Iscrpljivanje pravnih sredstava kao uslov za izjavljivanje ustavne žalbe u praksi Ustavnog suda

Postupak po ustavnoj žalbi propisan je članovima 82. do 92. Zakona o Ustavnom sudu („Sl. glasnik RS“, br. 109/2007, 99/2011, 18/2013-OUS, 40/2015-dr.zakon i 103/2015). U ovom tekstu bavićemo se iscrpljivanjem pravnih sredstava kao jednim od uslova za izjavljivanje ustavne žalbe kroz praksu Ustavnog suda. Odluke i stavovi biće prikazane hronološki.

Članom 82. Zakona o Ustavnom sudu („Sl. glasnik RS“, br. 109/2007, 99/2011, 18/2013-OUS, 40/2015-dr.zakon i 103/2015) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

I. Praksa Ustavnog suda

U odluci Ustavnog suda, broj Už-3315/2016 od 31. maja 2018. godine, ovaj sud zauzima stav da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe. Pri tome se pod iscrpljivanjem pravnih sredstava ne podrazumeva samo njihovo izjavljivanje, već donošenje odluke povodom podnetog poslednjeg dozvoljenog pravnog sredstva. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da u vreme podnošenja tog podneska nije bio pravnosnažno okončan postupak koji se vodi po zahtevu podnositeljke i nisu bila iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnositeljke u redovnom postupku, ovaj uslov nije ispunjen.

U rešenju Ustavnog suda, broj Už-7806/2016 od 22. februara 2018. godine, navedeno je da ako osporenim pojedinačnim aktima nije konačno odlučeno o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi za ponavljanje postupka, Ustavni sud smatra da je ustavna žalba ratione materiae nedozvoljena.

U odluci broj Už-3314/2011 od 22. januara 2014. godine Ustavni sud navodi da kako se zahtevom za preispitivanje sudske odluke ne može preispitivati pravnosnažna odluka upravnog suda, kojom je ocenjena zakonitost rešenja donetog u disciplinskom postupku u kome je bila obezbeđena dvostepenost, ustavna žalba je dopuštena sa stanovišta iscrpljenosti pravnih sredstava, a na drugačiju ocenu ne može uticati činjenica da je dvostepenost odlučivanja obezbeđena izjavljivanjem prigovora, umesto žalbe.

U rešenju ovog suda broj Už-7749/2013 od 21. novembra 2013. godine kojim je odlučeno o ustavnoj žalbi protiv odluke donesene u izvršnom postupku, sud zaključuje da izričito propisivanje određenog pravnog sredstva, bez obzira na to što nije redovno pravno sredstvo protiv tačno određenog sudskog akta, predstavlja procesnopravni zahtev koji se mora poštovati pre podnošenja ustavne žalbe, a u izvršnom postupku to su prigovor i zahtev za otklanjanje nepravilnosti protiv zaključka o predaji nepokretnosti.

U odluci broj Už-1514/2009 od 2. novembra 2011. godine Ustavni sud je ocenio da će podnosilac ustavne žalbe imati mogućnost, ukoliko i dalje bude smatrao „da mu je povređeno pravo na odbranu uz pomoć branioca, pravo na besplatnog branioca, pravo da ne daje iskaze protiv sebe ili bliskih lica, niti da priznaje krivicu…, da postoji manipulacija licima koja se nalaze u pritvoru i nedozvoljeni pritisak da se dođe do iskaza kakav sud smatra iskrenim ili povoljnim“, odnosno da odredbe Zakonika o krivičnom postupku nisu pravilno primenjene, a da je to bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravične presude, da sve navedeno osporava u eventualnoj žalbi protiv prvostepene presude koja bude doneta u osporenom krivičnom postupku. Stoga je Ustavni sud utvrdio da podnosilac pre podnošenja ustavne žalbe, u vezi sa navedenim povredama prava iz ove tačke obrazloženja, nije iscrpeo sva pravna sredstva za njihovu zaštitu, odnosno da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

U odluci broj Už-952/2009 od 27. oktobra 2011. godine, navodi se: „Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I… od 10. aprila 2009. godine, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac imao mogućnost izjavljivanja žalbe protiv ovog sudskog akta, saglasno odredbi člana 12. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da pre podnošenja ustavne žalbe nisu iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom, kao nužan procesni uslov za izjavljivanje ustavne žalbe protiv osporenog rešenja o izvršenju, pa je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena.“

