Zakon o izmenama i dopunama Zakona o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 35/2026) u primeni je od 1. maja 2026. godine, i već izaziva određene nedoumice, naročito kada je u pitanju prethodna cena kod izmenjenih odredaba o prodaji sa sniženom cenom.
Inače, Zakonom o trgovini („Sl. glasnik RS”, br. 52/2019 i 35/2026) (u daljem tekstu: Zakon) uređuju se uslovi i način za obavljanje trgovine na jedinstvenom tržištu Republike Srbije, unapređenje trgovine i zaštita tržišta, zabrana nepoštene tržišne utakmice i nadzor.
1. Razlog donošenja izmena i dopuna
Donošenje ovih izmena i dopuna iz “Sl. glasnika RS”, br. 35/2026, prema predlagaču, uslovljeno je potrebom da se važeća zakonska rešenja usklade sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti zaštite potrošača, kao i da se otklone nedoumice uočene u praksi tokom primene postojećeg zakona.
Npr. u Evropskoj uniji uočene su pojave veštačkog povećavanja cena neposredno pre objavljivanja sniženja, kao i korišćenje referentnih cena koje nisu odražavale stvarnu tržišnu cenu proizvoda. Takva praksa dovodila je do narušavanja poverenja potrošača, stvaranja nelojalne konkurencije i fragmentacije pravila na jedinstvenom tržištu.
Pored usklađivanja sa pravom Evropske unije, izmene imaju za cilj i dalje unapređenje obavljanja trgovine.
2. Pojam trgovca
Kod značenja pojedinih izraza propisanih članom 3. Zakona uveden je pojam trgovca, a to je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje se u okviru svoje poslovne delatnosti ili komercijalnog interesa, bavi trgovinom na veliko ili trgovinom na malo i pružanjem usluga potrošačima, na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.
3. Trgovina na otkupnom mestu
Preciznije se uređuje trgovina na otkupnom mestu kao poseban oblik trgovine na veliko poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama. Uvodi se obaveza upisa u registar otkupljivača koji vodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine kao jedinstvenu elektronsku bazu podataka, čime bi trebalo da se obezbedi veća transparentnost i efikasniji nadzor.
Trgovina na otkupnom mestu regulisana je novim članom 11a koji glasi:
„Otkupno mesto je specijalizovana trgovina na veliko poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama, u kojem se obavlja organizovani otkup poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja, od poljoprivrednih proizvođača, radi dalje prodaje ili obavljanja druge privredne delatnosti kupaca.
Trgovinu na otkupnom mestu može da obavlja trgovac koji je upisan u Registar otkupljivača (u daljem tekstu: Registar) za tekuću godinu, koji vodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Registar se vodi kao jedinstvena centralizovana elektronska baza podataka upotrebom softverskog rešenja „e-otkupno mesto”.
Registar sadrži podatke o: poslovnom imenu, matičnom broju, PIB-u otkupljivača; broju ili nazivu otkupnog mesta; periodu godine kada se vrši otkup; radnom vremenu otkupnog mesta i vrsti proizvoda koji se otkupljuju.
Trgovac koji obavlja trgovinu na otkupnom mestu dužan je da obeleži otkupno mesto, odnosno istakne podatke o poslovnom imenu, matičnom broju i PIB-u, vrsti proizvoda koja se otkupljuje, radnom vremenu i periodu godine kada se vrši otkup, kao i da istakne obaveštenje o otkupu kojim jasno i čitljivo obaveštava poljoprivrednog proizvođača, pre prodaje robe, o opštim uslovima otkupa (ceni po osnovu kvaliteta/klase; roku plaćanja; načinu utvrđivanja kvaliteta/klase; proceduri koja se sprovodi u slučaju da iskaže sumnju na utvrđeni kvalitet/klasu i obaveznosti izdavanja i izgledu i sadržaju isprave o otkupu), kao i brojevima telefona inspekcijskih službi Ministarstva i ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.
Ministar nadležan za poslove trgovine bliže propisuje način upisa i vođenja registra.“
4. Trgovina ličnim nuđenjem
Trgovina ličnim nuđenjem, propisana članom 15. Zakona, je trgovina koja se obavlja:
1) van prodajnog mesta;
2) uz istovremeno fizičko prisustvo trgovca i potrošača;
3) uz prethodni pristanak potrošača da mu se učini ponuda.
