Jeste, i ne samo biber-sprej već je dozvoljeno imati i sa sobom nositi i druge vrste onoga što spada u oružje ako ne postoji neka zabrana.
Konkretan povod za pisanje ovog komentara je vest koju su preneli mediji, da je osobi koja je svojim vozilom pratila studente koji su pešačili na skup, policija oduzela teleskopsku palicu i biber-sprej (ako sam dobro zapamtio), i da je protiv iste napisana nekakva prijava. Kakva prijava, kome, za kakvo delo? Na osnovu čega su ti predmeti oduzeti?
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenjuju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi. Svi tekstovi koje navodim dostupni su na Pravnom portalu.
1. Kad se nešto može oduzeti a imalac procesuirati?
Samo onda kad je posedovanje nečega zabranjeno, i kad je izvršeno neko kazneno delo. Ne može se oduzimati ono što je dozvoljeno imati, niti se neko procesuirati za delo koje nije propisano. To su osnovni pravni postulati.
Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006, 115/2021-Amandmani i 16/2022) u članu 34. govori o pravnoj sigurnosti u kaznenom pravu, pa kaže, niko se ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena. Kazne se određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca. A sve se dalje razrađuje zakonima.
Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024) – u daljem tekstu: KZ, u članu 1. kaže, nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.
Član 3. Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, broj 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) – u daljem tekstu: ZOP, predviđa da niko ne može biti kažnjen za prekršaj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekršajne sankcije, ako to delo pre nego što je bilo izvršeno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu predviđeno kao prekršaj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije učinilac prekršaja može biti kažnjen.
A da nikome ne može biti izrečena kazna ili druga sankcija za delo koje, pre nego što je učinjeno, nije bilo određeno kao privredni prestup zakonom ili uredbom donesenom na osnovu zakona i za koje tim propisom nije bilo određeno kako će se kazniti učinilac tog privrednog prestupa u članu 5. kaže Zakon o privrednim prestupima (“Sl. list SFRJ”, br. 4/1977, 36/77, 14/1985, 10/1986, 74/1987, 57/1989, 3/1990, “Sl. listu SRJ”, br. 27/1992, 16/1993, 31/1993, 41/1993, 50/1993, 24/1994, 28/1996, 64/2001 i “Sl. glasnik RS”, br. 101/2005), koji nas ovde ne interesuje, pominjem ga da bih još jednom istakao proklamovani princip.
Ovde pričam o nekakvim stvarima – predmetima, dakle nešto što predstavlja nečiju imovinu. U vezi oduzimanja bilo čega, najapre moram reći, pravo na imovinu zajemčeno je Ustavom, kojiu članu 58. jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, te dalje kaže da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. A zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine, što će biti od važnosti kasnije.
Prema članu 87. KZ, mera bezbednosti oduzimanja predmeta može se odrediti u pogledu predmeta koji je bio namenjen ili upotrebljen za izvršenje krivičnog dela ili je nastao izvršenjem krivičnog dela, kad postoji opasnost da će se određeni predmet ponovo upotrebiti za izvršenje krivičnog dela, ili kad je radi zaštite opšte bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno. Inače, zakonom se može odrediti obavezno oduzimanje predmeta, i uslovi za oduzimanje određenih predmeta u pojedinim slučajevima.
ZOP u članu 54. kaže, predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili koji su nastali izvršenjem prekršaja mogu se oduzeti od učinioca prekršaja. Inače, ovi predmeti mogu se oduzeti i kad se prekršajni postupak ne završi presudom kojom se okrivljeni oglašava odgovornim ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala kao i u drugim slučajevima određenim posebnim zakonom.
