Davno najavljivano, javno beležništvo jos uvek nije zaživelo u Srbiji. Za sada, određeno je da ce se sa javnim beležništvom početi 01.septembra 2012.godine.
Zakon o javnom beležništvu, određuje ga kao javnu službu od javnog poverenja.
Prema navedenom Zakonu, Javni beležnik obavlja delatnost kao isključivo i stalno zanimanje dok mu ne prestane delatnost, u skladu sa zakonom.
U obavljanju delatnosti javni beležnik je samostalan i nezavisan.
Javni beležnik je stručnjak iz oblasti prava, imenovan od strane ministra nadležnog za pravosuđe (u daljem tekstu: ministar), koji na osnovu javnih ovlašćenja prihvata od stranaka izjave volje i daje im potrebnu pismenu formu i o tome izdaje isprave koje imaju karakter javnih isprava, čuva originale tih isprava i druge poverene dokumente, izdaje prepise isprava, javno potvrđuje činjenice, daje strankama savete o pitanjima koja su predmet njegove delatnosti i preduzima druge radnje i vrši druge poslove određene zakonom.
Status javnog beležnika stiče se i prestaje pod uslovima i na način određen ovim zakonom.
Poslovi javnog beleznika
Javni beležnik je ovlašćen da obavlja sledeće poslove:
1) sastavlja, overava i izdaje javne isprave o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju prava i overava privatne isprave;
2) preuzima na čuvanje isprave, novac, hartije od vrednosti i druge predmete;
3) na osnovu ovog zakona i po odluci suda obavlja poslove koji mu se po zakonu mogu poveriti;
4) preduzima druge radnje u skladu sa zakonom.
Funkcija javnog beleznika nije spojiva sa odredjenim delatnostima. Prema navedenom Zakonu, ona je nespojiva sa obavljanjem advokature, bilo kog drugog plaćenog zanimanja, odnosno funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću, samostalnošću i javnim poverenjem javnog beležništva.
Zabrana iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na:
1) obavljanje poslova u svojstvu izvršioca zaveštanja, staratelja zaostavštine, staratelja poslovno nesposobnog lica ili nekog drugog sličnog posla zasnovanog na odluci nadležnog organa;
2) povremeno ili dopunsko obavljanje naučne, nastavne, umetničke i slične delatnosti;
3) obavljanje funkcije i poslova u javnobeležničkoj komori i u međunarodnim udruženjima javnih beležnika;
4) obavljanje poslova, medijatora, arbitra ili sudskog prevodioca.
Vrste javnobeležničkih isprava
Javnobeležničke isprave su isprave o pravnim poslovima i izjavama koje su sastavili javni beležnici (javnobeležnički zapisi), zapisnici o pravnim i drugim radnjama koje su obavili ili kojima su prisustvovali javni beležnici (javnobeležnički zapisnici) i potvrde o činjenicama koje su posvedočili javni beležnici (javnobeležničke potvrde) i nejavne isprave kod kojih je javni beležnik overio potpis ili ispravu u celini, odnosno overio autentičnost prepisa, prevoda ili izvoda (javnobeležničke overe).
Javnobeležnička isprava kao javna isprava
i njena izvršnost
Javnobeležnička isprava sačinjena i izdata po ovom zakonu ima snagu javne isprave, ako su pri njenom sačinjavanju i izdavanju ispunjeni bitni uslovi forme i zakonitosti propisane ovim zakonom.
Javnobeležnička isprava je izvršna ili verodostojna isprava u slučajevima predviđenim zakonom.
Strane javnobeležničke isprave
Strane javnobeležničke isprave imaju, pod uslovom uzajamnosti, isto pravno dejstvo kao i javnobeležničke isprave sačinjene po ovom zakonu.
Strane javnobeležničke isprave ne mogu u Republici Srbiji imati pravna dejstva koja nemaju po zakonu države po kome su izdate.
Potvrđenim međunarodnim ugovorima mogu se predvideti i druga pravna dejstva strane javnobeležničke isprave.
Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, strani javnobeležnički zapisi koji su neposredno izvršni po stranom pravu, neposredno su izvršni i u Republici Srbiji, ako se odnose na prava koja nisu u suprotnosti sa pravnim poretkom Republike Srbije i ako sadrže sve elemente koji su po zakonu Republike Srbije potrebni za izvršenje.