Ova trgovina naročito se obavlja kao:
1) trgovina na adresi prebivališta ili boravišta ili na radnom mestu potrošača;
2) trgovina na promotivno-prodajnim skupovima.
Poljoprivredni i prehrambeni proizvodi mogu se prodavati ličnim nuđenjem ukoliko ispunjavaju uslove propisane posebnim propisima.
Trgovina ličnim nuđenjem sada se može obavljati samo uz prethodni pristanak potrošača da mu se učini ponuda, za razliku od prethodnog rešenje kada se mogla obavljati bez prethodnog zahteva potrošača da mu se učini ponuda.
5. Privredne izložbe i tradicionalne manifestacije
Uvodi se obaveza organizatorima privrednih izložbi ili tradicionalnih manifestacija da u cilju sprečavanja zloupotreba obezbede da prodaju robe na manifestacijama obavljaju isključivo trgovci. Pored toga skraćen je period trajanja privrednih izložbi i tradicionalnih manifestacija sa 60 na 30 dana u toku jedne kalendarske godine sa ciljem sprečavanja zloupotreba ovih manifestacija i obavljanje trgovine od strane neregistrovanih subjekata.
6. Elektronsko poslovanje
Vrši se unapređenje pravnog okvira za elektronsko poslovanje, tako što se propisuje da isprave koje prate robu mogu da sadrže podatke o licu koje se prijavilo za korišćenje usluge elektronske uprave, koristeći registrovanu šemu elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, u skladu sa zakonom.
7. Daljinska trgovina
Član 34. koji uređuje deklarisanje i označavanje robe sada glasi:
„Roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, tipu i modelu u skladu sa prirodom robe, količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe, poslovnom imenu proizvođača, a za robu iz uvoza poslovnom imenu uvoznika i zemlji proizvodnje.
Proizvođač, odnosno za robu iz uvoza uvoznik, dužan je da snabde robu deklaracijom sa tačnim podacima iz stava 1. ovog člana.
Podaci iz deklaracije za robu koja se nalazi u trgovini na malo ne mogu da se menjaju ili uklanjaju.
Deklaracija mora da se istakne uočljivo na jedan od sledećih načina:
1) na robi ili na njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot i sl.);
2) neposredno pored robe na mestu prodaje;
3) u katalogu ili drugom materijalu sa ponudom te robe koji je besplatno dostupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine na način na koji se potrošači ne dovode u zabludu.
U daljinskoj trgovini trgovci su dužni da istaknu deklaraciju sa podacima iz stava 1. ovog člana i te podatke učine dostupnim potrošaču pre kupovine u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan.
Svi podaci iz stava 1. ovog člana moraju da budu navedeni na jasan, lako uočljiv i čitljiv način, na srpskom jeziku, na ćiriličkom ili latiničkom pismu.
Kao zemlja proizvodnje u smislu stava 1. ovog člana, može da se navede Evropska unija (u daljem tekstu: EU), ako se roba proizvodi u zemlji koja je članica EU.
Roba pored podataka iz stava 1. ovog člana mora biti označena mašinski čitljivom identifikacionom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom i dr.).
Ministarstvo će uspostaviti jedinstveni šifarnik robe.
Ministar bliže uređuje način vođenja jedinstvenog šifarnika robe.
Roba može da bude označena i podacima na stranim jezicima, kao i žigom i drugim podacima ili piktogramima, kojima se bliže identifikuju roba i njena svojstva.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana koje sadrži deklaracija, roba se deklariše i u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje deklarisanje i označavanje.“
Dakle, preciznije se uređuje obaveza trgovaca u daljinskoj trgovini, tako što se propisuje da podaci iz deklaracije moraju biti dostupni potrošaču pre kupovine, u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan, čime se jača informisanost i zaštita potrošača.
Uvodi se jedinstveni šifarnik robe kako bi se ista roba mogla prepoznavati, a ne kao do sada da bude pod različitim nazivima ili internim šiframa.
8. Isticanje cene
Menja se i član 35. koji uređuje isticanje cene i po kojem je trgovac dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu cenu, kao i jediničnu cenu gde je primenljivo, na robi odnosno ambalaži, neposredno pored robe ili u slučaju daljinske trgovine neposredno pored prikaza ili opisa robe.
