Postupak ostvarivanja prava na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta

Primena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 113/2017 i 50/2018) počela je 1. jula 2018. god. i istim je definisano da ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje bliže uslove odsustva sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena roditelja, odnosno usvojitelja, hranitelja ili staratelja deteta mlađeg od pet godina kome je potrebna posebna nega, kao i da o stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta mišljenje daje nadležna komisija fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje čiji se troškovi rada finansiraju iz budžeta Republike Srbije.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja doneo je „Pravilnik o bližim uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta“ (u daljem tekstu: Pravilnik), koji je objavljen u „Sl. glasniku RS”, br. 56/2018, koji je stupio na snagu danom objavljivanja tj. 18. jula 2018. godine.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi „Pravilnik o uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta“ („Sl. glasnik RS”, br. 1/02), koji je donet još davne 2002. god. i za sve vreme njegove primene, za ovih 16 godina, nijednom nije izmenjen, dopunjen, niti usklađen.

Pre nego se upustim u komentar sadržine novog Pravilnika, napomenula bih da sam se tematikom koja čini sadržinu ovog Pravilnika bavila u više navrata. Najpre, u tekstu „Odsustvo radi posebne nege deteta – nova nadležnost Fonda PIO?“, objavljenom na Pravnom Portalu 30. januara 2015. godine. Zatim, nakon usvajanja novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017) kroz tekst „Komentar novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom“, objavljenom na Pravnom Portalu 29. decembra 2017. godine. I najskorije, nakon predloga spornih izmena novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje su objavljene u „Sl. glasniku RS“, br. 50/2018, u temi „(Ne)zakonito i (ne)opravdano uslovljavanje prava na roditeljski dodatak“, objavljenoj na Pravnom Portalu 20. juna 2018. godine.

U nastavku teksta upoznaćemo se sa sadržinom predmetnog Pravilnika i novinama koje donosi, uz osvrt na prethodno važeća rešenja pojedinih pitanja, radi celovitog uvida u materiju koja sadrži vrlo sporna rešenja.

I UVODNE ODREDBE

Predmet

Prvo što se može uočiti jeste izmena samog naziva Pravilnika u odnosu na prethodno važeći, kojim se uređivala ista materija, kao i detaljnija definicija predmeta Pravilnika.

Ovim pravilnikom se utvrđuju bliži uslovi, postupak i način ostvarivanja prava na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta i prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, kao i sastav, nadležnost i način rada komisije koja daje mišljenje o stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta i nivou funkcionalnosti dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i druga pitanja od značaja za ostvarivanje prava.

U samoj definiciji predmeta Pravilnika izmenjena je formulacija razloga usled kojih je moguće ostvarivanje prava na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta i prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, tako što se umesto dosadašnje formulacije „kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti“ propisuje „kome je neophodna posebna nega zbog smetnji u razvoju i invaliditeta“, čime se ne vrši samo formalno uobličavanje već i suštinska izmena jer se proširuje i precizira lista razloga tj. razvojnih domena koji se procenjuju.

Članom 2. Pravilnika propisano je da roditelj, odnosno usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od pet godina, kome je neophodna posebna nega zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom od punog radnog vremena radi posebne nege deteta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Istim članom se definiše pojam „deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom“ i navodi da su to ona deca koja imaju ozbiljne ili kompletne teškoće u jednom ili više posmatranih razvojnih domena, kao i deca sa teže narušenim zdravstvenim stanjem i oštećenjem telesnih struktura.

Razvojni domeni koji se procenjuju su: socioemocionalni razvoj (emotivne funkcije i aktivnosti), kognitivni razvoj, funkcije i aktivnosti komunikacije, fizički razvoj – funkcije aktivnosti pokreta, adaptivne veštine – funkcije aktivnosti svakodnevnog života, i funkcije čula (čulo vida, sluha i osećaj bola).

Navedeno je značajna novina u odnosu na ranije rešenje kojim se procenjivao isključivo težak stepen psihofizičke ometenosti koji je postojao ako je dete telesno invalidno, slepo, gluvo, odnosno nagluvo, umereno, teško ili duboko mentalno ometeno, dete sa pervazivnim razvojnim poremećajem i dete koje je višestruko ometeno.