Ako su javnobeležnički zapis sastavili domaći i strani javni beležnik, javnobeležnički zapis se smatra domaćom javnom ispravom, ako je overen pečatom i štambiljem domaćeg javnog beležnika.
Dužnost zakonitog i savesnog postupanja
Javni beležnik je dužan da obavlja svoju delatnost u skladu sa propisima i načelom savesnosti i poštenja.
Javni beležnik odbija, odnosno može da odbije obavljanje poslova u okviru delatnosti određenih ovim zakonom samo iz razloga koji su određeni ovim zakonom.
Javni beležnik odgovara za svoj rad u skladu sa zakonom.
Imenovanje i razrešenje javnog beležnika
Za javnog beležnika može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je državljanin Republike Srbije;
2) da je poslovno sposobno i da ima opštu zdravstvenu sposobnost;
3) da ima diplomu pravnog fakulteta u Republici Srbiji ili da je nostrifikovalo diplomu pravnog fakulteta stečenu izvan Republike Srbije;
4) da je položilo pravosudni ispit i ispit za javnog beležnika;
5) da ima najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita;
6) da je dostojno javnog poverenja za obavljanje poslova javnog beležništva;
7) da govori, piše i čita srpski jezik, a na područjima one jedinice lokalne samouprave gde je u službenoj upotrebi i jezik manjine da poznaje i jezik te manjine ili da priloži sporazum o saradnji sa sudskim prevodiocem za jezik te manjine;
8) da ima ili da može dokazati da će obezbediti odgovarajuće prostorije i opremu za obavljanje delatnosti javnog beležnika.
Nedostojnost
Član 26.
Smatra se da nije dostojno javnog poverenja lice:
1) koje je bilo osuđeno za krivično delo protiv pravnog saobraćaja, protiv službene dužnosti, kao i za drugo krivično delo za koje je zaprećena kazna od pet godina zatvora ili teža kazna, koje ga čini nedostojnim za obavljanje javnobeležničke delatnosti sve dok kazna ne bude brisana po zakonu;
2) protiv koga je stupila na pravnu snagu optužnica ili optužni predlog za krivično delo iz tačke 1) ovog člana;
3) kome je odlukom nadležnog organa prestao status javnog beležnika, javnobeležničkog pomoćnika, javnobeležničkog pripravnika ili advokata, odnosno kome je zbog razrešenja prestala sudijska ili javnotužilačka funkcija, dok ne prođu tri godine od dana prestanka statusa, odnosno funkcije;
4) iz čijeg ponašanja se može osnovano zaključiti da delatnost javnog beležnika neće obavljati u skladu sa etičkim kodeksom koji donosi Komora.
Javnog beležnika imenuje rešenjem ministar, po pribavljenom mišljenju Komore, na osnovu javnog konkursa.
Rešenje ministra je konačno.
Protiv rešenja ministra iz stava 1. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.
Postupak imenovanja – raspisivanje i
objavljivanje konkursa
Konkurs za imenovanje javnih beležnika raspisuje i sprovodi Komora, na osnovu odluke ministra.
U konkursu mora biti naznačena opština za koju se imenuje javni beležnik, a ako se istovremeno raspisuje konkurs za više jedinica lokalne samouprave, kandidati će se obavestiti da se mogu prijaviti za sve ili za pojedine jedinice lokalne samouprave.
Konkurs se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije” u roku od 15 dana od dana prijema odluke ministra iz stava 1. ovog člana.
Rok za prijavu ne može biti kraći od 30 dana.
Postupak imenovanja – podnošenje prijave
Prijave na konkurs sa prilozima kojima se dokazuje da su ispunjeni zakonski uslovi podnose se pismeno Komori.
Po isteku konkursnog roka Komora je dužna da Ministarstvu dostavi primljene prijave sa svojim mišljenjem najkasnije u roku od 30 dana od isteka roka za prijavljivanje.
O prijavljenim kandidatima Komora će pribaviti mišljenja od organa, organizacija ili drugih pravnih, odnosno fizičkih lica u kod kojih je kandidat radio.
Pri izboru između više kandidata uzeće se u obzir njihov uspeh na pravosudnom i javnobeležničkom ispitu, vrsta pravnih poslova na kojima su radili, kao i rezultati koje su postigli na radu.
Pri izboru javnih beležnika naročito se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi na području jedinice lokalne samouprave za koju se imenuju javni beležnici.