2. Da li je dozvoljeno posedovati biber-sprej i teleskopsku palicu?
Ovde razmatram pravo da se nešto ima u svojini (u posedu, da se drži), a ne o upotrebi istog. Jer, da li nešto sme biti upotrebljeno i kad je to dozvoljeno, zavisi od okolnosti (da li je reč o nužnoj odbrani, od čega se neko brani itd.), a to je potpuno druga tema. Moram još naglasiti, nekad je i samo mašanje (uzimanje u ruku) za oružje zabranjeno, ali ovde pričam samo o posedovanju i nošenju, koje ću posebno razmotriti, u nastavku.
Reč je o predmetima koji se svrstavaju u oružje. Kod nas, nabavljanje, držanje, nošenje, kolekcionarstvo, popravljanje, prepravljanje, promet, posredništvo i prevoz oružja reguliše Zakon o oružju i municiji (“Sl. glasnik RS”, broj 20/2015, 10/2019, 20/2020 i 14/2022)
Član 3. navedenog zakona, u tački 1) stava 1. daje definiciju i kaže, oružje jeste ručno prenosiva naprava izrađena ili prilagođena da pod pritiskom vazduha, barutnih i drugih gasova ili drugog potisnog sredstva može izbaciti zrno, kuglu, sačmu ili neki drugi projektil, odnosno raspršiti gas ili tečnost i druga naprava koja je namenjena za samoodbranu ili napad, lov ili sport, s tim što se, u smislu ovog zakona, oružjem ne smatraju uređaji za humano lišavanje života životinja, alati i imitacije oružja koje ne koriste municiju sa barutnim punjenjem.
U fokusu su mi pre svega teleskopska palica, biber-sprej i druge vrste gasnih sprejeva, te elektrošokeri. Dakle nešto što prvenstveno služi za odbranu, a u praksi se najčešće upotrebljava kod napada životinja (pasa).
Ono što se kolokvijalno naziva biber-sprej u stvari je široka paleta hemijskih sredstava, koje Zakon o oružju i municiji naziva gasni sprejevi. A to su, prema tački 13) stava 1. člana 3. tog zakona, naprave namenjene civilnom tržištu, koje sadrže i prilikom upotrebe raspršuju nadražujuća hemijska jedinjenja (CS, CN, OC) u koncentracijama dozvoljenim po prihvaćenim međunarodnim standardima.
Prema tački 13) stava 1. člana 3. istog zakona, uređaji za izazivanje elektrošokova (elektrošokeri ili paralizatori) su ručne naprave koje pomoću visokog električnog napona privremeno onesposobljavaju ljude i životinje.
Teleskopske palice spadaju u hladna oružja. Prema tački 14) stava 1. člana 3. istog zakona, hladno oružje je bokser, bodež, kama, sablja, bajonet i svaki drugi predmet kome je osnovna namena napad, a ne spada u druge kategorije oružja (nije vatreno oružje, ne izbacuje projektil i sl.). Ono što može služiti za napad (npr. alatke – čekić, sekira, šrafciger, sportski rekviziti poput bejzbol palice, itd.) ali mu to nije prvenstvena namena, nije oružje već opasno oruđe. Ono se izjednačava sa oružjem kod izvršenja kaznenih dela u kojima postoji zabranjena posledica (npr. izazivanje povreda, smrti itd.).
Prema tački 15) stava 1. člana 3. istog zakona, gasni sprejevi i uređaji za izazivanje elektrošokova spadaju u oružje za ličnu bezbednost (pored pištolja i revolvera).
Članom 4. Zakona o oružju i municiji, sva oružja o kojima pričam ovde su razvrstana u kategoriju D, gde spadaju hladno oružje, gasni sprejevi, uređaji za izazivanje elektrošokova, vazdušno oružje čija kinetička energija je manja od 10,5 J ili je brzina projektila manja od 200 m/s i kalibra 4,5 mm ili manjeg, kao i oružje sa tetivom ili oprugom čija je sila zatezanja tetive do 450 N, odnosno čija je natezna težina do 101 libre.
Stav 6. člana 5. Zakona o oružju i municiji kaže, oružje iz kategorije D može se nabavljati i držati bez isprave i prijave nadležnom organu (što je organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova gde je prebivalište imaoca).
