Ne, iako državni organi kod nas poistovećuju te pojmove. A to rade jer ne razmeju ni osnovne postavke pravnog sistema, a nekad ni ono što je jasno napisano. I to tvrdim odgovorno, jer koristim sopstvena profesionalna iskustva kao pokazni primer, naravno uz pridržavanje pravila pisanja stručnih tekstova (bez navođenja konkretnih imena osoba i sl.). Za sve što opisujem i navodim imam pismeni dokaz. Jedino ne znam da li se sve to radi iz neznanja ili sa nekom namerom.
Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Da li su nasledni red i stepen krvnog srodstva isto?”, objavljenog u časopisu Advokatska kancelarija, broj 138, februar 2026. god.
U svojim tekstovima ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulatorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa. Konkretan povod za pisanje ovog i povezanih komentara su postupanja Poreske uprave (u daljem teksu: PU), organa u sastavu Ministarstva finansija (u daljem teksu: MF), obrazovanog u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002-isp., 23/2003-isp., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005-dr.zakonik, 62/2006-dr.zakon, 61/2007, 20/2009, 72/2009-dr.zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012-isp., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015-aut.tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020, 96/2021, 138/2022 i 94/2024) – u daljem tekstu: ZPPPA, inače zakona koji uređuje postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda, prava i obaveze poreskih obveznika, te poreska krivična dela i prekršaji.
Poreski organi su u svakoj državi jedan od stubova sistema. Jer, država (svi njeni organi, službe, socijalni sistem itd.) se izdržava od poreza i drugih fiskalnih prihoda. Zato bi po logici stvari u poreskim organima trebalo da rade najbolji kadrovi, profesionalni, koji imaju znanje i iskustvo. Ali, kod nas to sigurno nije tako.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde. Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
1. Koliko je teško odrediti nasledni red?
Nimalo, štavište lako je, naravno ako se čita šta stvarno piše u propisima i ako se imaju osnovna znanja o pravu.
U pokaznom primeru koji sam predstavio u „Da li bliskost srodstva ima uticaja na poresku obavezu?“ sam izneo šta smatra PU i kako na osnovu toga određuje poreske obaveze. Ovde ću se pozabaviti onim šta stvarno jeste tačno, odnosno šta piše u važećem Zakonu o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/1995, 101/2003-USRS i 6/2015) – u daljem tesktu: ZON.
U ZON postoji Glava druga – NASLEĐIVANJE NA OSNOVU ZAKONA, deo I. ZAKONSKI NASLEDNICI, u okviru koga postoje odeljci posvećeni svakom od naslednih redova.
Stav 1. člana 9. glasi (citat): „Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.“.
Stav 1. člana 12. ZON glasi (citat): „Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.“. Inače, prema članu 11. ZON, kad ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu, i zato se ostaviočev bračni drug pojavljuje i u drugom naslednom redu.
Stav 1. člana 16. ZON glasi (citat): „Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo.“.
Prema članu 19. ZON, četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe, a u skladu sa članom 20. ZON, posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.
Znači, pripadnost naslednom redu se utvrđuje u odnosu na nosioca (rodonačelnika) istog, a svi njegovi potomci pripadaju tom redu.
Ovde je opet reč oosnovnim postulatima i pravnim pravilima. Neću ovde ponavljati, jer sam o nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”.
2. Da li pravo predstavljanja i stepen krvnog srodstva nešto menjaju?
Možda nekog buni pravo predstavljanja? Ne, pravo predstavljanja ne menja nasledne redove i ne utiče na pripadnost istim. Ono samo znači da će neko ko je već u nekom naslednom redu imati pravo na nasleđe ako onaj pre njega u redu neće ili ne može da nasledi. Član 10. ZON predviđa da ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka. I to je generalni princip u ZON.
Ovo znači, da u istom naslednom redu, ako ima naslednika u prečem stepenu krvnog srodstva (red rođenja) isključuje se naredni. Znači, ako ima žive dece ne nasleđuju unuci, a ako ih nema (ili neće da naslede) onda unuci nasleđuju, i tako redom. Ne znači da su oni iz sledećeg stepena krvnog srodstva prešli u naredni nasledni red. A pogotovo ne menja ništa kod testamentalnog nasleđivanja, jer tu se nasleđuje po volji ostavioca a ne zakonskom redu. Nasledni red isključuje jedan drugi, a blizina srodstva nosioca (rodonačelnika) reda i ostavioca određuje nasledni red. Oni koji vuku pravo preko roditenja ostavioca su drugi, a oni preko babe i dede su treći nasledni red (jer su dalji, kao bočne grane). Ali, ovde utvrđivanje naslednog reda nije bitno zbog isključenja naslednika u nekom redu, već za primenu stope poreza po Zakonu o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, 45/2002-SUS, 80/2002, 80/2002-dr.zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012-OUS, 47/2013, 68/2014-dr.zakon, 95/2018, 99/2018-OUS, 86/2019, 144/2020, 118/2021, 138/2022 i i 94/2024), pravo predstavljanja nije od važnosti, već pripadnost naslednom redu. Jer, ne raspravlja se zaostavština niti utvrđuje nasledni deo, već nasledni red poreskog obveznika (inače, naslednka po testamentu a ne po zakonu) u odnosu na ostavioca, od čega zavisi iznos poreske obaveze.
