Ko je nadležan za buku u stambenim zonama?

Konkretan povod za pisanje ovog komentara je nešto sa čime se susrećemo gotovo svakodnevno,  da nadležne službe ne rade ono što bi po zakonu morale, da odbijaju da intervenišu u stvarima za koje su nadležne. I za primer uzeću komunalnu policiju, iz najmanje dva razloga.

Prvo, jer je reč o relativno novoj službi, pa im ovaj i slični tekstovi mogu pomoći da bolje razumeju zakonsku regulativu i bolje obavljaju svoj posao. Drugo, jer je u proceduri novi zakon o ovoj službi, pa je sada pravo vreme da se neke stvari raščiste i preciziraju.

Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Da ne bude zabune oko toga i pogrešnog tumačenja namere, ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu niti optužiti za nešto. Zato se unapred izvinjavam svima koji se prepoznaju u daljim navodima.  U pitanju su samo konstatacije i citiranje onoga što su neka lica sama uradila, iznela odnosno negde napisala, te postavljanje uopštenih pitanja koja načelno zahtevaju odgovore. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju  stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri. Jedino to i ništa drugo.

Važno da napomenom, svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički tako da se ne odnose konkretne osobe.

Svedoci smo da se komunalna policija  ne bavi onim problemima za koje je nadležna po zakonu, već samo onime čime se može najlakše i najviše puniti budžet, a za šta uzgred najčešće i nisu ovlašćeni, čime sam se više puta bavio u časopisu Advokatska kancelarija i na Pravnom portalu (Nadležnost komunalne policije u vezi parkiranja i zaustavljanja vozila, Nadležnost komunalne policije za saobraćaj, Nadležnost lokalne samouprave za saobraćajne prekršaje…),  Dakle, komunalna policija ne kontroliše održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost i lokalnu samoupravu (recimo bacanje smeća, buku, odvođenje otpadnih voda i sl.), zaštitu životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica (ne kotrolišue osvetljenje ulica, ne prijavljuju  oštećene saobraćajnice niti saobraćajne znakove i sl.). Ne kotroliše ni lepljenje plakata po fasadama, iako to jeste direktno njena nadležnost.

Dokle to ide, uverio sam se više puta  u razgovoru sa pripadnicima patrola policije na terenu. Pozive u vezi gaženja cveća u parku, te buke i smeća koje posetici parka prave (što jeste posao komunalne policije), prosleđuju policiji kao slučajeve uništavanja javne imovine i kršenja javnog reda i mira (za čije održavanje su takođe nadležni, što ću pokazati u daljem tekstu)!?

1.Kako se utvrđuje da postoji buka?

Navešću jedan konkretan primer iz sopstvenog iskustva, gde se najbolje vidi nezainteresovanost za ono što očito jeste nadležnost komunalne policije. Napomena, sve što opisujem i navodim je iz ličnog saznanja, a za svaku napisanu reč i tvrdnju imam i pismeni dokaz.

Stanari moje i nekoliko susednih zgrada, više puta su se obraćali komunalnoj policiji i Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno policiji (u daljem tekstu: MUP ili policija), povodom tehno žurki koje su nekoliko godina organizovane u našoj neosrednoj blizini, počev od ponoći do prepodnevnih časova sledećeg dana. Pomenuta dešavanja bila su organizovana kao prvorazredni događaji, sa TV i radijskim reklamama, rezervacijom i prodajom ulaznica preko specijalizovanih Internet servisa. Znači, nije reč o incidentu, već kontinuiranom i opštepoznatom dešavanju. Bez obzira na lične afinitete ili ono što poručuje muzička grupa Disciplina kičme svojom pesmom „Buka u modi“, sve se ipak mora činiti na primeren način i u primereno vreme.

U konkretnom slučaju, komunalna polcija je odbijala da interveniše na pozive obrazlažući to dozvolom koju organizatori dobijaju od MUP i preusmeravala nas na ekološku inspekciju.

