Nasilničko ponašanje na sportskim terenima

Povod za pisanje ovog teksta su najnoviji neredi na košarkaškoj utakmici finala play off-a između Crvene zvezde i Partizana odigranoj 14. juna 2014. godine, a koji su samo nastavak redovnog i učestalog ponašanja na gotovo svim sportskim terenima u Srbiji. Naime, članom 344a Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013) propisano je krivično delo “Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu”.

Član 344a glasi:

“(1) Ko fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe ili javnog skupa, vrši nasilje ili oštećuje imovinu veće vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe ili javnog skupa, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren, među gledaoce ili učesnike javnog skupa predmete, pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili škodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe ili javnog skupa, neovlašćeno uđe na sportski teren ili deo gledališta namenjen protivničkim navijačima i izazove nasilje, oštećuje sportski objekat, njegovu opremu, uređaje i instalacije, svojim ponašanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu izaziva nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mržnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu usled čega dođe do nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

 (2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

 (3) Kolovođa grupe koja izvrši delo iz stava 1. ovog člana, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

 (4) Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana došlo do nereda u kome je nekom licu naneta teška telesna povreda ili je oštećena imovina veće vrednosti, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

 (5) Službeno ili odgovorno lice koje pri organizovanju sportske priredbe ili javnog skupa ne preduzme mere obezbeđenja kako bi se onemogućio ili sprečio nered, pa usled toga budu ugroženi život ili telo većeg broja ljudi ili imovina veće vrednosti, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

 (6) Učiniocu dela iz st. 1. do 4. ovog člana koje je izvršeno na sportskoj priredbi obavezno se izriče mera bezbednosti zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.”

Dakle, propisan je osnovni oblik krivičnog dela i nekoliko kvalifikovanih, težih oblika ovog dela, kao i odgovornost službenog ili odgovornog lica koje pri organizovanju sportske priredbe ili javnog skupa ne preduzme mere radi onemogućavanja ili sprečavanja nereda.

Takođe, sud pored novčane ili zatvorske kazne može izreći i meru bezbednosti zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama učiniocu dela iz st. 1. do 4. člana 344a, a koja je propisana članom 89b KZ.

Ova mera, koja ne može biti kraća od jedne niti duža od pet godina, izvršava se na taj način što je učinilac krivičnog dela dužan da se neposredno pre početka vremena održavanja određenih sportskih priredbi lično javi službenom licu u područnoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na području na kojem se učinilac zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme održavanja sportske priredbe.

Ako sud izrekne uslovnu osudu (što je najčešći slučaj), sud će odrediti da će se ta osuda opozvati, ako učinilac prekrši zabranu prisustvovanja određenim sportskim priredbama, odnosno ako ne izvrši dužnost javljanja policiji. Ako posle izdržane kazne zatvora, učinilac prekrši zabranu prisustvovanja određenim sportskim priredbama, odnosno ako ne izvrši navedenu dužnost, sud koji je izrekao meru bezbednosti, može ga kazniti zatvorom od trideset dana do tri meseca.

Obzirom da u Srbiji nerede izazivaju uglavnom stalno isti učinioci, pretpostavljamo da se ne javljaju policiji redovno i ne sede mirno u prostorijama policije dok traje neka utakmica.

I. Zakonske definicije pojmova „Sportska priredba“ i Javni skup“

Pojmovi „Sportska priredba“ i Javni skup“koji se upotrebljavaju u Krivičnom zakoniku kod propisivanja krivičnog dela iz člana 344a, definisani su posebnim zakonima: Zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama (“Sl. glasnik RS”, br. 67/2003, 101/2005, 90/2007, 111/2009 i 104/2013-dr.zakon) i Zakonom o okupljanju građana („Sl. glasnik RS”, br. 51/92, 53/93-dr. zakon, 67/93-dr. zakon, 48/94-dr. zakon, 29/2001-SUS, 101/2005-dr. zakon).

Članom 2. stav 1. Zakona  o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama „Sportsku priredbu“ predstavljaju sportska takmičenja i sportske manifestacije (ova dva pojma su bliže definisana  Zakonom o sportu – sportsko takmičenje jeste sportska priredba koja se odvija prema unapred utvrđenim i poznatim sportskim pravilima, koja mogu biti opšte važeća za konkretnu granu sporta ili samo za konkretnu sportsku priredbu i čiji je cilj, kojem svaki učesnik teži, ili pobeda protivnika ili postizanje izvesnog unapred određenog sportskog rezultata, dok pod sportskom manifestacijom podrazumeva festivale, susrete, smotre, igre i sl. ).