U odluci broj Už-2648/2009 od 22. septembra 2011. godine, Ustavni sud zaključuje da saglasno odredbama člana 343. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 125/04), stranka ima mogućnost da podnese predlog za dopunu presude, ako je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima se mora odlučiti presudom. Takav predlog stranka može staviti u roku od 15 dana od prijema presude, a ako to ne učini, smatraće se da je tužba u tom delu povučena. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao zakonsku mogućnost da predloži sudu donošenje dopunske presude, a kako nije podneo predlog za dopunu osporene presude Vrhovnog suda Srbije U… od 25. septembra 2009. godine, nisu iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

II. Stavovi Ustavnog suda

Na sednici od 2. aprila 2009. godine, povodom pitanja o iscrpljenosti pravnih sredstava u različitim postupcima Ustavni sud zauzima sledeće stavove:

Kad se smatra da su iscrpljena pravna sredstva u krivičnom postupku?

„U krivičnom postupku, donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu, odnosno na drugostepenu presudu, ili po žalbi na rešenje, smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.

U slučaju da je podnosilac ustavne žalbe protiv pravnosnažne odluke suda u krivičnom postupku podneo inicijativu javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, blagovremenost ustavne žalbe će se ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda po poslednjem pravnom sredstvu, u smislu prethodnog Stava.

Ukoliko je ustavna žalba izjavljena protiv odluke Vrhovnog suda Srbije donete po zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, kao i protiv sudskih odluka koje su prethodile tom zahtevu, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu (ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom o Ustavnom sudu), ili nedopuštenu (ako su osporeni akti doneti pre Ustava).

U postupku za privredne prestupe, donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu odluku suda smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.“

Kad se smatra da su iscrpljena pravna sredstva u parničnom postupku?

„U parničnom i vanparničnom postupku, donošenjem presude po reviziji smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.

U slučajevima kada revizija zakonom nije dozvoljena, donošenjem odluke po žalbi na presudu ili žalbi na rešenje smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.

U slučaju da je podnosilac ustavne žalbe u parničnom postupku izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za podnošenje ustavne žalbe računaće se u odnosu na dan dostavljanja odluke suda o tom pravnom sredstvu.

Izuzetno:

a) ako je podnosilac ustavne žalbe izjavio ustavnu žalbu pre odluke suda po njegovom zahtevu za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud će o ustavnoj žalbi odlučiti tek nakon donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti;

b) ako je stranka izjavila ustavnu žalbu posle prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, a sama ne izjavi ovo vanredno pravno sredstvo, blagovremenost ustavne žalbe će se ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda po poslednjem pravnom sredstvu, u smislu prethodnog Stava.

Ukoliko je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije o odbacivanju revizije ili odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao i protiv odluka koje su prethodile izjavljivanju ovih vanrednih pravnih sredstava, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu (ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom), ili nedopuštenu (ako su osporeni akti doneti pre Ustava).“

Kad se smatra da su iscrpljena pravna sredstva u prekršajnom postupku?

„U prekršajnom postupku, donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu odluku, odnosno odluke po zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju (ukoliko je dozvoljen), smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.

U slučaju da je podnosilac ustavne žalbe protiv pravnosnažnog rešenja o prekršaju podneo inicijativu javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, blagovremenost ustavne žalbe će se ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda, odnosno organa upravnog odlučivanja po poslednjem pravnom sredstvu, u smislu prethodnog Stava.“

Kad se smatra da su iscrpljena pravna sredstva u upravnom, postupku i sporu?

„U upravnom postupku, donošenjem odluke po tužbi, smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.

Ukoliko je dozvoljena žalba protiv odluke u upravnom sporu ili zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, donošenjem odluke po ovim pravnim sredstvima smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.

Izuzetno, ako je isključena mogućnost upravnog spora, donošenjem odluke po žalbi protiv pojedinačnog akta donetog u upravnom postupku smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.

U slučaju da je podnosilac ustavne žalbe protiv pravnosnažne odluke suda u upravnom sporu podneo inicijativu javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, blagovremenost ustavne žalbe će se ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda, odnosno organa upravnog odlučivanja po poslednjem pravnom sredstvu, u smislu prethodnog Stava.“

Izvor: Izvodi iz zakona i prakse preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a