosu na konkurs kao i način sprovođenja konkursa definisani su Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakoni, 10/2019, 6/2020, 129/2021, 92/2023 i 19/2025)
Zaključak
Član 5. PKU-a transformiše pravo na slobodno zapošljavanje u obavezu preuzimanja, stvarajući zatvoren sistem u kojem se status zaposlenog na neodređeno vreme tretira kao prioritet u odnosu na angažovanje novih kadrova.
Ovakvo rešenje direktno doprinosi pravnoj sigurnosti zaposlenih, ali istovremeno zahteva visok stepen koordinacije između direktora, sindikata i nadležnih školskih uprava, uz strogo poštovanje procesnih rokova i utvrđenog redosleda.
Dosledna primena člana 5. PKU-a zahteva precizno vođenje evidencija i blagovremenu komunikaciju sa školskom upravom.
Za sekretara ustanove, ovo nije samo administrativni proces, već ključna aktivnost u prevenciji radnih sporova i inspekcijskog nadzora, gde svako odstupanje od propisanog redosleda može dovesti do pravnih posledica po ustanovu i odgovorno lice.
Na papiru sve izgleda savršeno, ali u praksi smo svedoci brojnih neregularnosti prilikom preuzimanja, uz skoro obavezno učešće inspekcije. Lice oštećeno u postupku preuzimanja čak i da uspe u pogledu zaštite svojih prava, postavlja se pitanje u kakvom okruženju započinje/nastavlja svoj radni odnos nakon preuzimanja, ako se ima u vidu da je direktor taj od koga slučajno ili namerno neregularnosti potiču.
Na posletku, ali ne i najmanje važno proces preuzimanja se odnosi na zaposlene na neodređeno, postupanje mimo propisa, neregularnosti i malverzacije su rasprostranjenije kod zapošljavanja na određeno vreme.
Kod zapošljavanja na određeno vreme, propisi se ne poštuju, zaobilaze, pod izgovorom neodgovarajućeg stepena i vrste obrazovanja kandidata po konkursu, konkurs se bezuspešno “zatvara” a primaju nestručna lica po poznanstvima, političkom opredeljenju, podobnosti i sl. O navedenom sam više pisala u okviru teksta “Ko (ne)može da predaje u školi?”, objavljenom na Pravnom portalu.
Preuzimanjem je zagarantovana zaštita licima zaposlenim na neodređeno vreme, ali se smanjuje mogućnost radnog angažovanja novog, slobodno možemo reći mladog kadra. Oni na red i mogućnost zapošljavanja dolaze, tek kada liste i postupak preuzimanja ne daju rezultate, a zbog posebnih dozvola za prijem u radni odnos isti najčešće zasnivaju samo na određeno vreme, što dugoročno posmatrano ne može nikako biti u interesu obrazovnog sistema u celini.
Izvor: Izvod iz propisa preuzeti iz pravne baze “Propis Soft”, Redakcija Profi Sistem Com