Prema najnovijem Predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakon o javnom beležništvu propisano je da se član 83. stav 6. menja i da glasi:
„Ugovori i drugi pravni poslovi kojima se raspolaže nepokretnostima poslovno sposobnih lica, a koji nisu sačinjeni od strane adovkata, zaključuju se u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku koji overava javni beležnik u skladu sa propisima kojima se uređuje overavanje nejavne isprave (solemnizacija).“
Takođe, propisano je da se posle stava 6. dodaje novi stav 7. koji glasi:
„Ugovori i drugi pravni poslovi kojima se raspolaže nepokretnostima poslovno sposobnih lica, a koji su sačinjeni od strane advokata, zaključuju se u pismenom obliku koji podnesu stranke, a čije potpise overava javni beležnik u skladu sa propisima koji regulišu overu potpisa, prepisa i rukopisa.“
Ove izmene i dopune stupiće na snaku osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ako sagledamo dejstvo ovih odredbi, možemo zaključiti da predloženo rešenje ima za cilj, između ostalog, da postupak solemnizacije prođu ugovori koje sačine i podnesu pravno neuke stranke, dok se isprave koje sačini advokat, isključivo legalizuju, odnosno da javni beležnik na istima overava potpis stranaka u skladu sa propisima kojima je uređeno overavanje potpisa, budući da advokati raspolažu i moraju raspolagati stručnim znanjem da bi uopšte mogli sačinjavati ugovore, te nema potrebe da javni beležnici ulaze u sadržinu akata koje sačinjavaju advokati.
Prema obrazloženju zakonodavca, odredbom člana 67. Ustava Republike Srbije ustanovljena je ljudsko pravo na pravnu pomoć, tako što se svakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć. Tom odredbom precizirano je da pravnu pomoć pružaju: advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, a da se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna.
Pojam pravne pomoći određen je odredbama člana 3. Zakona o advokaturi, koje propisuje da pružanje pravne pomoći obuhvata:
1) davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja;
2) sastavljanje tužbi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki i drugih podnesaka;
3) sastavljanje ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava;
4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica;
5) posredovanje u cilju zaključenja pravnog posla ili mirnog rešavanja sporova i spornih odnosa;
6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun domaćeg ili stranog fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih se ostvaruju prava ili štite slobode i drugi interesi.
S obzirom da je jedan od oblika pružanja pravne pomoći: sastavljanje ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava, smatramo da predložene izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu predstavljaju usaglašavanje sa gore navedenom ustavnom odredbom i odredbama Zakona o advokaturi.
Kako je dosadašnjim odredbama člana 83. Zakona o javnom beležništvu („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – dr. zakona, 93/14 – dr. zakon, 121/14) određeno da je za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa ili u obliku nejavne isprave, koja se overava u postupku solemnizacije, a u slučaju poslovno sposobnih lica, praktično isključivo nadležnan javni beležnik, a da ugovori koji nisu zaključeni na taj način ne proizvode pravo dejstvo, neophodno je ovu odredbu usaglasiti sa Ustavom.
Može se takođe zaključiti da su najnovijim predloženim izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu uveliko približeni stavovi advokata i Ministarstva pravde u pogledu ovlašćenja javnih beležnika, odnosno da oni ubuduće neće biti jedini koji će sačinjavati ugovore, te neće biti ovlašćeni da cene sadržinu ugovora sačinjenih od strane advokata, već će samo overavati potpise ugovornih strana.
Izvor: Redakcija Profi Sistema.