Što se merenja nivoa buke tiče, zaista je nadležna  ekološka inspekcija koja  primenjuje standarde  po  Zakonu  o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, broj 36/2009 i 88/2010) i Pravilniku o metodologiji za određivanje akustičkih zona („Sl. glasnik RS“, broj 72/2010). Ali, ekološka inspekcija je nadležna za merenje nivoa buke i da utvrdi da je buka emitovana iz određenog izvora prevelika, ne i za održavanje komunalnog reda, u šta ovo spada.

Inače,  granične vrednosti za dozvoljeni nivo buke su 50 dB(A) u toku dana, odnosno 40 dB(A) u toku noći. Po starom Pravilniku o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS“, br. 54/1992.) bilo je 35 dB(A) u toku noći. A Beograd recimo (kao ni mnogi drugi gradovi) još uvek nije zonirao teriotoriju po novom propisu tako da bi trebali da se primenjuju stari propisi. Ali, problem sa merenjem buke je u sistemu merenja i trenutku merenja. Rasponi koji se registruju u dB(A) sistemu beleže visoke tonove, a problem prve pre svega vibracije. Drugo, nivo buke u 14.00 h kada postoji i druga buka grada od recimo 35 dB(A), i kada izvori buke „upijaju“ jedan drugi, ne smeta kao u 2.00 h izjutra kada je sve ostalo mirno. Problem je  i kada ekološka inspekcija može da izađe na lice mesta (u svoje radno vreme do 15.30 h), a to nikako nije u trenutku dešavanja, te upućuju ovlašćeno pravno lice da izmeri nivo buke u toku događaja i sve rade postfestum,  što obesmišljava celu stvar. Jer, poenta je prekinuti buku u trenutku dešavanja a ne da li će neko biti simbolično kažnjen.

Ali, da bi se pričalo o buci u smislu gore navedenih propisa potrebno je da postoji zakonski preduslov, da objekat bude registrovan kao ugostiteljski. A prostor u kome su se te manifestacije održavale nije registrovan kao takav (klub, diskoteka i sl.) niti to može biti jer ne ispunjava uslove. Da je to ugostiteljski objekat prethodno bi morali bi da urade elaborat o buci, projekat…. Ne ispunjava čak ni uslove u pogledu protivpožarne zažtite, niti bezbednosti i sl. Taj „objekat“ nema čak ni prava vrata koja se mogu zatvoriti.

Dakle, iz pokazanog, ne može da se primenjuje Odluka o radnom vremenu ugostiteljskih objekata na teritoriji grada Beograda – prečišćen tekst  („Sl. list grada Beograda“, br. 86/2014, 86/2016, 19/2017 i 118/2018). Ako se primenjuje, odredbe su jasne, ugostiteljski objekti, koji se nalaze u stambenim zgradama, mogu emitovati muziku ili priređivati muzički program i to najduže do 23.00 h, a petkom i subotom do 24.00 h.

Problem sa navedenom odlukom je što ista kaže da je reč o objektima u stambenim zgradama, što je propust onog ko je pisao tekst iste. Jer, dolazimo u besmislenu situaciju, da objekat sa baštom koji je samostalan i odmah pored stambene zgrade ne potpada pod domašaj ove odlue, jer nije u stambenom objektu?!?

Ali, izmenama je uveden presedan, kada je dodato  da se ugostiteljskim objektima, koji se nalaze u ulicama Cetinjskoj, Zetskoj i Skadarskoj, a nalaze se do 150 m vazdušnom linijom od najbliže stambene  zgrade utvrđuje maksimalno radno vreme do 24.00 h, a petkom i subotom do 01.00 h posle ponoći. Dakle, uveden je novi kritrerijum kad ugostiteljski objekti nisu u zgradi, a to je udaljenost od 150 m vazdušnom linijom. E sad, tu je donosilac propisa napravio diskriminatorsko postupanje, favorizujući stanare samo jednog dela grada, ali primena analogije je ipak moguća. U slučaju koji opisujem, sporni objekat je vazdušnom linijom udaljen oko 70 m od stambenih zgrada.