Može se uočiti da je proširen krug razvojinih domena koji se procenjuju, kao i da su u obzir uzeta i neka oboljenja koja prethodnim pravilnikom nisu definisana, a bilo je i te kako potrebno, o čemu sam pisala pre tri godine u komentaru „Odsustvo radi posebne nege deteta – nova nadležnost Fonda PIO?“ i navela primere samo nekih u nizu oboljenja koja su morala biti cenjena prilikom odlučivanja o pravu a koja, kao takva, nisu bila prepoznata od strane pisaca propisa. Citiraću upravo taj deo iz pomenutog komentara: „…Zbog čega se onda pravo na posebnu negu ne bi moglo ostvariti i u slučajevima kada kod deteta postoje drugi ozbiljni zdravstveni problemi, a koji se ne mogu podvesti pod pojam teškog stepena psihofizičke ometenosti, kao npr: urođene anomalije (srčane, plućne) od kojih izvesne zahtevaju operaciju i postoperativnu negu i praćenje; nasledna i stečena oboljenja (dijabetes i potreba za dijalizom); teže srčane mane sa postoperativnom negom; mišićna distrofija; poremećaj psihomotorike; hiperkinetični sindrom; hiperaktivnost; infatilna anoreksija (problemi u ishrani) i slično...“ („Odsustvo radi posebne nege deteta – nova nadležnost Fonda PIO?, dipl. prav. Irena Drča).

 

II ZDRAVSTVENO STANJE DETETA KOJE JE OD UTICAJA NA OSTVARIVANJE PRAVA

Drugom glavom Pravilnika se bliže uređuju i definišu pomenuti razvojni domeni koji su od uticaja na ostvarivanje prava utvrđenih ovim Pravilnikom:

Detetom sa smetnjama u socioemocionalnom razvoju (emotivne funkcije i aktivnosti) smatra se dete sa:

1) ozbiljnim teškoćama u emocionalnim funkcijama (dete koje ima ozbiljne smetnje u emocionalnim reakcijama na pojedine situacije, koje ima ozbiljne probleme u intenzitetu i adekvatnosti emocija, koje pokazuje nedostatak emocionalne razmene sa drugim licima);

2) kompletnim teškoćama, odnosno dete bez emocionalne regulacije i sa nepredvidivim emocionalnim reagovanjem;

3) teškoćama u odnosima sa drugima dužim od šest meseci, koji su prisutni svakodnevno, koje ozbiljno narušavaju odnose sa drugima u svim okolnostima (sredinama) uz odsustvo socijalnih interesovanja;

4) kompletnim teškoćama u interpersonalnim interakcijama i odnosima;

5) obeležjima repetitivne igre i nemogućnosti da učestvuje u zajedničkoj igri;

6) kompletnim odsustvom igre i ciljane aktivnosti koja ima obeležja igre samostalno ili sa drugima.

Detetom sa smetnjama u kognitivnom razvoju smatra se dete sa:

1) ozbiljnim teškoćama u funkciji pažnje koje ometaju odvijanje aktivnosti, procese učenja i igru deteta;

2) kompletnim teškoćama u funkciji pažnje (dete sa potpunim odsustvom usmerene aktivnosti, sa ekstremnim teškoćama u svim domenima pažnje);

3) ozbiljnim teškoćama u učenju kroz interakciju sa objektima;

4) kompletnim teškoćama u učenju kroz interakciju sa objektima;

5) ozbiljnim teškoćama u razvoju funkcije jezika;

6) kompletnim teškoćama u razvoju funkcije jezika.

Detetom sa smetnjama u funkcijama i aktivnostima komunikacije smatra se dete sa:

1) ozbiljnim teškoćama u funkciji glasa;

2) kompletnim teškoćama u funkciji glasa (izostanak ili gubitak funkcije glasa);

3) ozbiljnim teškoćama artikulacije;

4) kompletnim teškoćama artikulacije (potpuna nesposobnost proizvodnje i upotrebe glasova i ostvarivanja verbalnih iskaza);

5) ozbiljnim teškoćama u funkciji ritma i fluentnosti govora;

6) ozbiljnim teškoćama sa upotrebom jezika i neverbalnih poruka;

7) kompletnim teškoćama sa upotrebom jezika i neverbalnih poruka.