Ovde se propisuje obaveza da jedinična cena, koja se ističe gde je to primenljivo, mora biti jasno, nedvosmisleno i lako čitljiva što potrošačima omogućava lakše poređenje cena i donošenje informisane odluke o kupovini.
9. Prodajni podsticaji
Prodajni podsticaj je ponuda robe/usluge pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ponudu, i to naročito sa sniženom cenom, posebnim uslovima prodaje, isporuke, sa obećanjem nagrade, sa pratećim poklonima, u programima lojalnosti, odnosno drugim pogodnostima.
Ovde je dodata odredba koja se odnosi na promotivnu prodaju kao prodaju robe koja se prvi put uvodi u ponudu trgovca i koja može da se nudi po nižoj ceni od cene koja će biti formirana u redovnoj ponudi. Sada je propisano da promotivna prodaja može trajati najduže 60 dana.
10. Prodaja sa sniženom cenom
Članom 37. sada je propisano:
„Prodaja sa sniženom cenom može da bude:
1) rasprodaja;
2) sezonsko sniženje;
3) akcijska prodaja.
U slučaju prodaje robe/usluge sa sniženom cenom, trgovac, odnosno pružalac usluge je dužan da pored ponude prodajnog podsticaja, u skladu sa članom 36. stav 2. ovog zakona, na prodajnom mestu jasno istakne i sniženu i prethodnu cenu.
Prethodna cena je najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja cena, osim za lako kvarljivu robu i robu sa kratkim rokom trajanja.
Prethodna cena za proizvode koji se nalaze u asortimanu trgovca kraće od 30 dana je najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu u periodu ne kraćem od 15 dana do početka sniženja cena.
U slučaju kada se cena postupno i bez prekida smanjuje u okviru istog sniženja, prethodna cena je najniža cena koju je trgovac primenjivao tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja.
Rasprodaja robe je prodaja po nižoj ceni u odnosu na prethodnu cenu, u slučaju prestanka poslovanja trgovca, prestanka poslovanja u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe.
Trgovac je dužan da fizički izdvoji robu koja je predmet rasprodaje od prodaje robe pod redovnim uslovima. Od objavljivanja rasprodaje do kraja njenog trajanja trgovac ne sme da naručuje i uključuje u rasprodaju nove količine robe koja je predmet rasprodaje.
Sezonsko sniženje je prodaja robe po sniženoj ceni nakon proteka sezone i najviše dva puta godišnje. Sezonsko sniženje započinje u razdoblju između 25. decembra i 10. januara i 1. i 15. jula.
Sezonsko sniženje iz stava 5. ovog člana može trajati najviše 60 dana po sezonskom sniženju.
Akcijska prodaja je prodaja robe/usluge po ceni koja je niža od prethodne cene te robe/usluge i traje ne duže od 31 dan.
Trgovac i pružalac usluge koji organizuju akcijsku prodaju sa rokom važenja do tri dana ne moraju da istaknu sniženu i prethodnu cenu, već jasno određenje procenta sniženja.“
Dakle, kod prodaje sa sniženom cenom dodate su nove odredbe koje glase:
„Prethodna cena je najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja cena, osim za lako kvarljivu robu i robu sa kratkim rokom trajanja.
Prethodna cena za proizvode koji se nalaze u asortimanu trgovca kraće od 30 dana je najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu u periodu ne kraćem od 15 dana do početka sniženja cena.
U slučaju kada se cena postupno i bez prekida smanjuje u okviru istog sniženja, prethodna cena je najniža cena koju je trgovac primenjivao tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja.“
Prema predlagaču uvodi se jasna definicija „prethodne cene” kao najniže cene po kojoj je trgovac nudio robu u periodu od 30 dana pre početka sniženja, odnosno u kraćem periodu za robu koja je u ponudi manje od 30 dana. Navedenim rešenjem sprečava se praksa veštačkog povećanja cena neposredno pre sniženja i obezbeđuje transparentno informisanje potrošača o stvarnom iznosu popusta, uz istovremeno olakšavanje nadzora nad primenom propisa. Ali, kao što smo na početku već naveli ove odredbe izazivaju nedoumice kod trgovaca u praksi, a mišljenja ili uputstva nadležnih organa nema.
11. Druge izmene
Odredbe koje se odnose na inspekcijski nadzor dodatno su precizirane radi obezbeđivanja jednoobrazne primene zakona.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.