Kako nije reč o registrovanom ugostiteljskom objektu, organizatori su pribavljali nekakvu dozvolu tako što su skup prijavljivali MUP po Zakonu o javnom okupljanju („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016).

Ali, tu se morala obratiti pažnja na sledeće. Član 7. tog zakona kaže da se javna okupljanja mogu održavati, po pravilu, u vremenu između 6.00 i 24.00 h. Član 13. kaže da se okupljanja u zatvorenom prostoru ne prijavljuju, jer važi pretpostavka da se okupljanjem u zatvorenom prostoru generalno ne uznemiravaju druga lica, a takođe i što za zatvorene objekte važe pravila o radu ugostiteljskih objekta. U skladu sa gore navedenim zahtevano je od MUP da ne izdaju dozvole za ovakve događaje, odnosno da, ukoliko se izdaju, da u istoj stoji kada skup mora biti završen i da po proteku tog vremena policija interveniše u cilju prekida istog.

Ali, ono što je zaboravljeno,  član  9. gore navedenog zakona kaže da poslove zaštite prava drugih i druge poslove koji se odnose na održavanje okupljanja obavlja MUP, znači policija,  i drugi nadležni organi a da član 6. zakona kaže da okupljanje nije dozvoljeno na mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih, ugrožava moral ili na mestima koja su zatvorena za javnost.

2.Da li je pravljenje buke kršenje javnog reda i mira?

Dobro, i ako gore navedeno jeste ili nije javno okupljanje, čak i ako je „zatvoreni prostor“ posredi, zaboravlja se da policija i komunalna policija održavaju, pre svega, javni red i mir.

Zakonom o javnom redu i miru („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016 i 24/2018) uređuje se javni red i mir na javnom mestu i utvrđuju se protivpravna dela protiv javnog reda i mira. U smislu člana 3. ovog zakona navedeni izrazi imaju sledeće značenje:

– javni red i mir – jeste usklađeno stanje međusobnih odnosa građana nastalo njihovim ponašanjem na javnom mestu i delovanjem organa i organizacija u javnom životu radi obezbeđenja jednakih uslova za ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana zajemčenih Ustavom;

– javno mesto – jeste prostor dostupan neodređenom broju lica čiji identitet nije unapred određen, pod istim uslovima ili bez posebnih uslova (nije rečeno da je otvoren ili zatvoren, već samo prostor);

– prekršaji protiv javnog reda i mira – jesu protivpravna dela kojima se na javnom mestu ugrožava ili narušava javni red i mir, stvara uznemirenje ili ugrožava sigurnost građana, ometa kretanje građana na javnim mestima ili ostvarivanje njihovih prava i sloboda, vređa moral, ugrožava opšta sigurnost imovine, vređaju ili ometaju službena lica ili se na drugi način narušava javni red i mir;

– buka – je neželjen ili štetan zvuk jakog intenziteta;

– dozvoljena jačina buke – jeste maksimalna jačina buke čiji intenzitet je utvrđen propisima o zaštiti životne sredine od buke;

–  nepristojno, drsko, bezobzirno ponašanje – jeste ponašanje lica ili preduzimanje radnji na javnom mestu, kojima se ugrožava sigurnost građana ili narušava javni red i mir, vređa moral građana, uništava ili oštećuje imovina.

Što je najvažnije stav 2. člana 3. tog zakona kaže da se smatra  da je prekršaj ili krivično delo iz ovog zakona izvršeno na javnom mestu i kad je radnja izvršenja na mestu koje se ne smatra javnim mestom, ako je to mesto dostupno pogledu ili čujnosti sa javnog mesta ili je posledica nastupila na javnom mestu. A buka o kojoj pričamo čuje se sa javnog mesta iako dolazi iz zatvorenog prostora. Isto je kao u slučaju kada neko u svom stanu pravi buku koja uznemirava druge stanare.