U postupku imenovanja javnog beležnika, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Na zahtev kandidata za javnog beležnika, informacije i podaci koji se odnose na dostojnost neće biti učinjeni dostupnim javnosti, ako bi time moglo biti povređeno neko lično pravo kandidata.
Po sprovedenom postupku imenovanja, javni beležnik polaže zakletvu pred ministrom.
Tekst zakletve glasi: „Zaklinjem se svojom čašću da ću poštovati pravni poredak Republike Srbije i da ću delatnost javnog beležnika obavljati zakonito, savesno, pošteno i nepristrasno”.
Javni beležnik ne može da preduzima javnobeležničke radnje pre nego što položi zakletvu.
Ako imenovani javni beležnik ne položi zakletvu u roku od 30 dana od dana imenovanja ili se bez opravdanog razloga ne odazove na polaganje zakletve, smatraće se kao da nije ni imenovan.
Razrešenje
.
Javni beležnik se razrešava:
1) ako se naknadno utvrdi da su prestali da postoje uslovi za obavljanje javnobeležničke delatnosti iz člana 25. ovog zakona ili da nisu ni postojali prilikom njegovog imenovanja;
2) ako zasnuje radni odnos, počne da koristi prava iz penzijskog osiguranja ili ako počne da obavlja neku drugu delatnost;
3) ako mu sudskom odlukom bude oduzeta ili ograničena poslovna sposobnost;
4) ako postane trajno nesposoban da obavlja delatnost zbog bolesti;
5) ako se nije osigurao od odgovornosti ili ne plaća naknadu za osiguranje Komori;
6) ako nije pohađao seminare ili druge oblike obaveznog usavršavanja javnih beležnika određene od strane Komore ili Ministarstva;
7) ako obavlja poslove koji nisu spojivi sa ugledom i dostojanstvom javnog beležnika;
8) ako mu je izrečena disciplinska kazna oduzimanja prava obavljanja delatnosti javnog beležnika;
9) ako bez opravdanog razloga ne započene sa radom u roku od 15 dana od dana koji je Komora odredila za početak njegovog rada.
Odluku o razrešenju javnog beležnika, u kojoj su utvrđeni razlozi za razrešenje, donosi ministar.
Pre donošenja odluke o razrešenju, javnom beležniku mora biti omogućeno da se izjasni o razlogu za razrešenje.
Protiv odluke o razrešenju javnog beležnika nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.
U postupku razrešenja javnog beležnika shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.
JAVNOBELEŽNIČKA DELATNOST
Javni beležnik nije zastupnik stranke, već lice koje je ovlašćeno da obavlja poslove određene ovim zakonom.
Javni beležnik je dužan da se za vreme i izvan obavljanja delatnosti ponaša u skladu sa poštovanjem i poverenjem koji se ukazuju njegovoj službi.
Javni beležnik ne sme posredovati u zaključenju pravnih poslova, preuzeti jemstvo ili dati drugo obezbeđenje stranci u vezi neke službene radnje, a dužan je da vodi računa da ni lica koja kod njega rade ne preduzimaju takve radnje.
Uskraćivanje preduzimanja radnji
Javni beležnik ne sme da uskrati preduzimanje radnji za koje je ovlašćen, osim kada je ovim zakonom drukčije propisano.
Javni beležnik je dužan da uskrati službenu radnju ako je ona nespojiva sa njegovom službenom delatnošću, naročito ako se njegovo učešće zahteva radi postizanja očigledno nedopuštenog ili nepoštenog cilja.
Javni beležnik je ovlašćen i da uskrati obavljanje radnje koja je prema zakonu nedopuštena, za koju sumnja da je stranka preduzima prividno ili da bi izbegla zakonske obaveze ili da bi protivpravno oštetila treće lice.
Javni beležnik ne sme obaviti službenu radnju za lice za koje zna ili je dužan znati da zbog maloletstva ili drugog zakonskog razloga ne može punovažno zaključivati pravne poslove, izuzev ako u postupku učestvuje zakonski zastupnik tog lica.
Ako javni beležnik smatra da stranka nema pravo da zaključi određeni pravni posao, dužan je da je na to upozori.