Detetom sa smetnjama u funkciji i aktivnosti pokreta smatra se dete sa:

1) ozbiljnim teškoćama funkcije mišićnog tonusa;

2) kompletnim oštećenjem funkcije mišićnog tonusa;

3) izrazitim teškoćama aktivnosti korišćenja ruku;

4) kompletnim odsustvom aktivnosti korišćenja ruku;

5) izrazitim teškoćama u aktivnosti zauzimanja položaja stajanja;

6) kompletnim odsustvom aktivnosti zauzimanja položaja stajanja;

7) ozbiljnim teškoćama u aktivnosti hodanja;

8) kompletnim odsustvom aktivnosti hodanja;

9) ozbiljnim teškoćama u koordinaciji voljnih pokreta;

10) kompletnim odsustvom koordinacije voljnih pokreta.

Detetom sa smetnjama u aktivnosti svakodnevnog života smatra se dete sa:

1) ozbiljnim teškoćama u obavljanju dnevnih aktivnosti;

2) kompletnim teškoćama u obavljanju dnevnih aktivnosti;

3) ozbiljnim teškoćama u obavljanju fizioloških potreba, oblačenju i hranjenju;

4) kompletnim teškoćama u obavljanju fizioloških potreba, oblačenju i hranjenju.

Detetom sa smetnjama u funkciji čula smatra se dete sa:

1) ozbiljnim teškoćama u sluhu – prag čujnosti od 70 do 95 dB;

2) kompletnim teškoćama sa sluhom – prag čujnosti od 95+ dB;

3) ozbiljnim teškoćama sa vidom – oštrina vida je između 0,05 do 0,1 sa korekcijom na boljem oku;

4) kompletnim teškoćama sa vidom – oštrina vida je manja od 0,05 sa korekcijom na boljem oku ili vidno polje svedeno na manje od 10 stepeni oko tačke centralne fiksacije, bez obzira na vidnu oštrinu;

5) skorom na vizuelno analognoj skali/skali lica 6, na verbalnoj skali jak bol, na numeričkoj skali 6-7;

6) skorom na vizuelno analognoj skali/skali lica 8-10, na verbalnoj skali neizdrživ bol, na numeričkoj skali 8-10.

Detetom sa narušenim zdravstvenim stanjem smatra se dete sa teškim oblicima hroničnih oboljenja (karcinomi, teži poremećaji kod retkih bolesti, juvenilni dijabetes melitus, teške srčane mane, teške astme, epilepsije i dr.), a koje prima kontinuiranu terapiju uz neophodnu asistenciju roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja.

Detetom sa oštećenjem telesnih struktura smatra se dete sa urođenim ili stečenim telesnim nedostacima, odnosno teškim telesnim deformitetima koje otežavaju njihovo svakodnevno funkcionisanje.

III POSTUPAK OSTVARIVANJA PRAVA

Podnošenje zahteva

Pravo na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena i pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada, kao i pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, utvrđuje se na osnovu podnetog zahteva za veštačenje zdravstvenog stanja deteta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom (u daljem tekstu: Zakon). Zahtev se može podneti 45 dana pre isteka odsustva sa rada radi nege deteta.

Zahtev za veštačenje zdravstvenog stanja deteta podnosi se na: Obrascu broj 1 – Z0PND (kada je u pitanju pravo na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena i pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada), odnosno na Obrascu broj 1a – ZONPND (kada je u pitanju pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta), a koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Zahtev se, zajedno sa medicinskom dokumentacijom, podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave prema mestu prebivališta podnosioca zahteva. Jedinica lokalne samouprave, jednom nedeljno, obaveštava Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje o broju podnetih zahteva, koji organizuje komisije za veštačenje zdravstvenog stanja deteta i obaveštava članove komisija o datumu zasedanja komisija i informaciju o tome prosleđuje nadležnom organu jedinice lokalne samouprave koji poziva podnosioca zahteva na veštačenje.

Komisija za veštačenje zdravstvenog stanja deteta

Novinu predstavlja promena nadležnosti komisija koje odlučuju o pravima utvrđenim ovim Pravilnikom, te umesto opštinske odnosno gradske komisije nadležnost za veštačenje zdravstvenog stanja deteta prenosi se komisiji koju organizuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ovu izmenu nadležnosti komisija lično smatram diskutabilnom, nelogičnom, neopravdanom i veoma spornom, a o čemu sam takođe pisala u komentaru „Odsustvo radi posebne nege deteta – nova nadležnost Fonda PIO?“, koji je napisan pre nego što je i bilo izvesno da će se sporne izmene sprovesti u delo. Citiraću deo koji se odnosi na izneto:

„… ključno, po autoru teksta, možda i najvažnije pitanje ove problematike, koji su razlozi i motivi eventualnog izmeštanja komisije iz domova zdravlja u Fond PIO, i na osnovu kog činjeničnog stanja je zaključeno da bi ista komisija efikasnije, stručnije i ispravnije obavljala svoje nadležnosti u okrilju i pod nadzorom fonda? Naročito ako se u obzir uzme činjenica da su i sektor za rad, i sektor za pio i sektor za brigu o porodici i socijalnoj zaštiti, pod direktnim nadzorom jednog istog ministarstva. Pravo na odsustvo radi posebne nege deteta nije izvorno pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja da bi se kao takvo prenosilo u nadležnost organa koji, po svojoj stvarnoj i funkcionalnoj nadležnosti i kadrovskoj strukturi, nema dodirnih tačaka sa negom deteta. … opravdanu dilemu izaziva pomenuta ideja da se ocena potrebe za produženo porodiljsko odsustvo radi posebne nege deteta iz zdravstvenog osiguranja, radnog zakonodavstva ili socijalne zaštite, gde po svojoj prirodi pripada, izmesti u sistem pio gde svakako, ni po jednom osnovu, ne pripada.“.

Ako je i postojala potreba za izmeštanjem komisija, po logici stvari, zar nije bilo ispravnije komisiju izmestiti u Republički fond za zdravstveno osiguranje, sa kojim ima više dodirnih tačaka nego sa fondom pio, gde apsolutno ne pripada.

Kada je u pitanju medicinska dokumentacija koja je potrebna za veštačenje zdravstvenog stanja deteta, ista podrazumeva: 1) nalaz izabranog lekara koji sadrži procenu funkcionalnosti deteta po razvojnim domenima (na osnovu neposrednog pregleda, nalaza razvojnog savetovališta ili drugih lekara specijalista i zdravstvenih saradnika) ili obrazac prijave deteta sa smetnjama u razvoju; 2) nalaze drugih lekara specijalista; 3) nalaze zdravstvenih saradnika; 4) drugu dokumentaciju bitnu za ostvarivanje prava.

Postupak pred Prvostepenom komisijom

Zahtev za veštačenje zdravstvenog stanja deteta, sa medicinskom dokumentacijom, nadležni organ jedinice lokalne samouprave dostavlja nadležnoj Prvostepenoj komisiji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Prvostepena komisija), koja veštači zdravstveno stanje deteta, na Obrascu broj 2. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave poziva podnosioca zahteva da dođe na veštačenje sa detetom, u nadležnu ustanovu navedenu u pozivu koji se upućuje putem Obrasca broj 3. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Prvostepena komisija obavlja veštačenje zdravstvenog stanja deteta na osnovu neposrednog pregleda deteta, medicinske dokumentacije i drugih dokaza, a izuzetno može dati pozitivno mišljenje za priznavanje prava i bez neposrednog pregleda deteta, odnosno samo na osnovu razmatranja medicinske dokumentacije iz koje se nesporno može utvrditi zdravstveno stanje deteta.

Po sprovedenom veštačenju, Prvostepena komisija daje mišljenje o potrebi da podnosilac zahteva, zbog zdravstvenog stanja deteta odsustvuje sa rada radi posebne nege deteta, odnosno da radi sa polovinom punog radnog vremena (na Obrascu broj 4. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo), kao i mišljenje o potrebi da podnosilac zahteva, zbog zdravstvenog stanja deteta ostvari pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta (na Obrascu broj 4-a koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo).

U mišljenju Prvostepena komisija utvrđuje potreban period odsustva sa rada, odnosno rada sa polovinom punog radnog vremena, kao i potrebu kontrolnog pregleda, odnosno utvrđuje potreban period za koji podnosilac zahteva može ostvariti pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta.

Prvostepena komisija mišljenje dostavlja nadležnom organu jedinice lokalne samouprave u roku od tri radna dana od dana donošenja mišljenja, koji ovo mišljenje dostavlja podnosiocu zahteva i njegovom poslodavcu najkasnije u roku od tri radna dana od dana prijema mišljenja Prvostepene komisije, odnosno samo podnosiocu zahteva u slučaju prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, u roku od tri radna dana od dana prijema mišljenja Prvostepene komisije.