U vezi konkretnog problema, ovim zakonom  kažnjavanje je predviđeno za sledeće prekršaje:

1. Svađa, vika i buka na javnom mestu iz člana 7. stav 2. i 3., koji čini onaj ko narušava javni red i mir ili stvara uznemirenje građana, izvođenjem muzičkih i drugih sadržaja, korišćenjem muzičkih instrumenata, radio i televizijskih prijemnika i drugih zvučnih uređaja, kao i mehaničkih izvora buke i zvučnih signala (motora, sirena i sl.);
2. Propuštanje obaveštavanja o narušavanju javnog reda i mira iz člana 19. koje koje čini onaj ko u obavljanju ugostiteljske ili druge uslužne delatnosti propusti da bez odlaganja obavesti policiju o narušavanju javnog reda i mira u ugostiteljskom objektu, a koje takođe čine organizatori događaja, jer, iako nije registrovan kao takav ugostiteljski objekat u smislu ovog događaja reč je o diskoteci;
3. Buka u ugostiteljskim i drugim objektima iz člana 20. koje čini onaj ko u u obavljanju umetničke, ugostiteljske ili druge delatnosti narušava javni red i mir, izvođenjem muzičkih i drugih sadržaja, korišćenjem muzičkih instrumenata, radio i televizijskih prijemnika i drugih zvučnih uređaja, kao i mehaničkih izvora buke i zvučnih signala, preko dozvoljene jačine koja je uređena propisima o zaštiti životne sredine od buke. Ovaj prekršaj direktno čine organizatori događaja jer korišćenjem muzičkih i drugih zvučnih uređaja prave buku preko dozvoljene jačine.

A bitno je da ovakva postupanja budu procesuirana jer se po članu 25. st. 2., 3. i 4. zakona, za prekršaje iz čl. 19. i 20. ovog zakona pored kazne, može izreći zaštitna mera zabrana vršenja određenih delatnosti, kao i zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti, te zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove. Takođe, službena lica mogu privremeno oduzeti predmete koji su upotrebljeni za izvršenje prekršaja (član 24.). A može se oduzeti  imovinska korist pribavljena vršenjem prekršaja (član 26.). Znači, ako se ova postupanja procesuiraju moguće je i preduzeti preventivne radnje da se ubuduće isto ne dešava.

U vezi radnje izvršenja navedenih prekršaja, zakonom nije predviđeno da se vrši pecizno merenje jačine buke, već je dato diskreciono pravo ovlašćenom licu da proceni kakvog je inteziteta buka i preduzme zakonske mere i radnje te podnese prekršajnu prijavu. Dakle, da li je došlo do ostvarenja zabranjene posledice (remećenje javnog reda i mira i uznemiravanje građana) procenjuje ovlašćeno službeno lice na terenu, to konstatuje i podnosi prijavu. A u prekršajnom postupku se potom dokazuje da li je prekršaja bilo svim dokaznim sredstvima (uključujući zapisnik i svedočenje službenih lica i stanara). Isto je kao kada neko viče na ulici. Ni tu se ne meri instrumentima kolika je buka, već se postupa u cilju prekida iste i kažnjava za to.

3.Ko je nadležan da održava javni red i mir?

Član 2. već citiranog Zakona o javnom redu i miru kaže, organi nadležni za održavanje javnog reda i mira su MUP, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom.

Podsetiću samo na neke od policijskih poslova iz člana 30. Zakona o policiji (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018):

–  zaštita prava i sloboda građana, zaštita imovine, kao i podrška vladavini prava;

–  otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela, prekršaja i prestupa;

– otkrivanje i hapšenje učinilaca krivičnih dela i prekršaja;

– održavanje javnog reda u skladu sa posebnim zakonima.

Da li policija mora da reaguje i pruži pomoć građanima čija su prava ugrožena?  Mora, jer član 5. navedenog zakona kaže da su zaposleni u MUP i policiji dužni da jednako postupaju prema svima. Član 31. tog zakona dodaje da policija obavlja policijske poslove sa ciljem i na način da svakome obezbedi jednaku zaštitu bezbednosti, prava i sloboda, primenjujući zakon i ustavno načelo vladavine prava, a prema članu 32. obavljanje policijskih poslova se, između ostalog,  zasniva na načelima profesionalizma.