O odbijanju javnog beležnika da sačini javnobeležničku ispravu, po žalbi stranke odlučuje Komora, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Izuzeće javnog beležnika
Javni beležnik ne može postupati u predmetima:
1) u kojima je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlašćenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak;
2) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik stranke ili punomoćnik stranke, srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, ili mu je supružnik, vanbračni partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;
3) ako je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika;
4) ako je bio punomoćnik ili zakonski zastupnik stranke, ako je sa strankom bio u poslovnom odnosu povodom kojeg treba da sačini ispravu ili ako je bio zastupnik, odnosno odgovorno lice u pravnom licu koje je stranka u postupku pred njim;
5) ako on ili njegov srodnik po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj do četvrtog stepena srodstva ili njegov supružnik ili vanbračni partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva, bez obzira na to da li je brak prestao ili nije, stiču pravo ili neku drugu korist iz odnosa povodom kojeg treba da sačini ispravu;
6) ako postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.
U slučaju sumnje o postojanju razloga za izuzeće, javni beležnik je ovlašćen da uskrati obavljanje službene radnje ili sačinjavanje javnobeležničke isprave, uz istovremeno obaveštenje Komore koje se smatra zahtevom za izuzeće.
O zahtevu za izuzeće javnog beležnika odlučuje Komora.
Javnobeležnička isprava koju je sačinio javni beležnik protivno odredbama ovog člana, nema pravno dejstvo javne isprave.
Zabrana poslovne saradnje
Javni beležnik ne sme da se povezuje, sarađuje, odnosno da koristi zajednički poslovni prostor sa advokatom ili sa drugim fizičkim ili pravnim licem radi zajedničkog obavljanja delatnosti.
Dva ili više javnih beležnika mogu u istim prostorijama, uz korišćenje zajedničkog administrativnog osoblja, uređaja i opreme, obavljati delatnost ako im to odobri ministar, na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja Komore, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Zabrana političke aktivnosti
Javni beležnik ne sme biti član organa političke stranke, niti finansirati političku stranku, koaliciju ili kandidata na izborima.
Dužnost čuvanja javnobeležničke tajne
Javni beležnik je dužan da čuva kao tajnu podatke koje je saznao u obavljanju delatnosti, osim ako iz zakona, volje stranaka ili sadržine pravnog posla ne proizlazi nešto drugo.
Javnobeležničku tajnu dužna su da čuvaju i lica zaposlena kod javnog beležnika.
Javni beležnik i lica zaposlena kod javnog beležnika dužna su da pruže podatke iz stava 1. ovog člana sudu, organu uprave ili drugom nadležnom organu pred kojim se vodi sudski ili upravni postupak, saglasno odredbama zakona koji uređuju te postupke.
Stranke mogu javnog beležnika osloboditi čuvanja javnobeležničke tajne.
Ako je stranka umrla ili bi njenu izjavu bilo moguće pribaviti samo uz velike teškoće, javni beležnik može tražiti da ga dužnosti čuvanja javnobeležničke tajne oslobodi osnovni sud na čijem području ima službeno sedište, a sud je dužan da prethodno zatraži mišljenje Komore.
Obaveza čuvanja javnobeležničke tajne postoji i nakon prestanka delatnosti javnog beležnika, odnosno prestanka zaposlenja kod javnog beležnika. Ova obaveza je trajna.
Naknada štete
Javni beležnik je dužan da naknadi štetu koju je prouzrokovao u obavljanju delatnosti.
Javni beležnik odgovara za svaku štetu koju su prouzrokovali javnobeležnički pripravnik i javnobeležnički pomoćnik, kao i administrativno osoblje koje radi u javnobeležničkoj kancelariji, nezavisno od toga da li oni prema opštim pravilima i samostalno odgovaraju.
Javni beležnik koji je naknadio štetu iz stava 2. ovog člana, ima pravo regresa ako je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, u roku od jedne godine od kada je štetu naknadio.
Država ne odgovara za štetu koju prouzrokuje javni beležnik.
Na odgovornost za štetu koju prouzrokuje Komora i na osiguranje od te odgovornosti shodno se primenjuju odredbe o odgovornosti i osiguranju javnih beležnika.
‘, ‘www.pravni portal.rs’, ‘2012-08-10 17:21:13’, ‘2022-02-21 18:21:13’, 1185),
(3225, 152, ‘ STATUS KANDIDATA ZA CLANSTVO U EU’, ‘
Ministri spoljnih poslova Bugarske, Češke, Mađarske i Slovačke zajednički predložili su da se Srbiji dodeli status kanditata za članstvo u EU na sastanku šefova spoljnih poslova zemalja EU u ponedeljak u Briselu.