Stavom 4. istog člana propisano je ko mogu biti „Učesnici sportske priredbe“. U smislu ovog zakona, to su sva lica prisutna na sportskoj priredbi.

Ovaj zakon propisuje i kazne za sledeće prekršaje:

„Član 21.

Novčanom kaznom od 1.000.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj sportski savez, sportsko društvo, sportska organizacija – klub ili drugo pravno lice organizator sportske priredbe ako:

1) ne osigura bezbedno održavanje sportske priredbe (član 3. stav 1);

2) ne vrši kontrolu nad sprovođenjem mera utvrđenih ovim zakonom (član 3. stav 2);

3) ne preduzme propisane preventivne mere (član 7);

4) ne obrazuje, odnosno ne angažuje odgovarajuću redarsku službu (član 8. stav 1);

5) -prestala da važi-;

6) redarska služba ne obavlja poslove iz člana 8a stav 1. ovog zakona;

7) ne ostvari saradnju sa Ministarstvom (član 9. stav 1);

8) ne obezbedi za vreme trajanja sportske priredbe prisustvo odgovarajuće službe medicinske pomoći ili ne ostvari saradnju, odnosno ne obezbedi prisustvo drugih nadležnih organa i organizacija, javnih službi i javnih preduzeća (član 9. stav 2);

9) ne proglasi sportsku priredbu povećanog rizika u skladu sa članom 10. ovog zakona;

10) ne preduzme radnje propisane članom 11. ovog zakona;

11) ne preduzme propisane mere pre početka, za vreme trajanja i po završetku sportske priredbe povećanog rizika (član 12);

12) ne obezbedi vođenje propisanih evidencija o prodaji ulaznica za sportske priredbe povećanog rizika i ne dostavi ih Ministarstvu (član 13. stav 1);

13) ne obezbedi da se ulaznice prodaju isključivo licima koja poseduju identifikacioni dokument (član 13. stav 2);

14) ne obezbedi da se jednom licu ne može prodati više od sedam ulaznica (član 13. stav 3);

15) ne onemogući ulazak na sportsku priredbu licima koja ne poseduju identifikacioni dokument, odnosno licima mlađim od 16 godina koja nisu u pratnji punoletnog lica (član 13. stav 4);

16) prodaje ulaznice suprotno članu 14. ovog zakona;

17) ne obezbedi da se sportska priredba održi u odgovarajućem sportskom objektu (član 15);

18) ne preduzme mere propisane članom 16. ovog zakona;

19) prodaje alkoholna pića suprotno zabrani (član 18).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice organizator sportske priredbe novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do šezdeset dana.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik organizator sportske priredbe novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara ili kaznom zatvora do šezdeset dana.

Za prekršaj iz stava 1. tačka 19) ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom od 1.000.000 do 2.000.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. tačka 19) ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara ili kaznom zatvora do šezdeset dana.

Za prekršaj iz stava 5. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do šezdeset dana.

Pravnom licu kome je izrečena kazna za prekršaj iz st. 1. i 5. ovog člana može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti.

Odgovornom licu u pravnom licu kome je izrečena kazna za prekršaj iz st. 1. i 5. ovog člana može se izreći zaštitna mera zabrane da vrši određene poslove.

Preduzetniku kome je izrečena kazna za prekršaj iz stava 6. ovog člana može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti.“

„Član 23.

Kaznom zatvora od trideset do šezdeset dana i novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) baca predmete na sportski teren ili u gledalište (član 4. tačka 2);

2) uništava imovinu prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe (član 4. tačka 5);

3) neovlašćeno uđe na sportski teren, odnosno u službene prostorije i službene prolaze sportskog objekta ili u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima (član 4. tačka 6);

4) unese ili pokuša da unese u sportski objekat, ili poseduje ili upotrebljava u sportskom objektu, alkohol ili druga opojna sredstva (član 4. tačka 7);

5) unese ili pokuša da unese u sportski objekat ili koristi pirotehnička sredstva i druge predmete i sredstava kojima može da se ometa tok sportske priredbe (član 4. tačka 8);

 

6) pali navijačke rekvizite ili druge predmete (član 4. tačka 9):