Pri obavljanju policijskih poslova, policija se pridržava utvrđenih i dostignutih standarda postupanja datih u članu 33. zakona, uzimajući u obzir međunarodno opšte prihvaćene standarde. Podsetiću samo na neke:

–  dužnost služenja građanima i zajednici;

– odgovaranje na potrebe i očekivanja građana;

– poštovanje zakonitosti i suzbijanje nezakonitosti;

– ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda;

– nediskriminaciju pri izvršavanju policijskih zadataka;

– pridržavanje profesionalnog ponašanja i integriteta;

– obavezu odbijanja nezakonitih naređenja i prijavljivanja korupcije.

A područna policijska stanica mora da primi prijavu o učinjenom prekršaju, jer član 58. navedenog zakona obavezuje svakog policijskog službenika da primi prijavu o učinjenom i prekršaju i da je odmah dostavi  organizacionoj jedinici policije nadležnoj za poslove prekršaja.

Ali, i bez daljeg procesuiranja (prekršajnog postupka), član 64. tog zakona predviđa da u obavljanju policijskih poslova policijski službenici u statusu ovlašćenih službenih lica primenjuju policijska ovlašćenja utvrđena ovim i drugim zakonom, od kojih ćemo posmenuti samo upozorenje i naređenje, jer se njihovom primenom rešava konkretan problem.

Dakle, u skladu sa čl. 72. navedenog zakona, policijski službenik upozoriće lice koje svojim ponašanjem, delovanjem ili propuštanjem određene radnje može da naruši javni red ili kad se osnovano očekuje da bi to lice moglo da učini prekršaj. A naređenje se u skladu sa članom 73. može primeniti radi sprečavanja izvršavanja prekršaja i održavanja javnog reda ili uspostavljanja narušenog javnog reda. Upozorenja i naređenja daju se usmeno, pisano ili na drugi pogodan način, svetlosnim i zvučnim signalima, rukom i slično, s tim da njihovo značenje bude jasno izraženo (član 74. zakona).

A da je i komunalna policija morala da postupa u vezi sa navedenim, predviđa i Zakon o komunalnoj policiji („Sl. glasnik RS“, br. 51/2009).  Podsetićemo šta kaže navedeni zakon.

Svrha komunalne policije objašnjena je u članu 1. navedenog zakona koji kaže da se komunalna policija na teritoriji grada i grada Beograda obrazuje za ovim zakonom određene komunalno-policijske i druge poslove čijim obavljanjem se obezbeđuje izvršavanje nadležnosti grada u oblastima, odnosno pitanjima komunalne delatnosti, zaštite životne sredine, ljudi i dobara i obezbeđuje zaštita i održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, kao i obezbeđuje nesmetano obavljanje zakonom određenih poslova iz nadležnosti grada.

Poslovi komunalne policije (član 9. zakona), jesu:

1) održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost;

2) vršenje kontrole nad primenom zakona i drugih propisa i opštih akata iz oblasti komunalne i drugih delatnosti iz nadležnosti grada;

3) ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, u skladu sa zakonom i propisima grada;

4) zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za grad;

5) podrška sprovođenju propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u gradu, očuvanje gradskih dobara i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti grada (održavanje gradskog reda).

A u u stavu 2. člana 9. navedenog zakona decidno je rečeno da se održavanjem komunalnog reda smatra i zaštita od buke u životnoj sredini te kontrola radnog vremena subjekata nadzora. Komunalna policija ima razna ovlašćenja data u članu 16. tog zakona, od kojih ćemo navesti upozorenje i usmeno naređenje, čijom primenom se konkretan problem može rešiti.