U pismu koje su uputili Visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i evropskom komesaru za proširenje EU Štefanu Fileu, četiri ministra su juče naveli da je Beograd preduzeo korake na putu reformi i ispunio svoje međunarodne obaveze.
\\”Odluka koju budu doneli ministri spoljnih poslova EU može posle toga biti potvrđena na samitu EU 1. marta\\”, naveli su ministri u saopštenju koje prenosi madjarska agencija MTI.
‘, ‘www.blic.rs’, ‘2012-02-25 12:31:34’, ‘2022-02-22 12:31:34’, 356),
(3226, 159, ‘ STANARSKO PRAVO NA ODREDJENO VREME’, ‘
Vlada usvojila izmene Zakona o stanovanju. Nosioci stanarskog prava i zakupci na neodređeno vreme, biće iseljeni najkasnije do 31. decembra 2016
SVI ”zaštićeni stanari”, odnosno nosioci stanarskog prava i zakupci na neodređeno vreme stanova koji su u svojini građana, biće iseljeni najkasnije do 31. decembra 2016, predviđeno je Izmenama i dopunama Zakona o stanovanju, koji je usvojila Vlada Srbije.
Vlasnici stana, zadužbine, kao i sami stanari mogu da podnesu opštini na kojoj se stan nalazi zahtev za preseljenje do 29. jula 2013, a ona je dužna da im obezbedi smeštaj do kraja 2016. Pravo na preseljenje imaju vlasnici koji su stanove stekli kao useljive pre 26. 12. 1958, odnosno njihovi naslednici. Ako je nosilac stanarskog prava umro, pravo na stan imaju članovi njegove porodice koji tu žive od pre 29. jula 1973. Novac za izgradnju stanova za preseljenje obezbediće se 60 odsto iz republičkog i 40 odsto iz opštinskih budžeta.
Administrator
Ranije, pre ovih izmena, navedeno pravo prema Zakonu o stanovanju trajalo je neodredjeno vreme, naravno uz ispunjavanje zakonskih uslova.
‘, ‘vecernje novosti’, ‘2012-02-25 16:32:12’, ‘2022-02-22 16:32:12’, 1176),
(3227, 152, ‘ GLASANJE O KADROVIMA’, ‘
Poslanici Skupštine Srbije vratiće se sutra u poslaničke klupe posle gotovo tri sedmice pauze, pošto je prvo zakazano glasanje o kadrovskim rešenjima u oblasti pravosuđa, a potom i nova sednica sa 27 tačaka dnevnog reda, uglavnom predloga za ratifikaciju sporazuma i ugovora.
Pošto su poslanici Srpskog pokreta obnove odlučili da se vrate u skupštinske klupe, predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović odredila je ponedeljak kao dan za glasanje o tačkama koje su na dnevnom redu prve vanredne sednice u ovoj godini – predlozima odluka o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva i o izboru zamenika javnih tužilaca, koji je podnelo Državno veće tužilaca.
Skupština Srbije pauzirala je gotovo tri sedmice zbog toga što su poslanici SPO odbili da glasaju za ta kadrovska rešenja, nezadovoljni što im vladajuća većina nije uslišila zahteve da se sa funkcija smene njihovi doskorašnji funkcioneri – ministar vera i dijaspore Srdjan Srećković i državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Sanja Čeković.
Međutim, Predsedništvo SPO je saopštilo da će se poslanici te stranke vratiti u skupštinu da daju većinu za izglasavanje reformskih zakona koje traži Evropska unija.
Nakon što bude završeno glasanje, počeće i nova, druga vanredna sednica parlamenta u ovoj godini na zahtev vlade.
Na njenom dnevnom redu, između ostalog, nalaze se predlozi zakona o davanju garancije Srbije u korist \\”Societe General Banka Srbija\\”, \\”Erste GCIB Finance I B.V. Amsterdam\\”, \\”Unicredit Bank Srbija\\” i \\”Aik banke Niš\\” po zaduženju \\”Galenike\\”, potom u korist \\”Komercijalne banke\\” po zaduženju Akcionarskog društva za vazdušni saobraćaj \\”JAT AIRWAYS\\”.
Šefica poslaničkog kluba \\”Za evropsku Srbiju\\” Nada Kolundžija predložila je da poslanici o prvih 13 tačaka te sednice raspravljaju u zajedničkom pretresu, kao i o preostalih 14.