Naravno, rokovi za svako postupanje bilo kog organa su propisani. Da li se poštuju? Nažalost ne.
Ovaj tekst je deo serije komentara u kojima pričam o postupanjima Poreske uprave(u daljem tekstu: PU), organa u sastavu Ministarstva finansija.
U pokaznom primeru koji sam predstavio u „Da li bliskost srodstva ima uticaja na poresku obavezu?“ sam izneo šta smatra PU i kako na osnovu toga određuje poreske obaveze, odnosno zašto nisu u pravu. U “Da li stepen krvnog srodstva određuje nasledni red?” sam pojasnio ono što se mora razumeti iz naslednog i porodičnog prava da bi se poreska obaveza pravilno utvrdila, a sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.
Sam naslov teksta “Da li je roditelj krvni srodnik?” upućuje da u njemu objašnjavam ono notorno, a što službenici PU izgeda ne shvataju, te ponovo da službenici PU pogrešno razrezuju poreske obaveze tamo gde ne postoje uslovi za to.
U tekstu “Na šta su sve spremni poreski službenici?”, sam razmatrao to kako nepoznavanje propisa i odsustvo stručnog znanja utiče na pravilnost donete odluke, nepravilnostima u postupku, i kaznenim delima koja se time čine.
U „Kad počinje i šta se čini u poreskom žalbenom postupku?“ razmatrao sam obaveze prvostepenog organa po prijemu žalbe, time šta može a šta mora da uradi.
Tome do koje granice sme da ide poreski organ, te kaznenom i materijalnom odgovornošću istog posvetio sam „Sme li poreski organ da prisiljava stranku da odustane od žalbe?“.
Pitanjem kamate kod povraćaja iznosa više ili pogrešno plaćenog poreza bavio sam se u „Da li se plaća kamata kod povraćaja plaćenog poreza?“.
Ovde ću se baviti rokovima za postupanje.
1. U kom roku drugostepeni poreski organ mora da donese odluku po žalbi?
U pokaznom primeru, žalba je usvojena, prihvaćeni su svi navodi, poresko rešenjeje poništeno i naloženo je prvostepenom organu da donese novo sa detaljnim instrukcijama kako i šta da uradi (umanji poresku obavezu, izvrši povraćaj plaćenog iznosa uključujući taksu na žalbu). Drugostepeni organ nije ni mogao da učini ništa drugačije, jer je u žalbi sve bilo vrlo potanko objašnjeno a u zakonu jasno piše. Praktično, samo je sve ono izneto u žalbi prepisao u svoje obrazloženje. Jedino što je rešenje po žalbi doneto posle dve i po godine, iako stav 4. člana 147. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002-isp., 23/2003-isp., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005-dr.zakonik, 62/2006-dr.zakon, 61/2007, 20/2009, 72/2009-dr.zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012-isp., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015-aut.tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020, 96/2021, 138/2022 i 94/2024) – u daljem tekstu: ZPPPA, decidno kaže da drugostepeni organ mora odlučiti u roku od 60 dana od dana predaje žalbe.
Inače, prvostepeni organ je, ispravno, doneo novo prvostepeno rešenje u roku od 40 dana od dana prijema drugostepenog rešenja,u skladu da stavom 3. člana 152. ZPPPA. Ali nije poštovao rokove i procedure u toku drugostepenog postupka, kako, prikazao sam u „Kad počinje i šta se čini u poreskom žalbenom postupku?“ i „Sme li poreski organ da prisiljava stranku da odustane od žalbe?“.
2. U kom roku se odlučuje o odlaganju izvršenja poreskog akta?
Istovremeno sa žalbom u pokaznom primeru kao poseban podnesak podnet je Zahtev za odlaganje izvršenja poreskog upravnog akta – prvostepenog poreskog rešenja.
Drugostepeni organ je odbio zahtev a odluku o tome je doneo 5 dana nakon donošenja drugostepenog rešenja, sa obrazloženjem da je prvostepeno rešenje čije se odlaganje traži već poništeno?!? Formalno to jeste tačno, ali logički i zakonski postoji problem. Jer, u žalbi je zahtevano da se odluka po zahtevu donese po hitnom postupku, u roku koji zakon nalaže, a pre razmatranja same žalbe. A stav 3. člana 147. ZPPPA kaže da drugostepeni organ donosi zaključak o odlaganju izvršenja u roku od pet dana od dana prijema zahteva.
