Najnovijim predlogom izmena i dopuna Zakona o prometu nepokretnosti propisano je da se član 4. st. 2. do 4. menjaju i glase:
„Ugovor o prometu nepokretnosti poslovno nesposobnih lica zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa.
Ugovor o prometu nepokretnosti poslovno sposobnih lica, koji nije sačinjen od strane advokata, zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku koji overava javni beležnik u skladu sa propisima kojima se uređuje overavanje nejavne isprave (solemnizacija).
Ugovor o prometu nepokretnosti poslovno sposobnih lica, a koji je sačinjen od strane advokata, zaključuje se u pismenom obliku koji podnesu stranke, a čije potpise overava javni beležnik u skladu sa propisima koji regulišu overu potpisa, prepisa i rukopisa.“
Takođe, posle stava 4. dodaju se novi st. 5. i 6. koji glasi:
„Za sastavljanje ugovora, odnosno overu potpisa na ugovorima iz st. 2. do 4, isključivo je nadležan javni beležnik na čijem se području nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora.
Ugovori koji nisu zaključeni na način iz st. 1. do 5. ovog člana ne proizvode pravno dejstvo.“
Predviđeno je da će ove izmene stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Kao ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti naveden je član 97. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost, postupak pred sudovima i drugim državnim organima, sistem obavljanja privrednih i drugih delatnosti, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.
Kako je jedan od oblika pružanja pravne pomoći: sastavljanje ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava, smatra se da predložene izmene i dopune Zakona o prometu nepokretnosti predstavljaju usaglašavanje sa gore navedenom ustavnom odredbom i odredbama Zakona o advokaturi, a uvažavajući i uvođenje instituta javnog beležništva.
S obzirom da je dosadašnjim odredbama člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti određeno je da je za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa ili u obliku nejavne isprave, koja se overava u postupku solemnizacije, čime se praktično sačinjavanje ugovora o prometu nepokretnosti stavlja u isključivu nadležnost javnog beležnika, a da ugovori koji nisu zaključeni na taj način ne proizvode pravo dejstvo, neophodno je ovu odredbu usaglasiti sa Ustavom.
Može se zaključiti da predloženo rešenje ima za cilj između ostalog i da postupak solemnizacije prođu ugovori koje sačine i podnesu pravno neuke stranke, dok se isprave koje sačini advokat, isključivo legalizuju, odnosno da javni beležnik na istima overava potpis stranaka u skladu sa propisima kojima je uređeno overavanje potpisa, budući da advokati raspolažu i moraju raspolagati stručnim znanjem da bi uopšte mogli sačinjavati ugovore, te nema potrebe da javni beležnici ulaze u sadržinu akata koje sačinjavaju advokati.
Kako je već navedeno, odredbom člana 67. Ustava Republike Srbije ustanovljena je ljudsko pravo na pravnu pomoć, tako što se svakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć. Tom odredbom precizirano je da pravnu pomoć pružaju: advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, a da se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna.
Pojam pravne pomoći određen je odredbama člana 3. Zakona o advokaturi, koje propisuje da pružanje pravne pomoći obuhvata:
1) davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja;
2) sastavljanje tužbi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki i drugih podnesaka;
3) sastavljanje ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava;
4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica;
5) posredovanje u cilju zaključenja pravnog posla ili mirnog rešavanja sporova i spornih odnosa;
6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun domaćeg ili stranog fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih se ostvaruju prava ili štite slobode i drugi interesi.
Imajući u vidu navedene predložene izmene Zakona o prometu nepokretnosti, očigledno je da su pregovori advokata i Ministarstva pravde doveli do usaglašavanja do skoro nepomirljivih pozicija, zbog čega i postoji najava da će prestati štrajk advokata.
Izvor: Redakcija Profi Sistema.