Poslodavac na osnovu mišljenja Prvostepene komisije donosi rešenje o pravu na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta i dostavlja ga nadležnom organu jedinice lokalne samouprave i podnosiocu zahteva odmah, ukoliko nije uložen prigovor na mišljenje Prvostepene komisije, odnosno ukoliko je uložen prigovor, po dobijanju konačnog mišljenja Drugostepene komisije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Drugostepena komisija).

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu mišljenja Prvostepene komisije donosi rešenje o pravu na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta odmah, ukoliko nije uložen prigovor na mišljenje Prvostepene komisije, odnosno ukoliko je uložen prigovor, po dobijanju konačnog mišljenja Drugostepene komisije.

Postupak pred Drugostepenom komisijom

Na mišljenje Prvostepene komisije podnosilac zahteva kao i poslodavac mogu uložiti prigovor Drugostepenoj komisiji, u roku od osam dana od dana prijema mišljenja. Prigovor se podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, koji ga odmah, a najkasnije u roku od tri dana dostavlja Drugostepenoj komisiji.

Po prijemu prigovora Drugostepena komisija preispituje mišljenje Prvostepene komisije i odlučuje po razmatranju medicinske dokumentacije i dokaza prikupljenih u postupku preispitivanja mišljenja Prvostepene komisije i po potrebi poziva podnosioca zahteva da sa detetom dođe na ponovni pregled.

Drugostepena komisija daje mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na Obrascu broj 5. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Mišljenje Drugostepene komisije je konačno i dostavlja se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave koji ga zatim dostavlja podnosiocu zahteva i njegovom poslodavcu najkasnije u roku od tri radna dana od dana prijema mišljenja Drugostepene komisije.

IV SASTAV KOMISIJE I FINANSIRANJE

Sastav komisije

Prvostepena komisija

Prvostepena komisija ima četiri člana, od kojih je jedan lekar veštak specijalista Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji je ujedno i predsednik Prvostepene komisije, jedan lekar specijalista pedijatar iz razvojnog savetovališta ili službe za zdravstvenu zaštitu dece, jedan zdravstveni saradnik i jedan predstavnik nadležnog organa jedinice lokalne samouprave zadužen za poslove dečije zaštite koji je sekretar Prvostepene komisije. Članovi Prvostepene komisije imaju svoje zamenike.

Rad Prvostepene komisije organizuje se u jedinicama lokalne samouprave u kojima filijale Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje imaju sedište i organizuje se van radnog vremena, najmanje jednom u 15 dana, a po potrebi i češće u zavisnosti od broja podnetih zahteva.

Ono što je interesantno jeste činjenica da se rad Prvostepene komisije organizuje van radnog vremena, što bi značilo da će se odvijati isključivo u popodnevnim časovima.

Drugostepena komisija

Drugostepena komisija ima četiri člana, od kojih je jedan lekar veštak specijalista Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji je ujedno i predsednik Drugostepene komisije, jedan lekar specijalista pedijatar, jedan zdravstveni saradnik i jedan predstavnik ministarstava nadležnog za socijalna pitanja, koji je sekretar Drugostepene komisije. Članovi Drugostepene komisije imaju svoje zamenike.

Rad Drugostepene komisije organizuje se u prostorijama Direkcije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Beogradu.

Finansiranje

Rad Prvostepene komisije i Drugostepene komisije finansira se iz budžeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom, za razliku od prethodnog rešenja koje je propisivalo finansiranje opštinskih odnosno gradskih komisija iz budžeta opštine odnosno grada.

Pravilnikom se utvrđuje i visina naknade koja pripada članovima Prvostepene i Drugostepene komisije za poslove veštačenja i davanja mišljenja, i to po podnetom zahtevu.

Članovima Prvostepene komisije:

1. za predsednika – 600,00 dinara;
2. za članove – 500,00 dinara po članu;
3. za sekretara – 500,00 dinara.

Iznosi naknada uvećavaju se za pripadajuće poreze i doprinose.Za rad Prvostepene komisije na ime materijalnih troškova, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje po podnetom zahtevu pripada 200,00 dinara.

Članovima Drugostepene komisije:

1. za predsednika – 700,00 dinara;
2. za članove – 600,00 dinara po članu;
3. za sekretara – 600,00 dinara.

Iznosi naknada uvećavaju se za pripadajuće poreze i doprinose. Za rad Drugostepene komisije na ime materijalnih troškova, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje po podnetom zahtevu pripada 200,00 dinara.