Ovde je poenta odložiti izvršenje nezakonitog rešenja pre nego što ono izazove štetu u vidu više plaćenog poreza.
O odlaganju izvršenja poreskih akata pisao sam u „Da li je moguće odložiti izvršenje poreskog rešenja?“ i „Kada se obavezno odlaže izvršenje poreskog rešenja?“.
Nažalost stav 1. člana 147. ZPPPA, kaže da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta iako svi procesni zakoni predviđaju suspenzivno dejstvo žalbe kao pravnog leka. Ovo je propust (ili namera) zakonodavca, jer Zakon o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016, 95/2018-aut.tumačenje i i 2/2023-OUS) – u daljem tekstu: ZUP, koji je krovni propis za upravni postupak (a poreski postupak je varijanta upravnog), u članu 154. kaže da rešenje ne može da se izvrši dok ne istekne rok za žalbu, da žalba odlaže izvršenje rešenja dok žalilac ne bude obavešten o rešenju o žalbi. Inače, stav 2. člana 3. ZPPPA, kaže da ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama ZUP i zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.
Drugo i veoma sporno (nezakonito i neustavno) u poreskim rešenjima je nalaganje izvršenja obaveze u roku koji teče od dostavljanja akta. Kako rok za dobrovoljno izvršenje obaveze (paricioni) može da teče od dostavljanja nepravosnažnog akta? Taj akt u formalno pravnom smislu još uvek ne postoji. ZUP predviđa da ako je u izvršnom rešenju određeno da stranka može preduzeti radnju koja se izvršava u određenom roku, rešenje se izvršava kada rok istekne. Ako u izvršnom rešenju nije određen rok, rešenje se izvršava kada istekne 15 dana od kada je postalo izvršno. A kada rešenje postaje izvršno? Da uprostimo, obično kada protekne rok za izvršenje obaveze nakon njegove pravnosnažnosti. A ZUP kaže da je pravnosnažno ono rešenje protiv koga ne može da se izjavi žalba, niti pokrene upravni spor. Istina, po ZUP izvršnost rešenja prvostepenog organa može da nastupi i ranije, ali za izvršenje nepravnosnažnog rešenja potrebni su neki logički preduslovi (da postoji mogućnost nenadoknadive štete na strani organa, recimo potpuno onemogućavanje naplate poreskog duga). A to se rešava merama obezbeđenja ako je potrebno, tako da je izvršavanje prvostepenog rešenja pre odluke po žalbi u najmanju ruku nepotrebno i necelishodno, čak može biti i kontraproduktivno što zavisi od ishoda žalbenog postupka.
Kako god, kad je u postupku iznet neki zahtev, neko mora odlučiti o njemu, u propisanom roku. U suprotnom, reč je o nezakonitom i nepravilnom radu organa što nosi posledice o čemu sam pisao u „Šta u stvari čine postupajući službenici koji nepravilno sprovode procedure?.
Istine radi, drugostepeni organ i da je hteo, nije mogao da o odlaganju odluči u zakonskom roku, jer u vreme kad je taj rok već istekao, predmet mu još nije uvek bio dostavljen, iako i za to postoji zakonski rok. Ali, svakako je mogao da odluči u mnogo kraćem roku i time spreči dalju štetu.
3. Umesto zaključka
Navedeno nije jedino sporno, jer u u prvostepenom i žalbenom postupku u pokaznim primeru su kršena sva moguća pravila i procedure (čak i činjena krivična dela, onemogućavanjem prava i pritiscima da se odustane od žalbe), čemu sam posvetio „Kad počinje i šta se čini u poreskom žalbenom postupku?“ i „Sme li poreski organ da prisiljava stranku da odustane od žalbe?“.
Po mom mišljenju, spornim činjenjima i upornim odbijanjem priznanja greške, prikrivalo se nešto drugo – činjenica da PU pogrešno tumači propise i time nezakonito odeđuje iznose poreskih obaveza. Ko zna koliko je poreskih obveznika oštećeno njihovim pogrešnim tumačenjem?
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.