A član 15. istog zakona, kaže, fizička lica starija od 16 godina, pravna lica kao i privredni subjekti mogu, bez odobrenja i prijave nadležnom organu, nabavljati i držati oružje iz kategorije D.
Dakle, dozvoljeno je nabaviti (kupiti, jer su u slobodnoj prodaji) i posedovati predmete o kojima je ovde reč.
3. Da li je dozvoljeno nositi biber-sprej i teleskopsku palicu?
Nošenje bilo čega pa i oružja, podrazumeva imanje sa sobom, na javnom prostoru (ulici, trgu) van objekta stanovanja.
A nositi oružje nije uvek i apsolutno zabranjeno. Jer, u pravu važi restriktivni princip, dozvoljeno je sve što nije izričito zabranjeno, a ne obratno.
Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja regulisani su članom 348. KZ. Tu se vraćamo na osnovni princip, da niko ne može biti kažnjen za delo koje nije propisano. Citiraću zato navedeni član u celosti:
“(1) Ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(2) Ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije, minsko-eksplozivna sredstva ili sredstva na bazi ekslozivnih materija ili gasno oružje čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(3) Ako je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog člana veća količina oružja, municije ili sredstava ili je u pitanju oružje ili druga sredstva velike razorne moći ili se delo vrši protivno pravilima međunarodnog prava, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(4) Ko neovlašćeno nosi predmete dela iz st. 1. i 2. ovog člana, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
(5) Ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. ovog člana za čije nabavljanje i držanje ima odobrenje nadležnog organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(6) Oružje, njegovi delovi, municija, materije i sredstva iz st. 1-5. ovog člana oduzeće se.”
Da li neko primećuje šta hoću da kažem? Kažnjavanje i oduzimanje je predviđeno samo za neovlašćeno nabavljanje, držanje i nošenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih sredstva. Znači, onoga što po članu 4.Zakona o oružju i municiji spada u kategorije A, B i C. Ne i za hladno oružje iz kategorije D.
Prema članu 7. Zakona o oružju i municiji, ne postoji i ne izdaje se dozvola za nošenje hladnog oružja.
Član 26. Zakona o oružju i municiji stavom 1. propisuje generalnu zabranu nošenja oružja na javnom mestu, osim u slučajevima utvrđenim ovim ili drugim zakonom. A st. 5. i 6. istog člana utvrđuju baš to. Jer, stav 5. kaže, punoletna lica mogu nositi gasne sprejeve i uređaje za izazivanje elektrošokova. Dok, prema stavu 6., i maloletna lica starija od 16 godina mogu nositi gasni sprej. Dakle, nositi biber-sprej i elektrošker jeste dozvoljeno osobama koje imaju pravo da upravljaju motornim vozilom (jer to podazumeva određeni starosni uzrast). Inače, po logici stvari, kod kuće je mala verovatnoća da će do napada doći, tako da ono što služi za samoodbranu nema svrhu ako se drže u kući. Od koga bi se tu branili, od ukućana? Ako postoji takva potreba onda je to problem koji prisustvo oružja može samo pogoršati.
Kad se neki od ovih predmeta nađu u vozilu, reč je o prevozu. A u skladu sa članom 42. Zakona o oružju i municiji, za prevoz oružja potrebno je unapred pribaviti dozvolu, što ne važi za oružje svrstano u kategoriju D. Dakle, dozvoljeno je da se prevoze gasni sprejevi i elektrošokeri, tj. da budu u vozilu.
Sa teleskopskom palicom je stvar malo komplikovanija. Prevoženje (da bude u vozilu) jeste dozvoljeno, jer iako nije data izričita dozvola za prevoz, s druge strane, ne postoji ni izričita zabrana, niti je propisana kazna za prevoz. Ni u KZ, ni u Zakonu o oružju i municiji, a ni u nekom drugom propisu.
