Nije baš uobičajeno da se jedan deo tako važnog zakona, u tako važnoj i osetljivoj materiji kakva je oblast lišenja slobode, menja „po kratkom postupku“ i da te izmene stupe na snagu odmah (pri čemu je u pitanju bukvalni smisao te reči) te da se imaju primenjivati već od sutra (takođe u bukvalnom smislu te reči), ali to je bez sumnje – efikasno. To samo pokazuje da bez obzira na „komplikovanu zakonodavnu proceduru“ svaki društveni problem, koji zahteva normiranje, može lako da se reši samo ako za to postoji tzv.“politička volja“.
Ovoga puta pred nama su izmene dvaju odredaba: odredbe tačke 5. čl.142.st.1. i odredbe čl.436.st.2.
Tačka 5 kao osnov za određivanje pritvora u opštem krivičnom postupku
Radi se i inače o jednom od najosporavanijih osnova za određivanje pritvora koji u 2000-tim trpi česte i značajne izmene, s obzirom da se u njegovoj suštini krije rastegljivi tzv.\” kaučuk“ element. Naime, ova odredba glasi: ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela. Kako vidimo, pojam posebno teške okolnosti, ne samo da je rastegljiv već predstavlja potpuno subjektivnu ocenu onoga koji normu primenjuje. U praksi su se već izgradile čak i tipizirane jezičke forme, fraze koje sadrže takvu ocenu pa se takvim okolnostima mogu smatrati: neubičajeno teške posledice, način izvršenja krivičnog dela, duži vremenski period vršenja radnje izvršenja, množina aktivnih i pasivnih subjekata i slično, ali je bitno da to mogu biti najrazličitije okolnosti koje prate bilo izvršioca bilo radnju izvršenja ali i samu prirodu krivičnog dela, motive i pobude zbog kojih je izvršeno.
To je osnov koji tužilaštvo skoro uvek predlaže i koji sud nerado prihvata, pa je sudska praksa u ovoj materiji bezmalo takva da se pritvor nikada ne određuje samo po osnovu iz tačke 5 već on uvek bude praćen i drugim osnovima. To je inače problem svih kaučuk normi – što nema svoje logično objašnjenje s obzirom da problem leži u sposobnosti za prihvatanjem odgovornosti onoga ko normu primenjuje.
Sve do danas to i nije bio jako širok dijapazon krivičnih dela na koja se tačka 5 mogla primeniti jer se radilo o najtežim krivičnim delima isključivo iz stvarne nadležnosti Viših sudova, pa to zato i nije izazivalo toliku pažnju javnosti.
Od danas će to već biti problem jer je za veliki broj krivičnih dela zaprećena kazna od preko 5 godina zatvora, te je upitno hoće li ova norma pretrpeti ocenu ustavnosti, koja će se zasigurno vremenom dovesti u pitanje. S druge strane, imajući u vidu inertnost u primeni novina od strane pravosudnih delatnika, možda i ne dođe do njene široke primene, kako to sada izgleda pre nego što bude proglašena neustavnom. U svakom slučaju, jasno je da predlagač Zakona smatra (ili se samo nada) da će dotad ratio legis ove izmene biti postignut: zaustaviće se „divljanje“ na utakmicama i javnim skupovima.
Ipak, suviše postaje široko polje mogućih zloupotreba ove norme jer u krug mogućih krivičnih dela ulaze sada i teške krađe koje su, prema statistikama najčešće izvršavana krivična dela.To polje se zaista moglo suziti dodavanjem reči tipa „kod krivičnih dela sa elementom nasilja“ i slično, ali verovatno nije bilo vremena da se razmisli, kao što ga nikad i nema.
Produženo trajanje pritvora u skraćenom postupku
Trajanje pritvora u skraćenom postupku do podnošenja optužnog predloga, ovom izmenom produženo je sa osam na trideset dana.
Za ovu izmenu, čini se, ima mnogo više opravdanja. Najpre zbog toga što je izmenama ZKP od prošle godine (\”Službeni glasnik“ br.72 od 3.9.2009.godine) odredbom čl.433. znatno povećan broj krivičnih dela koja se procesuiraju u skraćenom postupku i to su sada sva ona dela za koja je zaprećena kazna do 5 godina zatvora, umesto ranijih 3 godine zatvora.Potom, pritvor od 8 dana zaista je bio kratak rok da se na valjan i kvalitetan način obave istražne radnje, naročito kada su u pitanju komplikovana medicinska, saobraćajna ili finansijska veštačenja, ili veštačenja u kojima je potrebna ekspertiza stručnjaka više oblasti.
Čitaocu koji nije pravnik valjalo bi ukazati da se u skraćenom postupku procesuira najveći broj krivičnih dela pa na primer i krivično delo nedozvoljenih polnih radnji koje najčešće izvršavaju pedofili.