Pronevera kao krivično delo definisana je odredbama člana 364 Krivičnog zakonika (“Službeni glasnik RS” be. 85/2005, 88/2005, 107/2005-ispr, 72/2009, 111/2009, 121/2012,, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019, 94/2024), prema kojim odredbama ovo krivično delo čini onaj:
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
Radi se o krivičnom delu u grupi krivičnih dela protiv službene dužnosti s obzirom da je vazano za prisvajanje stvari koje su poverene u službi, na radu u državnom organu, ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost.
Takođe, imamo krivično delo Pronevera u obavljanju privredne deltanosti iz člana 224 Krivičnog zakonika, koja pripada grupi krivičnih dela protiv privrede s obzirom da se prisvajanje odnosi na stvari koje su poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja.
Radnja izvršenja ovog osnovnog oblika krivičnog dela sastoji se u prisvajanju novca, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su poverene u službi ili na radu u državnom organu, ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost.
Objekt radnje izvršenja krivčnog dela je novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari. Dakle, bitno je da se radi o pokretnoj stvari koja je izvršiocu poverena u službi, ili uopšte na radu u državnom organu, ustanovi i dr.
Poverena stvar je ona koja se nalazi u državini izvršioca radi obavljanja službe ili rada, te to nisu samo one stvari koje su neophodne za obavljanje ovih službenih dužnosti ili rada već i one koje su poverene u njegovoj službi ili na njegovom radu. To što su stvari faktički i prostorno dostupne, ne znači da se radi o proneveri, već može da se stiču i elementi krivičnog dela npr. Krađa iz člana 203 KZ, ako mu nisu poverene.
Izvršilac može biti službeno lice, lice koje obavlja rad u državnom organu, ustanovi ili drugom subjektu koje se na bavi privrednom deltanošću.
Krivično delo može da se izvrši samo sa umišljajem kao stepenom krivice, ali mora postojati i namera da se sebi ili drugom pribavi protivprana imovinska korist.
Teži oblik dela postoji ako je pribavljena imovinska korist u vrednosti koja prelazi 450 hiljada dinara, a najteži oblik ako korist prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.
Treba ukazati na sličnost ovog krivičnog dela sa Utajom iz člana 207 KZ i krivičnim delo Posluga iz člana 365 KZ, međutim, za razliku od Utaje, ovo krivično delo se vrši prema stvarima koje su izvršiocu poverene po određenom osnovu, a Posluga se sastoji i neovlašćenoj posluzi novcem, hartijama od vrednosti ili drugim pokretnim stvarima, ili njihovo davanje drugima da se neovlašćeno posluže, dakle, bez namere pribavljanja sebi ili drugome protivpravne imovinske koristi i prisvajanja.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.