Evropski sud: Naknada koju dosuđuju domaći sudovi nije dovoljna
Evropski sud za ljudska prava u predmetu Savić i drugi protiv Srbije od 5. aprila 2016. godine zauzeo je važne stavove koji se tiču dosuđivanje naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. U praksi domaćih sudova, kada je u pitanju naknada zbog dugog trajanja postupka, zauzeti su sledeći stavovi: „Svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je pre svega ubrzanje postupka, tako da se naknada ne mora dosuditi u svim slučajevima kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.“. (Rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Rž g 294/2014 od 11. decembra 2014. god.) „Osnovna svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku jeste ubrzanje postupka i okončanje u razumnom roku. Ovo je po svojoj pravnoj prirodi pre svega pritužbena mera kojom se zahteva ubrzanje postupka i utvrđenje povrede prava. Naknada za povredu...
Detaljnije
Karakteristike rada van radnog odnosa
Angažovanje lica za obavljanje privremenih i povremenih poslova, poslova po osnovu ugovora o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, svrstava se u posebne odredbe Zakona o radu jer takav rad predstavlja rad van radnog odnosa a položaj lica koja obavljaju poslove po navedenim ugovorima je specifičan s obzirom da nemaju svojstvo zaposlenih lica jer ne zasnivaju radni odnos. Rad ove vrste regulisan je članovima 197. do 202. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014, u daljem tekstu Zakon). U nastavku teksta ukazaćemo na bitne karakteristike svakog od navedenih vidova rada van radnog odnosa, njihove nedostatke i moguće zloupotrebe i pružiti praktičan prikaz spornih pitanja koja su svoj epilog dobila na sudu. I PRIVREMENI I POVREMENI POSLOVI a) Pojam Privremeni i povremeni poslovi regulisani su članom 197. Zakona, u skladu sa...
Detaljnije
Vrste zaveštanja i uslovi punovažnosti
I Zaveštanje, testament ili poslednja volja Prema čl. 78. Zakona o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95, 101/2003-USRS i 6/2015)(u daljem tekstu: Zakon) : „Zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.“ Jednostranost, kao prvi pojam naveden u zakonskoj definiciji zaveštanja iziskuje posebnu analizu, kao bitna odlika zaveštanja, o tome Vrhovni kasacioni sud u rešenju br. Rev 168/2012 od 20. juna 2013. god: „Jednostranost je bitna osobina zaveštanja i ona znači da za nastanak pravnih dejstava zaveštanja nije potrebna ničija druga volja osim zaveštaočeva. Jednostranost kao bitna odlika zaveštanja izražena je veoma strogo, tako da pri sačinjavanju zaveštanja uticaj volje drugoga uvek vodi njegovoj rušljivosti.“ Zaveštajna odn. testamentarna sposobnost je neophodan uslov za sastavljanje zaveštanja a odnosi se pre svega na uzrast,...
Detaljnije
Nadležnost komunalne policije u vezi parkiranja i zaustavljanja vozila
NAPOMENA: Kako je nakon objave ovog komentara izvršena izmena propisa, autor je napisao novi komentar o istoj temi „Da li je komunalna milicija nadležna za saobraćajne prekršaje?“ koji je aktuelan. Takođe, pitanjima u vezi ovlašćenja i postupaka koje pripadnici komunalne milicije sprovode zbog zaustavljanja i parkiranja vozila na javnim površinama autor se bavio u „Kada postoji ometanje korišćenja površine parkiranjem?, Šta je problem sa „okom sokolovim“?, Da li je u pravu važna i logika?, Zašto je znanje važno?, Šta je to vladavina prava?“. Iako smo se već bavili nadležnostima Komunalne policije u vezi saobraćajnih prekršaja, zbog velikog broja pitanja koja dobijamo, moramo se dodatno pozabaviti izricanjem kazni za nepropisno parkiranje i zaustavljanje vozila od strane Komunalne policije, jer se takva situacija neprestano ponavlja, pre svega u Beogradu ali i u drugim gradovima u Republici Srbiji koji imaju organizovanu Komunalnu...
Detaljnije
Plaćeno odsustvo (odsustvo uz naknadu zarade)
I Zakonska definicija Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) regulisano je članom 77. Zakona o radu, u skladu sa kojim: „Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. Vreme trajanja plaćenog odsustva iz stava 1. ovog člana utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu. Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još: 1) pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice; 2) dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi. Članovima uže porodice u smislu st. 1. i 3. ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća,...