Obavljena veštačenja Prvostepene komisije i Drgostepene komisije evidentiraju se na Obrascu broj 6 i Obrascu broj 7 koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje jednom mesečno, dostavlja Ministarstvu spisak obavljenih veštačenja i račun za plaćanje obavljenih pregleda i materijalnih troškova i to posebno za Prvostepenu komisiju i za Drugostepenu komisiju.

Ministarstvo u roku predviđenom zakonom fakturisana sredstva prenosi Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji je dužan da pripadajuća sredstva isplati članovima komisije.

Rezime

Na osnovu svega iznetog, zaključuje se da je sasvim očigledno da se izmenom nadležnosti komisija želelo postići ograničenje korišćenja prava na odsustvo radi posebne nege deteta i sprečiti eventualne zloupotrebe, koje su se i ranije mogle sprečiti da je mehanizam kontrole bio efikasniji. Apsolutno nije bilo potrebe ni za kakvim izmeštanjem komisija već je jednostavno svako, u postojećem hijerarhijskom nizu, trebalo jedino i isključivo da savesno, blagovremeno i efikasno vrši svoj posao.

Opravdano se nameće pitanje, da li će se pod okriljem komisije fonda pio uspostaviti adekvatan mehanizam i efikasno funkcionisanje postupka za ostvarivanje prava utvrđenih ovim Pravilnikom, ako se ima u vidu opštepoznata činjenica da je RF PIO, i bez ove nadležnosti, pretrpan poslom usled neblagovremenog, neažurnog i često nezakonitog rada, čemu smo skoro svakodnevno svedoci.

Ključna činjenica i najspornije pitanje odnosi se na iznose naknade članova komisije koji nisu ni malo zanemarljivi, naprotiv, i više su nego upitni.

Ima li opravdanja, u vreme budžetskog deficita i primene raznih mera uštede, propisati i opredeliti navedene iznose naknade po članu komisije, i to po podnetom zahtevu, koji padaju na teret državne kase i svih nas koji uredno plaćamo poreze i doprinose? Do konkretnog iznosa tj. budžetskog rashoda za ovu namenu se vrlo lako može doći ako se navedeni iznosi, uvećani za pripadajuće poreze i doprinose, pomnože sa prosečnim brojem zahteva iz ranijih godina, uz izvesna neznatna odstupanja.

Zbog čega se nije utvrdila fiksna naknada za njihov rad na mesečnom nivou, nezavisno što je izvesno da rad ne obavljaju svakodnevno, već se „rad organizuje van radnog vremena, najmanje jednom u 15 dana, a po potrebi i češće u zavisnosti od broja podnetih zahteva“ kako je to propisano ovim Pravilnikom.

Ako se na sve to doda i pretpostavka da će, pored već postojećih, doći i do zapošljavanja novih veštaka u fondu pio jer je potrebno oformiti Prvostepene komisije u svim gradovima i opštinama u kojima fond pio ima filijale, eto dodatnog budžetskog opterećenja i rashoda.

Zatim, ne sme se zanemariti ni iznos koji je opredeljen da se sliva u budžet RF PIO, kome za rad Prvostepene i Drugostepene komisije, na ime materijalnih troškova, po podnetom zahtevu pripada 200,00 dinara. Nema sumnje da se iznašao vrlo perfidan način za popunjavanje, ionako ispražnjenog, budžeta RF PIO u koji će slivati značajna sredstva.

I da, koji su to materijalni troškovi koje ima RF PIO za rad ovih komisija, čiji se rad uzgred plaća i o kakvim se to računima za plaćanje obavljenih pregleda govori, kada isti nisu definisani ovim Pravilnikom? Da li će članovi komisija pored isplate naknada po broju podnetih zahteva, imati pravo i na neke druge naknade troškova (troškove prevoza, troškove ishrane, dnevnice i sl.) koji nisu definisani ovim Pravilnikom a mogu se svrstati u materijalne troškove na koje fond pio ima prava s obzirom da, sigurno, materijalni trošak neće predstavljati korišćenje kancelarija i kancelarijskoj nameštaja. Eto dobrog povoda za razmišljanje.

Na osnovu svega iznetog, sasvim je očigledno šta se želelo postići izmeštanjem komisije u okrilje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Nije potrebno biti pravnik, ovo je i laiku sasvim jasno.

 

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com