Krivičnopravna zaštita od nasilja u porodici – zakon i sudska praksa

O nasilju u porodici gotovo svakodnevno možemo pročitati u dnevnim novinama, bilo da su žrtve ili nasilnici poznate ličnosti, bilo „obični“ ljudi. Radi otklanjanja različitih zabluda o ovoj, nažalost, sve češćoj pojavi, ovde ćemo prikazati pre svega kako je zakonski regulisana krivičnopravna zaštita od nasilja u porodici, ali i neke od najvažnijih stavova zauzetih u sudskoj praksi.

Porodični zakon (“Sl. glasnik RS”, broj 18/2005, 72/2011-dr. zakon i 6/2015) najpre članom 10. predviđa opštu zabranu nasilja u porodici i da svako ima pravo na zaštitu od istog. Zatim, članovima 197. do 200. istog zakona posebno je propisana zaštita od nasilja u porodici i mere zaštite, a članovima 283. do 289. uređen je postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici.

Ipak, tema ovog teksta je, pre svega, krivičnopravno zaštita od nasilja u porodici.

– Krivično delo Nasilje u porodici-

Članom 194. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) (u daljem tekstu: KZ) propisano je krivično delo Nasilje u porodici. Ovaj član glasi:

„(1) Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši,

učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(4) Ako je usled dela iz st. 1, 2. i 3. ovog člana nastupila smrt člana porodice,

učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.

(5) Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.“

 

Dakle, predviđen je osnovni oblik ovog dela u stavu 1. čl. 194., tri teža oblika, i jedan poseban oblik ovog dela iz stava 5.

– Pojam člana porodice –

Takođe, ono što je jako važno jeste ko se smatra članom porodice u smislu odredaba KZ, a značaj ovog je u određivanju zaštitnog objekta konkretnog dela. Pojam člana porodice određen je članom 112. stav 28. KZ-a na sledeći način:

„Članom porodice smatraju se: supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik. Članovima porodice smatraju se i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.“

– Stavovi zauzeti u sudskoj praksi –

Ovde ćemo prikazati neke od najvažnijih stavova Vrhovnog kasacionog i ostalih sudova, a naročito one koji se tiče aspekata ovog dela o kojima postoje nedoumice, a naročito ko je oštećeni kod ovog dela, da li se može izvrštiti prema vanbračnom partneru ili prilikom vršenja roditeljskog prava ili kakav je karakter radnje ovog dela.

Postojanje realnog sticaja krivičnih dela nasilje u porodici i pojam zaštitnog objekta ovog dela (čl. 60. I 194. KZ)

Postoji realni sticaj krivičnih dela kada je okrivljeni odvojenim radnjama prema više članova porodice izvršio više krivičnih dela nasilje u porodici, jer je zaštitni objekat ovog krivičnog dela svaki član porodice okrivljenog.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 642/2014 od 9. jula 2014. god.

Nasilje u porodici izvršeno prema pretku okrivljenog u pravoj liniji krvnog srodstva (čl. 112. i 194. KZ)

Preci okrivljenog u pravoj liniji krvnog srodstva smatraju se članovima porodice bez obzira što ne žive u zajedničkom domaćinstvu, te se prema ovim licima može izvrštiti krivično delo nasilje u porodici.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 192/2014 od 22. aprila 2014. god.

Bivši supružnici koji ne žive u zajedničkom domaćinstvu kao članovi porodice (čl. 112. I 194. KZ)

Određujuća činjenica da bivši supružnici koji ne žive u zajedničkom domaćinstvu, imaju status člana porodice, je činjenica da imaju zajedničko dete.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 65/2013 od 26. marta 2013. god.

Nasilje u porodici tokom vršenja roditeljskog prava (čl. 194. KZ)

Krivično delo nasilje u porodici može se izvršiti i tokom vršenja roditeljskog prava, u situaciji kada roditelj svojim postupcima i ponašanjem u značajnoj meri pretera u primeni vaspitnih metoda, odnosno umesto ovih primeni čistu fizičku silu i prinudu, odnosno pretnju, ali i uvrede i poniženja.

Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu, Kž1 2287/2012 od 2. novembra 2012. god.

Radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici izvršena jednom ili više puta (čl. 194. KZ)

Radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici je definisana posledicom, a određena je trajnim glagolom, te se smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 83/2012 od 24. oktobra 2012. god.

Unuk kao član porodice (čl. 194. KZ)

U određenim slučajevima, analogijom, pod porodicom bi trebalo smatrati i lica koja zakonodavac nije decidno naveo u zakosnkim odredbama, a koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu, kao što je unuk.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 52/2012 od 27. juna 2012. god.

Vanbračni partneri kao zaštitni objekat kod krivičnog dela nasilje u porodici (čl. 112. I 194. KZ)

Zaštitni objekat kod krivičnog dela nasilje u porodici je član porodice, a članom porodice smatraju se, između ostalih i vanbračni partneri.

Činjenica da su okrivljeni i oštećena počeli da žive u stanu koji su zajedno iznajmili, ukazuje na njihovu nameru da formiraju trajniju zajednicu života, bez obzira koliko bi ona trajala, jer to svakako predstavlja buduću, neizvesnu okolnost, a takva zajednica predstavlja vanbračnu zajednicu, pa je oštećena zasnivanjem takve zajednice stekla status vanbračnog partnera, pa samim tim imala je i status člana porodice.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 36/2010 od 7. aprila 2010. god.

 

Tekstove ovim i drugih sudskih praksi vezanih za krivično delo nasilje u porodici sa obrazloženjima sudskih odluka možete u okviru pravne baze “Propis Soft”.