Ali, tačkom 4) stava 1. člana 48. Zakonu o oružju i municiji jeste propisan prekršaj i kazna – novčana u iznosu od 20.000,00 do 150.000,00 din. ili zatvor do 60 dana, za fizičko lice koje na javnom mestu nosi onesposobljeno vatreno oružje, staro oružje i njegove moderne kopije koje ne koriste metak sa centralnim ili ivičnim paljenjem i hladno oružje suprotno članu 26. stav 1. ovog zakona. A stav 2. istog člana predviđa da se uz kaznu iz stava 1. ovog člana može izreći zaštitna mera oduzimanja oružja.
Dakle, do oduzimanja i kažnjavanja može doći samo ako neko na javnom mestu nosi teleskopsku palicu (ili nož, bokser i sl.). Ne ako ih drži odnosno prevozi u vozilu. Jer, vozilo nije javno mesto, već privatna imovina, stvar.
E sad, Zakon o oružju i municiji ne definiše šta je to javno mesto, ali postoje neka pravila u tumačenju pravnih normi.
Pravni poredak je jedinstven kako to Ustav kaže u članu 4., a ponavlja i u članu 194. Što znači, ako ne piše u jednom, piše u nekom drugom propisu šta je šta. Neću ovde ponavljati osnovna pravila, o nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”.
Prema tački 2) stava 1. člana 3. Zakona o javnom redu i miru (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 i 24/2018), javno mesto je prostor dostupan neodređenom broju lica čiji identitet nije unapred određen, pod istim uslovima ili bez posebnih uslova. U tom smislu vozilo nije i ne može biti javno mesto. A šta vozilo jeste određuje Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020-dr.zakon, 76/2023 i 19/2025) koji u članu 7. kaže, vozilo je sredstvo koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za kretanje po putu (tačka 31), dok je motorno vozilo ono koje se pokreće snagom sopstvenog motora, koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za prevoz lica, odnosno stvari, za obavljanje radova, odnosno za vuču priključnog vozila (tačka 33). Uslovno, vozila za javni prevoz putnika (voz, tramvaj, autobus, trolejbus…), možemo posmatrati kao nekakva javna mesta (jer u njih svako može da uđe ako kupi kartu ili gde je prevoz besplatan kao u Beogradu), ali privatne automobile nikako, jer u vaš automobil ne može ući bilo ko, već samo onaj kome to dozvolite. E sad, stavu 2. člana 3. Zakona o javnom redu i miru, smatraće se da je prekršaj ili krivično delo iz ovog zakona izvršeno na javnom mestu i kad je radnja izvršena na mestu koje se ne smatra javnim mestom, ako je to mesto dostupno pogledu ili čujnosti sa javnog mesta ili je posledica nastupila na javnom mestu. Dakle, da bi se smatralo da neko koje u vozilu nosi oružje na javnom mestu, potrebno je da to oružje bude pokazano, vidljivo drugima i da tako može izazvati kod nekog strah i uznemirenje.
Kad se sve navedeno zna, prilično je jasno sve. U primeru sa početka teksta, svi oduzeti predmeti su bili u pretincu u vozilu, nađeni su tek prilikom pretresa. A dozvoljeno ih je posedovati i prevoziti. Dakle, niti ima bilo kakvog dela, niti su predmeti mogli biti oduzeti. Čak ni po onoj uopštenoj odrednici, jer ako nije došlo do upotrebe predmeta, pokazivanja, pretnje istim… koji bi to moralni i razlozi zaštite opšte bezbednosti mogli opravdati neophodnost oduzimanja?
4. Umesto zaključka
Znate onaj citat i crtanog filma: “Svega ovog ne bi bilo da je Pera otišao u policiju”. E još kad bi ta policija znala šta jeste po zakonu, gde bi nam bio kraj.
Da li na kraju ima potrebe da ponavljam opasku datu na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“, da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“?
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a