Možda neko meša stepen krvnog srodstva sa naslednim redom?
Krvno srodstvo zasniva se rođenjem. U krvnom srodstvu nalaze se lica koja potiču jedno od drugog ili imaju zajedničke pretke. Srodnici koji potiču jedan od drugog su u direktnom krvnom srodstvu i čine zamišljenu pravu liniju (linea recta), koja može biti ushodna, ako se posmatra od nekog lica ka njegovim precima (sin, otac, deda, pradeda,…), ili nishodna – ako se posmatra od predaka ka potomcima (deda, otac, sin,…). Pol ne menja suštinu srodstva, isto je i u slučaju ćerke, majke, babe… Ako niz srodnika ne proističe jedan od drugog, već od zajedničkog pretka (rodonačelnika) onda su to krvni srodnici u pobočnoj liniji (linea collateralis). Pobočno srodstvo može biti punorodno, ako srodnici potiču od zajedničkog para predaka (npr. rođeni brat i sestra, od istog oca i majke), i polurodno, ako srodnici imaju samo jednog zajedničkog pretka (npr. polubraća i polusestre, po ocu ili majci).
Stepen krvnog srodstva predstavlja udaljenost srodnika (ono što zovu kolenima), gde je broj rođenja između srodnika jednak stepenu srodstva. Da, bratanica jeste treći stepen krvnog srodstva u odnosu na tetku, jer je treća generacija od nje, tri rođenja ih dele. Ali, nasledni red nije jednak stepenu krvnog srodstva. Te redove direktno reguliše ZON.Nekada je isto lice, u zavisnosti od okolnosti, jedan a nekad drugi nasledni red. Kao što smo videli, supružnik u braku sa decom je prvi, a onaj bez dece, drugi nasledni red. Postojanje naslednika u bližem naslednom redu isključuje pravo onih iz daljeg. A u okviru istog reda, preče je pravo naslednika koji je u bližem stepenu srodstva sa ostaviocem, uz primenu prava predstavljanja.
Krvni srodnici u pravoj liniji čine isti nasledni red, u svakom od redova.To je jasno, jer reč je o potomstvu. Da li je možda potrebno objašnjavati šta znači opštepoznati pojam „potomstvo“? Evo i to ću. Potomci su lica (osobe) u krvnom srodstvu koja rođenjem slede iza nekog lica, dakle: deca (sinovi i ćerke), unuci (deca sinova i ćerki), praunuci (unuci sinova i ćerki), čukununuci (praunuci sinova i ćerki), navrnunuci (čukununuci sinova i ćerki), preko belih pčela i dalje. Jer, po naučnoj definiciji, u većini vrsta a pogotovo kod ljudi, potomak je organizam nastao reprodukcijom dva organizma iste vrste i različitih polova (. Znači, kod ljudi potomstvo čine deca, deca od dece (unuci), i tako redom. A preci su lica koja rođenjem prethode nekom licu, roditelji, dede, babe i tako redom. Valjda je sad sve jasno?
3. Umesto zaključka – nastavak sledi
Ovde sam pojasnio ono što se mora razumeti iz naslednog i porodičnog prava da bih u povezanim tekstovima „Da li bliskost srodstva ima uticaja na poresku obavezu?“ i “Da li je roditelj krvni srodnik?” mogao da se pozabavim pitanjima uticaja srodstva na umanjenje poreske obaveze, i oslobođenjem od iste kod prenosa prava svojine, jer to je predviđeno, samo treba razumeti odnosno pravilno primenjivati propisano. Pri čemu, sam naslov teksta “Da li je roditelj krvni srodnik?” upućuje da u njemu objašnjavam ono notorno, a što službenici PU izgeda ne shvataju.
U tekstu “Na šta su sve spremni poreski službenici?”, sam razmatrao to kako nepoznavanje propisa i odsustvo stručnog znanja utiče na pravilnost donete odluke, te nepravilnosti u postupku, i kaznena dela koja se time čine.
Rokovima za postupanje drugostepenog organa bavio sam se u “Da li drugostepeni poreski organ ima rokove u kojima mora da postupa?”.
U „Kad počinje i šta se čini u poreskom žalbenom postupku?“ razmatrao sam obaveze prvostepenog organa po prijemu žalbe, time šta može a šta mora da uradi.
Tome do koje granice sme da ide poreski organ, te kaznenom i materijalnom odgovornošću istog, posvetio sam „Sme li poreski organ da prisiljava stranku da odustane od žalbe?“.
Pitanjem kamate kod povraćaja iznosa više ili pogrešno plaćenog poreza bavio sam se u „Da li se plaća kamata kod povraćaja plaćenog poreza?“.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.