Evropski sud za ljudska prava u predmetu po predstavci Jurčić protiv Hrvatske, broj 54711/15, zauzeo je značajan stav da odbijanje zaposlenja ili priznavanja naknade vezane za zaposlenje (naknade iz zdravstvenog osiguranja na osnovi komplikacija u trudnoći, a kasnije i porodiljskog odsustva) trudnici predstavlja direktnu diskriminaciju na osnovu pola, što se ne može pravdati finansijskim interesima države, te razlika u tretmanu kojem je žena koja je zatrudnela vantelesnom oplodnjom bila izložena nije objektivno opravdana ili neophodna, a pri tom je podvrgnuta vantelesnoj oplodnji neposredno pre zaposlenja kada nije ni znala da li će zaista zatrudneti.
Evropski sud je utvrdio da je došlo do povrede čl. 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLJP) i čl. 1. Protokola br. 1. Evropsku konvenciju (u daljem tekstu: Protokol br. 1.), odnosno do povrede zabrane diskriminacije i povrede prava na imovinu.
1. Relevantne odredbe EKLJP
Član 14. EKLJP glasi:
„Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.“
Čl. 1. Protokola br. 1. glasi:
„Svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu s opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.“
2. Okolnosti slučaja
Podnositeljka predstavke je sklopila ugovor o radu deset dana nakon što je bila podvrgnuta vantelesnoj oplodnji. Kada je nakon toga otišla na bolovanje, zbog komplikacija povezanih sa trudnoćom, nadležni domaći organ preispitao je njen status zdravstvenog osiguranja. Zaključio je da je potpisivanjem ugovora nedugo nakon vantelesne oplodnje podnositeljka predstavke tražila samo novčane beneficije povezane sa radnim statusom i da je stoga njeno zaposlenje bilo fiktivno. Njen zahtev da se prijavi kao osiguranik, zajedno sa zahtevom za naknadu zarade zbog bolovanja, odbijen je. Bezuspešno se žalila.
(a) Da li je postojala razlika u tretmanu
Podnositeljki predstavke je odbijen status osiguranog radnika i naknada u vezi sa zaposlenjem, zbog zaposlenja koji je proglašen fiktivnim zbog njene trudnoće. Takva odluka mogla bi se usvojiti samo u odnosu na žene. Stoga je predstavljalo razliku u tretmanu na osnovu pola.
(b) Da li je razlika u tretmanu bila opravdana
Vlada je tvrdila da je odluka o ukidanju statusa osiguranja podnositeljke predstavke sledila legitimni cilj zaštite javnih resursa od prevarne upotrebe i sveukupne stabilnosti zdravstvenog sistema. Sud je naglasio da se trudnoća žene kao takva ne može smatrati prevarom i da finansijske obaveze koje su državi nametnute tokom trudnoće žene same po sebi ne mogu predstavljati dovoljno važne razloge da opravdaju razliku u tretmanu na osnovu pola.
Čak i pod pretpostavkom da je Sud generalno bio spreman da prihvati cilj zaštite javnih fondova kao legitiman, moralo se utvrditi da li je osporena mera bila potrebna da bi se to postiglo, uzimajući u obzir usku slobodu procene koju su države dale slučajevi kada je razlika u lečenju bila zasnovana na polu.
3. Zaključak suda
Odbijanje zaposlenja ili priznavanja naknade vezane za zaposlenje trudnici na osnovu njene trudnoće predstavljalo je direktnu diskriminaciju na osnovu pola, što nije moglo biti opravdano finansijskim interesima države. Sud je takođe primetio sličan pristup u sudskoj praksi Suda Evropske unije i drugim relevantnim međunarodnim standardima. Shodno tome, razlika u tretmanu kojem je podnositeljka predstavke kao žena koja je zatrudnela vantelesnom oplodnjom bila izložena, nije bila objektivno opravdana ili neophodna.
Zaključak: kršenje prava (jednoglasno).
Ova presuda još nije konačna, a postaće ukoliko nijedna stranka u roku od tri meseca od donošenja iste ne podnese zahtev velikom veću Suda.
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
Detaljniji tekst možete pročitati u okviru časopisa „Advokatska kancelarija“.