Detaljnije
Reklamacija zloupotrebe platne kartice
Povod za pisanje ovog komentara je relativno česta situacija, koja je nažalost, kako živimo u doba kompjutera i sve veće upotrebe bezgotovinskih sredstava plaćanja, sve češća. Nebitno je koja je vrsta platnih kartica u pitanju (kreditne ili debitne), problem je isti. Ovde nije reč o fizičkoj zloupotrebi kartice (korišćenje kartice od strane neovlašćenog lica, ukradene i sl.) već o zloupotrebi podataka sa kartice (kupovina i plaćanje preko Interneta izvršena unošenjem podataka sa kartice od strane neovlašćenog lica). U navedenim slušajevima, banke po pravilu reklamaciju zloupotrebe platne kartice rešavaju na teret korisnika, pravdajući svoj stav time da su korisnici dužni da čuvaju kartice i podatke, te da banke raznim sistemima provere (koji su obično usluge koje se dodatno naplaćuju) navodno onemogućavaju zlouptrebe i praktično svu odgovornost svaljuju na klijente. Da li je to baš tako? 1. Zloupotreba platne kartice U...
Detaljnije
Radno vreme – zakon i praksa
I Pojam Definiciju radnog vremena nalazimo u čl. 50 stav 1 Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) : „Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.“ Navedena definicija odnosno pojam radnog vremena u skladu sa nazivom samog člana uveden je poslednjim izmenama Zakona, tačnije Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 75/2014) Navedenim izmenama je izvršeno usklađivanje sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 2003/88 u delu koji se odnosi na način definisanja radnog vremena i dužine prekovremenog rada. Istim članom dalje se navodi da se radnim vremenom ne smatra vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže...
Detaljnije
Rok za izmirenje troškova postupka i novčanih obaveza prema licima angažovanim po službenoj dužnosti
Rok za izmirenje novčanih obaveza prema licima angažovanim po službenoj dužnosti Više je povoda za pisanje ovog komentara. Prvi je Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00876/2013-16 od 5. novembra 2013. god. u vezi primene Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasniku RS“, br. 119/2012 i 68/2015) – u daljem tekstu: Zakon. Iako je ovo mišljenje dato još 2013. god. ono je aktuelno i posle poslednjih izmena zakona. 1.1. Pitanje i odgovor ministarstva Navedeno mišljenje, br. 011-00-00876/2013-16 ćemo prvo preneti u celosti a zatim analizirati. Pitanje koje je Ministarstvu postavljeno je: „Da li se odredbe člana 4. stav 1, člana 5. stav 1. i člana 12. stav 4. zakona primenjuju na troškovnike/fakture advokata, branilaca angažovanih po službenoj dužnosti u pretkrivičnom postupku od strane organa unutrašnjih poslova, kao i troškovnike/fakture prevodilaca ili tumača angažovanih u pretkrivičnom postupku?“. Odgovor Ministarstva...
Detaljnije
Rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama
Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama (u daljem tekstu: Zakon), objavljen je u „Sl. glasniku RS“, br. 119/2012, a primenjuje se od 31. marta 2013. godine. Ustvari, odredbe ovog zakona primenjuju se na ugovorne odnose u komercijalnim transakcijama koji se zaključuju od 31. marta 2013. godine, ali i na komercijalne transakcije čija realizacija nije započeta do 31. marta 2013. godine, a koje proističu iz ugovornog odnosa zaključenog ranije. Inače, odredbe ugovora koje nisu u skladu sa odredbama Zakona smatraju se ništavim i ne proizvode pravno dejstvo, dok se na sva pitanja koja nisu posebno uređena Zakonom, shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi. Posle nešto više od dve godine, nadležni su došli do zaključka da je Zakon potrebno menjati i usavršiti njegove odredbe. Zakon o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza...
Detaljnije
Odluka Ustavnog suda – Sudska taksa kao zakonska obaveza i nužni trošak postupka
Povod za ovaj tekst je odluka Ustavnog suda u kojoj je zauzet stav u vezi sa dosuđivanjem troškova na ime sudskih taksi. Tačnije, radi se o dve odluke Ustavnog suda, Už-8719/2012 od 26. februara 2015. god. u kojoj je najpre zauzet stav, a koji je kasnije potvrđen i novom odlukom Už-11065/2013 od 2. jula 2015. god. u kojoj je na nešto precizniji način izložen zauzeti stav u odnosu na odluku od 26. februara 2015. god. Navedene odluke Ustavnog suda nisu, u skladu sa mogućnošću iz člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, objavljene u Službenom glasniku Republike Srbije[1], te i cilj ovog teksta nije kritički osvrt na stavove zauzete u odlukama redovnih sudova, odnosno Ustavnog suda, već pre svega upoznavanje sa stavom Ustavnog suda. Naime, podnosioci ustavnih žalbi smatrali su da je im presudama Apelacionog suda u...
Detaljnije
Servisne informacije
Propis Soft – za olakšanu primenu propisa