Član 17. navedenog zakona kaže da komunalni policajac upozorava lice koje svojim ponašanjem, delovanjem ili propuštanjem određene radnje može da naruši zakonom i drugim propisima uređeni komunalni ili drugi red iz nadležnosti grada. Upozorenje se daje usmeno, pisano ili putem sredstava javnog informisanja a član 18. zakona kaže da komunalni policajac usmenim naređenjem izdaje obavezna uputstva i zabrane i nalaže mere i radnje od kojih neposredno zavisi uspešno obavljanje poslova iz delokruga komunalne policije.

Takođe, komunalni policajac može (član 16. stav 2. zakona), izreći mandatnu kaznu, podneti prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo, podneti zahtev za vođenje prekršajnog postupka i obavestiti drugi nadležni organ da preduzme mere iz svoje nadležnosti.

4.Šta činiti ako imate problem sa bukom?

Umesto zaključka, ovde ću dati praktično uputstvo, jer ako ne reagujete nećete ni ostvariti svoja prava niti rešiti problem. Uvek treba zahtevati da se poštuje zakon i da svako preduzima radnje na koje ga zakon obavezuje.

U konkretnom slučaju koji sam opisao bilo je dovoljno da se potrole obe policije koje su inače već bile na terenu (jer događaji su prijavljivani) prošetaju između stambenih objekta i da, ako im se učini da je buka prevelika, upozore organizatore (usmeno naređenje) da jačinu smanje na propisani nivo. I problem bi bio rešen. Umesto toga, nadležne službe su uporno ignorisale situaciju (iz neznanja ili zaštite nekog prikrivenog interesa), iako im je stavljan u izgled i postupak pred Zaštitnikom građana zbog nepostupanja organa uprave, te obraćanje javnom tužilaštvu i sudu, ali ne zbog buke koja je prekršaj organizatora, već zbog krivičnih dela koja čine službena lica koja ne postupaju u skladu sa zakonom i praktično zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja. Bilo je i obraćanja medijima i reportaža o tome… I posle mnogo prepiske i usmenih sastanaka, problem je rešen, ali ne primenom zakona, već zato što su organizatori našli veći prostor koji je više udaljen. Dakle, kada je ekonomski interes prevagnuo a ne zbog zaštite prava građana.

Savet svima koji se obraćaju nadležnim službama i organima uprave (državne ili lokalne samouprave, bilo koji) je da se pismeno obraćaju istim, i da insistiraju na pismenoj komunikaciji. Jer, ono što službenici svih vrsta po pravilu zaboravljaju, je, da bez obzira da li se neko obraća pismeni ili usmeno ili preko portala, da su time započeli nekakav upravni postupak. A i poželjno je imati trag o svemu.

Čisto radi podsećanja, prema Zakonu o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018-aut.tumačenje),  organ i stranka opšte u pisanom (elektronskim putem i u papirnom obliku) ili usmenom obliku, a postupak se okonočava rešenjem kojim se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke. Rešenje se donosi u pisanom obliku (elektronski ili papirni dokument), a izuzetno u usmenom obliku. Usmeno rešenje donosi se samo kada se preduzimaju hitne mere u javnom interesu, da bi se obezbedio javni red i mir i javna bezbednost ili otklonila neposredna opasnost po život ili zdravlje ljudi ili imovinu. A i tada organ mora da izradi i dostavi stranci pismeno rešenje na zahtev stranke, u roku od osam dana (od podnošenja zahetva), ako je zahtev podnet u roku od 60 dana od donošenja usmenog rešenja. Rešenje u pisanom obliku sadrži uvod, dispozitiv (izreku), obrazloženje, uputstvo o pravnom sredstvu, potpis ovlašćenog službenog lica i pečat organa ili drugi vid potvrde o autentičnosti.

Ovde je reč pre svega o neznanju i neobučenosti pripadnika nadležnih službi i očigledno pogrešnim uputstvima za rad. A podsetiću, pravni poredak je jedinstven, nisu sve obaveze i sva ovlašćenja u jednom propisu. Zato je potrebno da neko veoma stručan izdaje uputstva o postupanju i kontroliše rad navedenih službi. Da li je to tako kod nas, prosudite sami.