7) nosi navijački šal, kapu ili druge predmete u nameri da skriva identitet (član 4. tačka 10);

8) ne postupi po nalozima redarske službe (član 8a stav 2);

9) preprodaje ulaznice protivno zabrani iz člana 13. stav 5. ovog zakona;

10) prodaje alkoholna pića suprotno zabrani (član 18).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, uz kaznu za prekršaj, obavezno se izriče i zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 4), 5), i 9) ovog člana uz kaznu za prekršaj, može se izreći zaštitna mera oduzimanja predmeta prekršaja.“

Što se tiče pojma „Javni skup“, Zakon o okupljanju građana u član 2. stav 1. i 2. kaže:

„Okupljanjem građana, u smislu ovog zakona, smatra se sazivanje i održavanje zbora ili drugog skupa na za to primerenom prostoru (u daljem tekstu: javni skup).

Prostorom primerenim za javni skup smatra se prostor koji je pristupačan i pogodan za okupljanje lica čiji broj i identitet nisu unapred određeni i na kome okupljanje građana ne dovodi do ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine.“

Dakle, sud bi u krivičnom postupku, prilikom primene čl. 344a KZ, morao uzeti u obzir definicije ovih pojmova iz navedenih posebnih zakona.

 

 II. Ko može biti izvršilac ovog krivičnog dela?

U praksi se pojavilo kao sporno pitanje ko može biti izvršilac ovog krivičnog dela i postupanje sudova je bilo različito od slučaja do slučaja, a kao naročito sporno pojavilo se pitanje da li igrači, treneri i sudije, kao učesnici sportske priredbe, mogu biti aktivni subjekt ovog krivičnog dela ili to mogu biti samo gledaoci, tj. navijači.

Vrhovni kasacioni sud, u presudi Kzz 24/2012 od 11. aprila 2012. god, zauzeo je stav da bez obzira u kom svojstvu prisustvuje sportskoj priredbi, svako lice koje preduzme opisanu radnju izvršenja može biti izvršilac dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu.

Ovakav stav VKS je zauzeo uzimajući u obzir odredbe Evropske konvencije o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama (“Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori”, br. 9/90), kao i odredaba Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, koje ne isključuju primenu odredbe člana 344a KZ na sva lica prisutna na sportskoj priredbi, koja izvrše bilo koju od alternativno propisanih radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela.

 

III. Nasilničko ponašanje na prijateljskoj utakmici

S druge strane, kada su u pitanju prijateljske utakmice, Apelacioni sud u Beogradu u presudi Kž1 221/2013 od 5. februara 2013. god. zauzeo je stav da se prijateljska fudbalska utakmica ne može podvesti pod pojam sportske priredbe, u smislu člana 2 stav 1 Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, s obzirom da za to nisu ispunjeni zakonski uslovi, odnosno da kada prijateljska utakmica nije bila prijavljena sportskom savezu određenog ranga, niti je sportski savez delegirao sudije tom prilikom, niti je na toj utakmici bilo delegata, pomoćnih sudija, niti se vodio zapisniik, pa se, u tom smislu, ovakva utakmica ne može smatrati sportskom priredbom.

Takođe, ovaj sud smatra da kada se radi o takvoj prijateljskoj utakmici koja je ograničena samo za igrače fudbalskih timova čiji su broj i identitet unapred bili određeni, koji nije bio otvoren za javnost, tako da svako može da učestvuje, ne može predstavljati javni skup, u smislu člana 2. Zakona o okupljanju građana, koji definiše pojam javnog skupa, a koji se kao takav se upotrebljava u Krivičnom zakoniku prilikom propisivanja krivičnog dela iz člana 344-a stav 1 KZ.

 

 IV. Zaključak

Obzirom na dešavanja na našim sportskim terenima, možda bi najbolje bilo dostaviti gore navedenu odluku Vrhovnog kasacionog suda upravama svih sportskih klubova, te ih i na taj način upozoriti da njihovi treneri i igrači mogu odgovarati i krivično, a naročito ako uzmemo u obzir široko propisivanje radnje izvršenja ovog krivičnog dela. S druge strane, kada će i da li će učinioci, češće nego što je do sad bila praksa, odgovarati krivično, a ne samo biti kažnjeni prekršajno ili disciplinskom kaznom, i da li će biti promena u zakonodavstvu u ovom cilju, ostaje da se vidi.